nedelja, 20.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista

Siromašni i razjedinjeni

Јован Кркобабић (Фото Танјуг)

Partija udruženih penzionera ulazi u Skupštinu, optimista je dr Jovan Krkobabić, njen predsednik. Optimizam ne zasniva na istraživanjima javnog mnjenja za koja nemaju novac, već na uvidu u svoje biračko telo. "Učestvovali smo na lokalnim izborima i svuda ušli u opštinsku vlast. Dobijali smo od 5 do 15 odsto, iako se pojavljujemo prvi put i nemamo sredstva. Podržavaju nas reformisti Vojvodine i Srbije, Socijalistička narodna stranka, i još neke stranke, i sigurni smo da ćemo preći izborni prag. Ako trećina od 1.580000 penzionera glasa za nas, a na izbore izađe oko četiri miliona birača mi prelazimo cenzus i ulazimo u parlament na velika vrata. Sarađivaćemo sa svim strankama, koje hoće da pomognu da se reši problem penzionera", kaže Krkobabić.

Do sada takve saradnje nije bilo. Nisu krivi penzioneri, uveren je predsednik PUPS-a, nego svi drugi. "Tražeći način da se reši loš položaj penzionera, naišli smo na apsolutno nerazumevanje države i njenih institucija, pa čak i partija", kaže on.

Među krivce ubraja i svoju bivšu stranku. "Sada je SPS jedan od glavnih krivaca za ovo stanje, jer je podržao zakone koji su bili na štetu penzionera prošle godine, a sada se predstavlja kao njihov zaštitnik", kaže Krkobabić. A seća se i da je u vreme kada je on bio socijalista, a Slobodan Milošević jedina vlast, doneta uredba da se penzije smanje za 20 odsto. Jedino odgovornosti oslobađa Socijaldemokratsku pariju sa kojom će zajedno na izbore. "Pripremajući se za izbore i analizirajući partije došli smo do zaključka da nisu bile korektne prema penzionerima, osim Socijaldemokratske partije koja je napustila vladu i odrekla se svog ministra za socijalnu politiku".

Ako je nezadovoljstvo nebrigom partija za penzionere jedan od razloga osnivanja PUPS-a, drugi je zastrašujuća računica koju izvodi čovek koji tvrdi da najiskrenije zastupa interese penzionera. "Pre pet godina penzioneri su primali 90 odsto od prosečne plate, da bi to bilo smanjeno na 50 odsto, a 2010. godine će primati, ako se ništa ne promeni, 29 odsto od prosečne zarade. Prosečna penzija iznosi 14.282 dinara, ali kada se zna da zemljoradnici primaju oko 5.500 dinara onda je to u proseku i manje. Penzije će 2010. godine porasti nominalno i prosečna će biti 17.200 dinara, a stvarno će njihova vrednost opasti za polovinu".

Dosad postojeće penzionerske stranke nisu uspele da zaustave penzionerski sunovrat u budućnost. Jedna od njih je ušla u Skupštinu u koaliciji sa Strankom srpskog jedinstva, ali se u njoj nije videla. Krkobabić nije bio član penzionerskih stranaka pre nego što je osnovao PUPS. Kaže da nije proučavao njihovo iskustvo, jer "nisu ništa ostavile iza sebe", ali zna da su propale zato što "nisu radile na pravi način i nisu uspele da naprave kontakt sa penzionerima. Sa njima sam deset godina u kontaktu i mislim da samo združeni nešto možemo da napravimo. Greška stranaka koje su propale jeste što su bile parcijalni pokušaji da naprave nešto na nivou jedne opštine i da budu privezak jednoj partiji. Ovo je projekat ujedinjenja svih penzionera kojih je u Srbiji 1.580.000".

Iako je PUPS nastao marta prošle godine, njegov lider tvrdi da ima 370.000 članova u 2.407 mesnih i 170 opštinskih organizacija. Kada bi svi oni izašli na izbore, PUPS ne bi imao problema sa ulaskom u Skupštinu. Po sadašnjim sondažama javnog mnjenja za prelazak izbornog cenzusa biće potrebno oko 170.000 glasova. Šta će PUPS-u koalicioni partner.

"SDP ima korektan odnos prema ovoj populaciji, osim toga ima iskustvo i pomaže nam u organizaciji izbornih procesa. Pomoći će nam i materijalno, jer smo mi partija sirotinje i niko nam ne pomaže. Priča se da nam pomaže Soros. Kamo sreće da je tako. Živimo od donacija i dobrih ljudi", odgovara Krkobabić. On tvrdi i da "PUPS nije imao potrebu zbog kadrova da se udružuje" i "da to nije prava koalicija već ugovor o saradnji".

Krkobabić ne odgovara direktno na pitanje ko je glavni u koaliciji, on ili Nebojša Čović, predsednik SDP, ali zna se da je on nosilac liste na kojoj su se našli i nesuđeni narodnjaci Radovan Radović Raka i Dobrivoje Budimirović Bidža, zatim Radmila Živković glumica, Jovan Hadži Đokić akademik. "Glumac Ljubiša Samardžić je potpredsednik stranke", kaže Krkobabić. O odnosu saradnika govori i podatak da će SDP dobiti 20 odsto mandata, ostalo ide PUPS-u "Ako samo pređemo cenzus SDP-u ćemo dati mandate da osnuju poslanički klub. Posle izbora mogu ići s kim požele a mogu ostati i sa nama", kaže Krkobabić.

Njega ne brine što je ranije penzionerska stranka išla na izbore sa desnicom, a sada sa levicom. Krkobabić kaže da PUPS nije partija sa ideološkim premisama, već je to opštenarodni pokret. Zato će i odnos prema nekim značajnim temama kao što je Hag ili odnos prema ulasku u Evropsku uniju formulisati ako uđu u Skupštinu. U ovom momentu, dodaje, njihov stav, pošto nisu na vlasti, nije naročito značajan.

Drenka Vuković, profesor socijalne politike na FPN -u, sa time se delimično slaže i kaže da se njima mogu priključiti i ljudi koji su na tržištu rada pred penzijom. Međutim, penzioneri su, kako kaže, razjedinjeni, interesno nisu homogeni, pa se rasipaju glasovi. I niko ih nije podržao, iako sve čekaju penzije. Ali, siromaštvo i akcije ne idu zajedno.

– Možda bi i njima kao manjinama ili ženama trebalo dati kvotu za ulazak u Skupštinu. Ali, ako ne uđu u Skupštinu na ovim ući će na sledećim izborima. I možda bi bilo bolje da izlaze sami na izbore – kaže Drenka Vuković.

Njeno verovanje u uspeh zasniva se pre svega na iskustvu da penzionerske stranke imaju tradiciju u tranzicionim zemljama: Sloveniji, Hrvatskoj, Poljskoj, Češkoj. U Sloveniji su, gde su bili u Skupštini, velikim demonstracijama opkolivši parlament, devedesetih godina, sprečili radikalne penzijske reforme. Oni su uticali na penzije, lečenje, cene lekova i uopšte na standard najstarijih.

Prema istraživanjima jedne od agencija koja pred izbore neće da se pojavljuje u medijima PUPS ima između 1,2 i 1,7 odsto. Istraživač ove agencije kaže: "Ovaj procenat može da se poveća ako je izlaznost manja, a mogu postati i iznenađenje" i ponavlja sugestiju: " Možda bi više dobili da idu sami, ali ih svakako ne treba potceniti".

Krkobabića ne zanimaju mnogo istraživanja javnog mnjenja. Veru u uspeh zasniva na tome što će se zalagati za izmenu svih zakona koji su doneti na štetu penzionera. Predsednik PUPS-a zamera partijama što sada pred izbore nude povećanje penzija, a ćutali su šest godina. Zamera i javnom servisu što je njihova konvencija data vrlo kratko. "Na prošloj sednici Glavnog odbora imao sam zahtev da pozovem članstvo da ne plaća TV pretplatu, ali ja to nisam učinio smatrajući da je to naš javni servis", kaže Krkobabić i ljuti se što se nekim malim strankama kao što je LDP, daje više prostora na televiziji.

-----------------------------------------------------------

Penzioner od karijere

Dr Jovan Krkobabić je rođen 1930. godine u mestu Koljane kod manastira Dragovića u Dalmaciji. Završio je Visoku školu političkih nauka, a magistrirao i doktorirao na Fakultetu političkih nauka. Osnivač je i tvorac Zajednice fonda invalidsko-penzijskog osiguranja, kao i samostalnih delatnosti i zemljoradnika.

U političkom životu je od 13. godine kao član SKOJ-a, a zatim SK-a. Jedan je od prvih članova SPS-a, gde je ostao do 2000. godine. Bio je poslanik u Narodnoj skupštini Srbije i predsednik Zakonodavno-pravnog odbora u saveznoj skupštini. Predsednik Saveza penzionera Srbije je od 1998. godine.

Ivana Anojčić

-----------------------------------------------------------

Optužbe Nebojše Čovića

Država oštetila penzionere

Predsednik Socijaldemokratske partije Nebojša Čović izjavio je juče da je od 2002. godine država penzionerima "zakinula" dve milijarde evra da bi ispunila zahtev Međunarodnog monetarnog fonda za izjednačavanje bilansa proizvodnje i potrošnje. (Tanjug)
Komеntari0
ba5c2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja