Sujeta

Mnogi ljudi ne znaju da sujeta znači praznina, ispraznost. I zato, kada za nekoga kažemo da je sujetan, mi ga u stvari označavamo kao praznog, bezvrednog. Sujetna osoba je ona koja ima naviku da ističe neke svoje navodne kvalitete, za koje drugi smatraju da ih ona ne poseduje. Ona često reaguje uvređenošću kada joj drugi ne potvrđuju njenu sliku o samoj sebi. I zato biti sujetan znači umišljati vlastitu vrednost, biti prepotentan, biti ponosan ni zbog čega.

Osim u reči sujeta, isti koren u značenju praznine nalazimo i u rečima sujeverje i osujetiti. Prema tome biti sujetan je nešto negativno, jer označava postojanje lažne, naduvane slike o sebi.

Slično je i sa drugim sinonimom za ispraznost – taštinom. Biti tašt ima isto negativno značenje kao i biti sujetan. Kada kažemo da lek treba uzeti na tašte, znači da ga treba uzeti na prazan želudac. Iako reči tast i tašta imaju drukčije etimološko poreklo, prema nekim mišljenjima su upravo zbog uvredljive asocijacije na prazninu, one zamenjene u zapadnoj varijanti jezika suprotnim izrazima punac i punica.

I u drugim jezicima se nerealna slika o sebi označava nečim praznim ili šupljim: od latinskog vanitas, do engleskog vanity.

Kada neko kaže da je nešto uradio zbog svoje sujete, pitamo se da li pogrešno koristi ovu reč u značenju samopoštovanja, pozitivne slike o sebi, ili se samokritično distancira od svoje umišljene slike o sebi. U psihoterapijskoj situaciji koja, za razliku od svakodnevnog govora, dozvoljava da se nenapadno proveri značenje koje osoba pripisuje nekoj reči, ispostavlja se da se reč sujeta uglavnom upotrebljava kao sinonim za samopoštovanje.

Da li je potrebno „zaboraviti” na pravo značenje reči sujeta i prihvatiti upotrebu njenog nepravilnog značenja kao novi standard ili je dobro upozoriti na ovu nepravilnost i pozvati ljude da više povedu računa o rečima koje koriste? Ovo prvo je sigurno lakše, a ovo drugo je svakako bolje.

Miriti se sa zaključkom da je naš narod nepismen nikako nije dobro – potrebno je podići nivo pismenosti da bi nam svima bilo bolje. Reči su veoma važne jer su povezane sa pojmovima na koje se odnose. A kada su reči i pojmovi dobro definisani i kada se jasno razlikuju jedni od drugih, tada osoba mnogo jasnije vidi ono područje na koje se ti pojmovi odnose. Na primeru reči sujeta vidimo da u kolektivnoj svesti ne pravimo jednu veoma važnu razliku između nečije samosvesti, samopoštovanja, svesti o sopstvenim pozitivnim kvalitetima koji zaista postoje, i naduvane, prepotentne, umišljene slike o sebi. Ako to ne razlikujemo onda živimo u crno-belom svetu u kojem je svaka ljubav prema sebi negativno samoljublje.