Sreda, 10.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Plodni Banat ostaje bez paora

Неузин: све ређа слика школараца на сеоским улицама (Фото Ђ. Ђукић)

Sečanj, Žitište – Ljudi idu tamo gde se lakše živi. Ako odeš u Beograd i da prosiš na ulici možeš bolje da živiš nego da u Banatu obrađuješ 10 jutara zemlje. Mali paori propadaju i gube se u naletu tajkuna. Od tri krave i krmače ne možeš da ostvariš nikakav prihod, a kako da školuješ decu, da kupiš lekove. Ovako, na pitanje zašto su podaci o kretanju stanovništva na popisu više nego zabrinjavajući, odgovara Ištvan Vereš, poljoprivredni proizvođač iz srednjobanatskog sela Neuzina kod Sečnja.

Upravo okončani popis pokazao je da opština Sečanj ima 13.799 stanovnika, što je za 2.578 manje nego u prethodnom popisu. Drugim rečima, sečanjska opština je za deset godina izgubila više stanovnika nego što ih živi u njenom najvećem mestu, Jaši Tomiću. Ako se ovaj trend nastavi, za pola veka područje opštine će se isprazniti. Pomenuti Ištvan Vereš kaže da je napuštanje sela, a ovde i opštinska središta Sečanj i Žitište smatraju selima, posledica višegodišnje pogrešne državne politike.

 – Ona je eskalirala u vreme tranzicije, kada su obradivu zemlju mahom preuzeli bogati veleposednici. Oni su u privatizaciji uzeli zadruge i desetine hiljada hektara njihove zemlje. Paori nisu mogli da prežive nametnutu nelojalnu konkurenciju i svoju decu masovno upućuju u gradove. Tamo se, ipak, lakše živi, zaključuje Vereš koji uprkos agrarnoj firmi sa deset radnika i bavljenjem zemljoradnjom na veliko, svojoj deci savetuje da ostanu u Beogradu ili Novom Sadu, gde su sada na studijama.

Selo Neuzina ima 1.215 stanovnika, 15 odsto manje nego pre deset godina. Ako Neuzinac ima dva srednjoškolca, da opština nešto ne dotira, morao bi 30.000 da plaća mesečnu autobusku kartu do Zrenjanina. Od desetak hektara teško se živi, 30.000 dinara malo ko da ima i platu. Zato mlađi bračni parovi planiraju preseljenje čim im se deca primaknu kraju osnovne škole.

I u Žitištu, opštini na dvadesetak kilometara od Zrenjanina, broj stanovnika je pao za gotovo tri hiljade, pa ih je tek nešto više od 17.000, a to je već znak za uzbunu. Pre dve-tri godine gotovo sve je stalo kada je živinarski kombinat „Agroživ” upao u probleme. Sada se ponovo uspravio na noge, a nadaju se da će uspeti da obnove i umnože farme živine i u seoskim domaćinstvima.

– Mlađima treba stvarati uslove da se bave voćem i povrćem. Trebaju im mala sredstva za stimulaciju. Za plastenik iz koga bi mogli mesečno da izvlače od 20 do 30 hiljada dinara trebalo bi im dati maksimalno 300 evra – tvrdi Radomir Pikula, koji se u Međi, pograničnom selu opštine Žitište, bavi proizvodnjom zdrave hrane. On veli da to deluje nestvarno, ali je u praksi moguće. Za voćnjak je dovoljno zemlje manje od hektara. Uz to može se baviti i drugim poslom. – Kako država računa da će da reši nezaposlenost ako za radno mesto plaća po 10.000 evra? Ovde se za te pare može rešiti ne deset radnih mesta, nego najmanje deset porodica, a ne preduzima se gotovo ništa. Opstanku sela moglo bi da doprinese zapošljavanje agronoma, da oni budu ne samo savetnici seljacima nego da okupljaju nove voćare, da organizuju tržište voća i usmeravaju ga ka izvozu.

Milan Salapura ima pogon za šivenje veša u žitiškom seluČestereg. Ovde rade 74 šivačice iz nekoliko sela. –U Česteregu se, nakon što je pogon proradio, udvostručio broj dece u seoskom vrtiću a ove godine se povećao broj đaka prvaka. Hoću reći da mogućnost zapošljavanja zadržava seosko stanovništvo na njihovom ognjištu. Kada bih imao sredstva koja od države ne mogu da dobijem, mogao bih da zaposlim hiljadu radnica. Kada sam započinjao država mi je dala 72.000 dinara po novozaposlenoj šivačici i to samo za njih 45. Dugo sam u ovoj branši i znam kako je propala zrenjaninska tekstilna industrija koja je imala između sedam i osam hiljada radnika. I onda i sada dominira uvoznički lobi. Njima ne odgovara da ova zemlja ima izvoznu strategiju o kojoj ćemo sada da se naslušamo od svih stranaka u kampanji, a u praksi se malo toga ostvaruje – veli Milan Salapura.

Selo se ne bi praznilo da narod ima od čega da živi, opšti je zaključak kada se saberu utisci iz dve srednjobanatske opštine u kojima je drastično opao broj stanovnika. I za ostanak ima mnogo razloga: ravna i plodna zemlja, blizina Rumunije koja je sada u EU, solidni putevi, internet veza sa celim svetom samo su neki. Država bi mogla da pripomogne da oni prevagnu.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.