Nedelja, 23.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Americi bi odgovarao slom evra

U pozadini svetske ekonomske krize nastavlja se tihi valutni rat dolara i evra. Iako rat nije zvanično objavljen, čini se da je bitka za uništenje evrozone i evra nemilosrdna. Ulozi su ogromni i ako evro opstane, preživi ovaj veliki test, dolar bi mogao polako sići sa pijedestala vodeće svetske rezervne valute, mogao bi izgubiti ekskluzivitet koji već dugo ima i postati samo jedna od važnijih valuta.

Potencijalni ekonomski, ali i politički gubici koje bi SAD pretrpele u ovom scenariju gotovo su nemerljivi. Status rezervne svetske valute daje ogromnu prednost njenom vlasniku.

Od šezdesetih godina, kada je štampanje dolara uzelo maha, a SAD polako počele da gube svoju ekonomsku nadmoć, dolar je, sa kratkim prekidima, u stanju permanentne krize ili pada.

Pad dolara nema dramatične posledice po američku ekonomiju. Amerika se zadužuje u dolarima, kupuje robu koja se uglavnom iskazuje u dolarima i, po pravilu, sve što uvozi dolarima i plaća. Za druge zemlje bi pad vrednosti valute bio ogroman problem, jer bi povećao dužnički teret za iznos deprecijacije i doveo do ogromnog pritiska i na cene. Ameriku ovaj problem mnogo ne pogađa.

Cene nafte i sirovina na svetskom tržištu iskazuju se i plaćaju dolarima. Ogroman deo industrijskog izvoza azijskih zemalja, Latinske Amerike ili Australije, na primer, iskazan je i naplaćuje se (opet) u dolarima.

Oko polovina svih dužničkih hartija od vrednosti je nominovana u dolarima, a i najveći deo berzanskih i špekulativnih transakcija se realizuje u dolarima.

Međunarodna siva i crna ekonomija, koje se uvek oslanjaju na gotovinski novac, funkcionišu na dolaru – 75 odsto novčanica od 100 dolara cirkulišu van teritorije SAD. Centralne banke oko 60 do 70 odsto rezervi drže u dolarima.

Država koja želi da kupi naftu ili neku drugu sirovinu, mora imati dolare na raspolaganju. Da bi te dolare dobila, država mora prodati robu ili usluge, dakle mora razmeniti realnu, tržišno verifikovanu vrednost za zelenu hartiju.

SAD, s druge strane, mogu kupiti naftu dajući za nju hartiju koja je ofarbana u zeleno i nosi dolarski znak, jer ta hartija treba svima. Američki proizvod je i zelena novčanica. Amerika zato ne mora previše brinuti ni o stanju svog izvoza ili tekućeg bilansa. Pri tome, ni američka centralna banka se ne mora sekirati da bi tako velika emisija dolara mogla izazvati inflatorni haos – dobar deo emitovanog novca cirkuliše van zemlje i nikada se neće vratiti u SAD. Amerika se ne mora sekirati ni oko stanja svog budžetskog deficita – njega velikim delom i bez zastoja finansiraju stranci.

Ovakvo obilje dolara drži i američke kamatne stope na nižem nivou od onih u drugim zapadnim državama. Američki dužnici, bili oni država, bili privreda ili građani, imaju niže finansijske troškove nego konkurencija.

Američka ekonomija je još uvek moćna i, naravno, ne živi samo od štampanja novca, ali je štampanje novca profitabilna dopunska aktivnost. Amerika živi mnogo bolje i troši mnogo, mnogo više nego što bi to mogla da dolar nije rezervna valuta. Naravno, ništa ne traje doveka.

Kreiranje evra je kao svoj krajnji cilj imalo nepovratnu integraciju EU, postupno harmonizovanje fiskalnih politika, ali i odbranu od poremećaja koji su prečesto dolazili sa dolarske strane. Okončanjem hladnog rata započeo je i period postepene emancipacije Zapadne Evrope, koja je bila već umorna od svoje inferiorne pozicije u odnosu na SAD. Stvaranje zajedničke valute je jedan od moćnih signala tog procesa. Uprkos svim evidentnim slabostima i kontroverzama, evrozona ima sve uslove da dolaru bude takmac.

Od trenutka kada je novac izgubio svoju zlatnu podlogu, a pogotovo od kada se prešlo na sistem plivajućih kurseva, svetski monetarni sistem lebdi u prostoru između materijalnog sveta i sveta ezoterije.

Slabosti evra proistekle iz materijalnog sveta (vezane za krizu budžeta perifernih država) pojačane su snažnim i upornim potkopavanjem evra koje dolazi iz ezoterične sfere. Sa te strane se neprekidno dovodi u pitanje realnost opstanka evrozone, insistira se na koncepcijskoj promašenosti i stimuliše sveukupna skepsa prema održivosti zone. Američke rejting agencije su tu da daju „naučnu” podlogu opštem skepticizmu. Ovo stanje finansijskog duha potkopava evro bar isto toliko koliko tome doprinose i loše, opipljive budžetske cifre.

Evropa za sada pokazuje zbunjujuću neodlučnost, povremeno i amaterizam u borbi sa krizom. Ta borba se ne odvija samo u materijalnom svetu, gde se evropske države pogađaju oko veličine fonda za stabilizaciju. Ona se odvija i u ezoteričnom prostoru u kome Evropa, oklevajući ili šaljući kontradiktorne poruke, iz dana u dan gubi medijsku bitku.

Ono što Evropa može izgubiti ne staje u knjigovodstveni račun. Njoj preti da bude razbijena, marginalizovana i oduvana sa svetske scene. Raspad evrozone posledično bi doveo do postepenog urušavanja EU. Ako bi se to dogodilo, to bi bilo drugo veliko državno samoubistvo u Evropi. (Prvo je bilo samoubistvo SSSR-a. Jugoslovensko se ne računa.)

Nebojša Katić

Tekst je uz izvesna skraćenja preuzet s bloga www.nkatic.wordpress.com

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

marko
Gojko Mrnja vcevic kao sto rekoste moc dolara stampanog i evra uopste nije bitna onog trebna a to je veoma brzo mozda cak manje od 15 godina kad se rode noiv ljudi mislim na stanovnistvo rusije indije kine cele azije itd i povecaju za `15 % tad pada sigurno cela evropa i merika 300% zasto totalno padaju raspadaju se jer nemaju robe tu robu ce trositi ovi giganti koji ce brojati sami 4 miljarde ljudi i u svojoj trgovini trositi u razmeni ono sto proizvedu tako da evro dolar nece imati moc da kupi robu.OVE P OMENI JE PITANJE ROBE NE VALUTE A TO NEMA ZAPAD I ZATO GA CEKA SIGURNI SLOM KOJI NE MOZE IZBECI

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.