Utorak, 28.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Nevažeći listići (ne)važe

Moji drugovi verovatno neće izaći na naredne izbore. Da li treba da izađu i izaberu manje zlo? Da li treba da glasaju za viteza Koju, napišu „lopovi”, ili precrtaju glasački list? Što uopšte da izlaze? U svetu vlada politička apatija što se standardnog partijskog sistema tiče.

Ljudi su postali politički aktivni pre svega u vreme ekonomske krize, ali ne kroz standardne partijske tokove, već kroz proteste i otpor. U takvoj vrsti političkog učešća ne bira se između partija, već se građanin postavlja nasuprot celom političkom sistemu i svim partijama. U tom slučaju druga, antisistemska opcija postoji van postojećeg sistema kao potencijalna.

Glasanje na izborima je postalo ponovo „in” tokom Obamine kampanje. No, treba razumeti da Obamina pobeda nije prosto uspeh običnih građana koji su izašli na izbore. Naprotiv, kao što Noam Čomski ističe, Obama je dobio između ostalog zahvaljujući ogromnim donacijama iz privatnog sektora.

Takođe, njegova marketinška kampanja bila je briljantna. Dizajner Stiv Heler je baš u Beogradu govorio o fontu slova za Obaminu kampanju, izlazećem suncu u logou, plakatu Šeparda Ferija (baziranom na socijalističkoj grafičkoj estetici) itd. Dakle, po Čomskom, situacija je vrlo jasna – ako ista grupa (privatni sektor) finansira obe partije, onda je to jedna partija koja zastupa interese finansijera, a ne glasača. Dakle, postoji jedna „korporativna partija”. Taj model ovdašnji političari uspešno prenose.

Danas protesti u svetu pokazuju da ljudi prepoznaju sistem, a ne pojedinačnog vođu kao problem. U Srbiji mnogi ne žele da glasaju jer sve opcije deluju nepošteno i nestručno. Upravo partijske vođe tvrde da su baš oni stručni ili pošteni, iako su poslednji koji mogu da se pozovu na kredibilitet. Štaviše, ideološki i programski, partije se suštinski ne razlikuju. Danas su sve srpske partije kvazilevičarske jer navodno brinu o socijalnoj pravdi, a pri tom sprovode neoliberalne ekonomske reforme (uz korupciju). Na ovu kritiku partijski predstavnici daju odgovor, pri tom se čudeći: „Pa ne može u politici da se izmisli topla voda”. Ta rečenica upravo odslikava impotentnost standardnog reprezentativnog demokratskog sistema. Političar ne može da odgovori na izazove (kriza, nezaposlenost, siromaštvo) u okviru svog tržišno-demokratskog okvira.

Pojavio se predlog da nezadovoljni birači u glasačku kutiju ubace nevažeći glas. Na ovaj način je glasač iskoristio demokratsko pravo i obavio dužnost, pri tom iznoseći politički stav. Problem je što je ovo iskazivanje stava nemoćno jer si ti samo u okviru sistema rekao kandidatima iz tog sistema da ti se ne sviđaju.

Političari se neće potresti, sve dok nevažeći glasovi ne budu od njihovih bivših simpatizera. Kada bi pet odsto građana izašlo na izbore, to se njih ne tiče sve dok poredak formalno klacka. Ja ne verujem da je glas demokratsko sredstvo, već je zadovoljenje forme, a u međuvremenu isti finansijeri pomažu sve partije. Ipak, ko želi neka zaokruži Divca ili Draguljčeta radi lične satisfakcije malog čoveka koji ima svoj mali prkos. I to je nešto.

Ovaj istorijski trenutak je važniji nego što se čini u medijima – on je istinski globalni. Postavljanja tehnokrata u Grčkoj i Italiji su pokušaji da sistem odgovori, ali isti ekonomski eksperti nisu predupredili krizu, a rešenja su im uglavnom kažnjavanje radnika koji su za krizu najmanje krivi.

Ni ljudi na ulicama Grčke, Engleske, Italije, Španije ili Amerike ne znaju šta je rešenje, ali uviđaju da će odgovor morati da daju oni, a ne birokrate. Naši političari odgovaraju da je apstinent neodgovoran i ako mu se ništa ne sviđa neka napravi svoju opciju. Slažem se – samo što opcija neće biti još jedna partija kojoj su potrebne tajkunske pare i partijska poslušnost. Demokratija protekle godine nije bila najživlja na glasačkim punktovima, već na trgovima.

Diplomirao filozofiju i filmsku režiju na Kolumbija univerzitetu

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.