Srbija razgovara: da li je Srbija pogrešno izbrojana

Inventar Srbije je napravljen, prvi podaci popisa stanovništva su objavljeni, ali stanje nacije u brojevima izazvalo je brojne polemike među demografima i statističarima. Na ovogodišnjem popisu dogodio se i jedan presedan, koji kritičari zvanične verzije popisa 2011. iznose kao dokaz pogrešnog brojanja Srba i ostalih etničkih zajednica. Naime, bivši premijer Srbije Zoran Živković nije popisan.NačelnicaOdeljenja za popis stanovnika u Republičkom zavodu za statistiku (RZS) Snežana Lakčevićkaže da o tome ne zna „ama baš ništa”.

Za dr Branislava Đurđeva, profesora demografije na Univerzitetu u Novom Sadu, dugogodišnjeg predsednika Udruženja demografa, od stare i male Jugoslavije, do SCG i Srbije, ignorisanje nekadašnjeg predsednika vlade iz popisnih operacija je samo mala potvrda „prevelikog neobuhvata”.

Politika: Koje su osnovne primedbe stručne javnosti na neke od objavljenih preliminarnih podataka? Profesore Đurđev, imali ste zamerke na tajming popisa i kritični momenat, koji nije uobičajen.

Đurđev: Svi imamo rezerve u pogledu rezultata. Jedna od zamerki odnosi se na pomeranje datuma popisa. Naša zemlja je 1961. godine prihvatila međunarodnu preporuku da radimo popis svakih 10 godina, u godini koja počinje jedinicom. To smo radili sve do 2001. godine, kada smo, zbog problema s Kosmetom i pomeranja popisa u Crnoj Gori odložili popis stanovništva za godinu dana. Na taj način smanjila se uporedivost podataka u našoj zemlji kao i onih dobijenih na svetskim popisima. Ove godine  vratili smo se starim pravilima, ali je popis umesto u aprilu održan u oktobru. I to je uticalo na otežano korišćenje i poređenje podataka.

Lakčević: Odlaganje popisa za šest meseci ne utiče bitno na uporedivost. Dosta smo se fokusirali na međunarodna pravila u skladu s kojima je bitno da popis bude obavljen u toku 2011. godine. U nekim državama popis je održan na početku godine, a u nekima na kraju. Sam mesec terenske realizacije ovog posla ne ugrožava bitno uporedivost.

Politika: Sumnje stručnjaka pre svega se odnose na sveobuhvatnost popisa, jer nije obuhvaćena cela jedna pokrajina, a došlo je do bojkota u opštinama na jugu Srbije?

Lakčević: Prema principu Ujedinjenih nacija, popis može da se sprovodi na celoj teritoriji jedne države ili na jednom njenom preciznom određenom delu, što mi primenjujemo. S druge strane, ove godine nas je delimično omeo bojkot albanskog stanovništva, pre svega u opštinama Bujanovac i Preševo. Sada ne možemo da govorimo o uticaju bojkota na rezultate. Nešto više o tome znaćemo kada budemo imali konačne rezultate.

Đurđev: Problem je nastao jer se obuhvat stanovništva nekoliko puta menjao u okviru definisane teritorije, što ne bi smelo da se dešava. Imamo Albance s Kosova koji već 20 godina bojkotuju popis i sada se to zarazno širi. Ove godine na Bujanovac, Preševo, Medveđu i u manjoj meri na Rašku. Razlog bojkota može da bude i skrivanje istine o broju, tačnije o etničkoj strukturi Kosova i Metohije i južne Srbije. Od poslednjeg popisa na Kosovu i Metohiji, održanog 1981. godine, prvi put kontrolori postaju lokalni eksperti i dolazi do naglog skoka albanskog stanovništva. Možda je bojkot popisa 1991. godine bio uzrokovan strahom od istine da se ne vidi koliko je nealbanskog stanovništva, deset godina ranije, preimenovano u Albance.

U drugim zemljama nedozvoljeno je bojkotovati ili izbegavati popis. U Britaniji su kazne za neodazivanje popisu 1.000 funti i građani se strogo drže propisanih pravila.

Politika: I u Srbiji su predstavnici Vlade najavili prekršajno kažnjavanje svih koji nisu želeli da se popišu. Verujete li u to?

Đurđev: Ne verujem da će ljudi koji su izbegavali popis u našoj zemlji snositi bilo kakve sankcije. Baš me zanima da li je bilo ko dosad kažnjen zbog toga?

Lakčević: Do sada ne. Taj posao je tek pred nadležnim sudovima koji će nas obavestiti koliko ljudi je kažnjeno zbog ovog prekršaja. Postoji razlika u sankcionisanju pojedinaca koji su odbili popis i onih koji su grupno bojkotovali popis.

Politika: U čemu je razlika?

Lakčević: Kada je pojedinačno odbijanje popisa u pitanju, popisivačka komisija bila je dužna da uzme podatke o osobi koja nije popisana. Kada je bojkot u pitanju, naši popisivači nisu mogli da uđu u cela sela, a samim tim ni da uzmu podatke o ljudima koji tamo žive.

Đurđev: I dalje ne razumem zašto pravimo razliku između bojkota i odbijanja popisa. Država ili može ili ne može da sprovodi svoje zakone. Zašto kažnjavati pojedince, a ne i većinu stanovnika određenih mesta. Razlike nema.

Politika: Da li može da se proceni koliko Bošnjaka iz Raške ili Albanaca iz tri opštine s juga Srbije nije popisano?

Lakčević: U Preševu je popisano nešto manje od 10 odsto stanovništva, a u Bujanovcu 40 odsto. Ne možemo licitirati s brojem nepopisanih osoba u Raškoj oblasti. Prema preliminarnim podacima opština Novi Pazar ima oko 93.000 stanovnika, ali u toku dodatna tri dana popisa, ispunjeno je još 7.000 popisnica, pa će broj stanovnika ove opštine sigurno biti veći.

Đurđev: Novi Pazar je manje sumnjiv, ali čini mi se da je veći bojkot bošnjačkog stanovništva bio u Sjenici i Tutinu. Sjenica ima manje stanovnika nego pre devet godina, a Tutin nešto malo više. To je krajnje čudno, s obzirom na visok prirodni priraštaj u ovim mestima.

Lakčević: Videćemo, ne mogu ništa da kažem dok ne dobijem konačne podatke.

Politika: Prema registru novosadskog stanovništva, koji navodi profesor Đurđev, Novi Sad ima 383.000 stanovnika, a popis je pobrojao 335.701 Novosađanina. Da li je to mogući razlog za sumnju u relevantnost rezultata popisa?

Lakčević: Moram da posumnjam u pouzdanost podataka iz takozvanog registra jer nisam imala uvid u njega.

Đurđev: Evidenciju o broju stanovnika vodi JKP „Infomatika” koje naplaćuje stanarinu. Oni dobijaju podatke o broju umrlih i rođenih, prijavljenih i odjavljenih stanovnika Novog Sada. Ponosan sam što su u poslednjih 10-ak godina podaci kojima raspolaže ovaj registar sve bolji. Imaju spisak pojedinaca, vlasnika stanova i veličinu njihovih porodica.

Lakčević: Registri prate ono što vam je u ličnoj karti, zvaničnu dokumentaciju, a veliki broj ljudi je prijavljen na jednoj adresi, a stanuje na drugoj. Popis evidentira ljude u mestu gde stvarno žive, bez obzira na njihovo formalno prebivalište. Razlika je velika.

Đurđev: Što se tiče razlika oko registara i popisa, nedoumice izazivaju izbeglice. Jako veliki neobuhvat izbeglica je bio 2002. godine.

Lakčević: Mislite da s 400.000 nisu bili dobro obuhvaćeni? Ja mislim da je obuhvat odličan.

Đurđev: Bilo je sveže, ratno vreme. Ljudi su se plašili da se popišu.

Politika: Da li je moguća tolika razlika broja stanovnika prema računicama profesora Đurđeva i RZS, koja iznosi čak 20 odsto?

Lakčević: Na bazi vitalne statistike, mi smo imali zadovoljavajući obuhvat u Novom Sadu. Potpuni obuhvat je nemoguć, ali ne očekujemo odstupanja veća od jedan odsto.

Politika: Neki demografi, poput Gorana Peneva, zastupaju stanovište da je najveća kontroverza ovog popisa – tretman interno raseljenih lica s Kosova i Metohije. Oni su ove godine uključeni u ukupno stanovništvo centralne Srbije, za razliku od prošlog popisa.

Lakčević: Da, zato moramo sačekati konačne rezultate. Inače, sva interno raseljena lica koja u nekom naselju žive neprekidno godinu dana ili duže, ili imaju nameru da žive duže od godinu dana, biće uključeni. Ali će to važiti i za Čačanina koji ode u Vranje.

Politika: Nedoumice izaziva i stepen obuhvata naših državljana na radu u inostranstvu. Prema prvim rezultatima popisa 2011. godine bilo ih je 295.000, dok ih je 2002. bilo 414.000.

Lakčević: Ovo je popis uobičajenog stanovništva u Srbiji. Naši građani u inostranstvu nisu predmet ovog popisa. Popisivači su popisivali sve koji rade u inostranstvu, jer su mnogi članovi domaćinstva želeli da se popišu i njihovi bližnji koji rade u inostranstvu. Onda smo mi rekli popisivačima – popišite sve.

Politika: Popisivali ste na reč?

Lakčević: Da. Ali taj broj nije stvaran broj naših građana u inostranstvu, već smo dobili jednu sliku, dobar uzorak na osnovu koga možemo da zaključimo kuda najčešće odlaze…

Politika: Profesor Đurđev za popisivanje naših građana u inostranstvu koristi reč „navatavanje”. Zašto?

Đurđev: Mi smo uvek naše građane u inostranstvu popisivali preko diplomatsko-konzularnih predstavništava. Zaista smo pokušali da ih „navatamo” i taj obuhvat je uvek bio očajan i dobro je što smo digli ruke od toga. Loše je što to remeti uporedivost naših unutrašnjih popisa. Jer, nekada smo ih popisivali, a sada smo digli ruke od njih. Ovoga puta ne popisujemo ni naše studente, ako se svakodnevno ne vraćaju u zemlju.

Lakčević: Mi smo ih popisali, ali ćemo ih tokom obrade isključiti. Uporedivost međutim nije bitno narušena.

Đurđev: To može da razluči stručnjak, ali ne običan čovek. Ako vi kažete običnom čoveku Srbija je te godine imala toliko stanovnika, a sada toliko, on ne mora da zna da je tu bilo uključeno i nekih 400.000 popisanih, koji žive i rade u inostranstvu.

Lakčević: Reč je o međunarodnim uputstvima…

Đurđev: Dobro je što ih sledimo…

Lakčević: Imali smo niz sastanaka s predstavnicima UN i Eurostata i uvek im je prva rečenica bila: „Popis nije dobar izvor podataka o našoj emigraciji”.

Politika: Bilo je, zaista, mnogo žalbi naših građana u inostranstvu što nisu popisani.

Lakčević: Oni ne gube nikakva prava zato što nisu popisani.

Politika: Profesore Đurđev, da li vašu tezu o neprihvatljivom obuhvatu pojačava podatak da je za pet dana naknadnog popisa popisano više od 120.000 građana – od toga polovina u Beogradu i još popriličan broj u Novom Sadu i još nekoliko velikih gradova?

Đurđev: Svakako.

Lakčević: Definitivno se ne slažem.

Đurđev: Ako uzmemo u obzir sve ove nedoumice i dileme, može da se na kraju desi da nije tačan podatak da je Srbija manja za 377.000 stanovnika. Ima jedan veći problem, a to je pogoršanje kvaliteta stanovništva. Srbija je ostarila i demografski faktor će biti ograničavajući faktor razvoja. Mi smo u demografskom smislu moderan svet: stari smo, mnogo umiremo, malo dece se rađa… Ali u ekonomskom smislu, mi smo treći svet. Taj spoj će izazvati katastrofalne posledice u Srbiji. Otišli su mladi, školovani. Ostali su stari, neškolovani…

Politika: …Baš vam hvala…

Đurđev: …I mi smo deo njih (smeh).

Politika: Da li ste onda sigurni da nas ima manje za 377.000, koliko su prve procene RZS?

Đurđev: Nisam siguran da nas uopšte ima manje.