Subota, 04.02.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Srbija razgovara: da li je Srbija pogrešno izbrojana

Бранислав Ђурђев и Снежана Лакчевић (Фото А. Васиљевић)

Inventar Srbije je napravljen, prvi podaci popisa stanovništva su objavljeni, ali stanje nacije u brojevima izazvalo je brojne polemike među demografima i statističarima. Na ovogodišnjem popisu dogodio se i jedan presedan, koji kritičari zvanične verzije popisa 2011. iznose kao dokaz pogrešnog brojanja Srba i ostalih etničkih zajednica. Naime, bivši premijer Srbije Zoran Živković nije popisan.NačelnicaOdeljenja za popis stanovnika u Republičkom zavodu za statistiku (RZS) Snežana Lakčevićkaže da o tome ne zna „ama baš ništa”.

Za dr Branislava Đurđeva, profesora demografije na Univerzitetu u Novom Sadu, dugogodišnjeg predsednika Udruženja demografa, od stare i male Jugoslavije, do SCG i Srbije, ignorisanje nekadašnjeg predsednika vlade iz popisnih operacija je samo mala potvrda „prevelikog neobuhvata”.

Politika: Koje su osnovne primedbe stručne javnosti na neke od objavljenih preliminarnih podataka? Profesore Đurđev, imali ste zamerke na tajming popisa i kritični momenat, koji nije uobičajen.

Đurđev: Svi imamo rezerve u pogledu rezultata. Jedna od zamerki odnosi se na pomeranje datuma popisa. Naša zemlja je 1961. godine prihvatila međunarodnu preporuku da radimo popis svakih 10 godina, u godini koja počinje jedinicom. To smo radili sve do 2001. godine, kada smo, zbog problema s Kosmetom i pomeranja popisa u Crnoj Gori odložili popis stanovništva za godinu dana. Na taj način smanjila se uporedivost podataka u našoj zemlji kao i onih dobijenih na svetskim popisima. Ove godine  vratili smo se starim pravilima, ali je popis umesto u aprilu održan u oktobru. I to je uticalo na otežano korišćenje i poređenje podataka.

Lakčević: Odlaganje popisa za šest meseci ne utiče bitno na uporedivost. Dosta smo se fokusirali na međunarodna pravila u skladu s kojima je bitno da popis bude obavljen u toku 2011. godine. U nekim državama popis je održan na početku godine, a u nekima na kraju. Sam mesec terenske realizacije ovog posla ne ugrožava bitno uporedivost.

Politika: Sumnje stručnjaka pre svega se odnose na sveobuhvatnost popisa, jer nije obuhvaćena cela jedna pokrajina, a došlo je do bojkota u opštinama na jugu Srbije?

Lakčević: Prema principu Ujedinjenih nacija, popis može da se sprovodi na celoj teritoriji jedne države ili na jednom njenom preciznom određenom delu, što mi primenjujemo. S druge strane, ove godine nas je delimično omeo bojkot albanskog stanovništva, pre svega u opštinama Bujanovac i Preševo. Sada ne možemo da govorimo o uticaju bojkota na rezultate. Nešto više o tome znaćemo kada budemo imali konačne rezultate.

Đurđev: Problem je nastao jer se obuhvat stanovništva nekoliko puta menjao u okviru definisane teritorije, što ne bi smelo da se dešava. Imamo Albance s Kosova koji već 20 godina bojkotuju popis i sada se to zarazno širi. Ove godine na Bujanovac, Preševo, Medveđu i u manjoj meri na Rašku. Razlog bojkota može da bude i skrivanje istine o broju, tačnije o etničkoj strukturi Kosova i Metohije i južne Srbije. Od poslednjeg popisa na Kosovu i Metohiji, održanog 1981. godine, prvi put kontrolori postaju lokalni eksperti i dolazi do naglog skoka albanskog stanovništva. Možda je bojkot popisa 1991. godine bio uzrokovan strahom od istine da se ne vidi koliko je nealbanskog stanovništva, deset godina ranije, preimenovano u Albance.

U drugim zemljama nedozvoljeno je bojkotovati ili izbegavati popis. U Britaniji su kazne za neodazivanje popisu 1.000 funti i građani se strogo drže propisanih pravila.

Politika: I u Srbiji su predstavnici Vlade najavili prekršajno kažnjavanje svih koji nisu želeli da se popišu. Verujete li u to?

Đurđev: Ne verujem da će ljudi koji su izbegavali popis u našoj zemlji snositi bilo kakve sankcije. Baš me zanima da li je bilo ko dosad kažnjen zbog toga?

Lakčević: Do sada ne. Taj posao je tek pred nadležnim sudovima koji će nas obavestiti koliko ljudi je kažnjeno zbog ovog prekršaja. Postoji razlika u sankcionisanju pojedinaca koji su odbili popis i onih koji su grupno bojkotovali popis.

Politika: U čemu je razlika?

Lakčević: Kada je pojedinačno odbijanje popisa u pitanju, popisivačka komisija bila je dužna da uzme podatke o osobi koja nije popisana. Kada je bojkot u pitanju, naši popisivači nisu mogli da uđu u cela sela, a samim tim ni da uzmu podatke o ljudima koji tamo žive.

Đurđev: I dalje ne razumem zašto pravimo razliku između bojkota i odbijanja popisa. Država ili može ili ne može da sprovodi svoje zakone. Zašto kažnjavati pojedince, a ne i većinu stanovnika određenih mesta. Razlike nema.

Politika: Da li može da se proceni koliko Bošnjaka iz Raške ili Albanaca iz tri opštine s juga Srbije nije popisano?

Lakčević: U Preševu je popisano nešto manje od 10 odsto stanovništva, a u Bujanovcu 40 odsto. Ne možemo licitirati s brojem nepopisanih osoba u Raškoj oblasti. Prema preliminarnim podacima opština Novi Pazar ima oko 93.000 stanovnika, ali u toku dodatna tri dana popisa, ispunjeno je još 7.000 popisnica, pa će broj stanovnika ove opštine sigurno biti veći.

Đurđev: Novi Pazar je manje sumnjiv, ali čini mi se da je veći bojkot bošnjačkog stanovništva bio u Sjenici i Tutinu. Sjenica ima manje stanovnika nego pre devet godina, a Tutin nešto malo više. To je krajnje čudno, s obzirom na visok prirodni priraštaj u ovim mestima.

Lakčević: Videćemo, ne mogu ništa da kažem dok ne dobijem konačne podatke.

Politika: Prema registru novosadskog stanovništva, koji navodi profesor Đurđev, Novi Sad ima 383.000 stanovnika, a popis je pobrojao 335.701 Novosađanina. Da li je to mogući razlog za sumnju u relevantnost rezultata popisa?

Lakčević: Moram da posumnjam u pouzdanost podataka iz takozvanog registra jer nisam imala uvid u njega.

Đurđev: Evidenciju o broju stanovnika vodi JKP „Infomatika” koje naplaćuje stanarinu. Oni dobijaju podatke o broju umrlih i rođenih, prijavljenih i odjavljenih stanovnika Novog Sada. Ponosan sam što su u poslednjih 10-ak godina podaci kojima raspolaže ovaj registar sve bolji. Imaju spisak pojedinaca, vlasnika stanova i veličinu njihovih porodica.

Lakčević: Registri prate ono što vam je u ličnoj karti, zvaničnu dokumentaciju, a veliki broj ljudi je prijavljen na jednoj adresi, a stanuje na drugoj. Popis evidentira ljude u mestu gde stvarno žive, bez obzira na njihovo formalno prebivalište. Razlika je velika.

Đurđev: Što se tiče razlika oko registara i popisa, nedoumice izazivaju izbeglice. Jako veliki neobuhvat izbeglica je bio 2002. godine.

Lakčević: Mislite da s 400.000 nisu bili dobro obuhvaćeni? Ja mislim da je obuhvat odličan.

Đurđev: Bilo je sveže, ratno vreme. Ljudi su se plašili da se popišu.

Politika: Da li je moguća tolika razlika broja stanovnika prema računicama profesora Đurđeva i RZS, koja iznosi čak 20 odsto?

Lakčević: Na bazi vitalne statistike, mi smo imali zadovoljavajući obuhvat u Novom Sadu. Potpuni obuhvat je nemoguć, ali ne očekujemo odstupanja veća od jedan odsto.

Politika: Neki demografi, poput Gorana Peneva, zastupaju stanovište da je najveća kontroverza ovog popisa – tretman interno raseljenih lica s Kosova i Metohije. Oni su ove godine uključeni u ukupno stanovništvo centralne Srbije, za razliku od prošlog popisa.

Lakčević: Da, zato moramo sačekati konačne rezultate. Inače, sva interno raseljena lica koja u nekom naselju žive neprekidno godinu dana ili duže, ili imaju nameru da žive duže od godinu dana, biće uključeni. Ali će to važiti i za Čačanina koji ode u Vranje.

Politika: Nedoumice izaziva i stepen obuhvata naših državljana na radu u inostranstvu. Prema prvim rezultatima popisa 2011. godine bilo ih je 295.000, dok ih je 2002. bilo 414.000.

Lakčević: Ovo je popis uobičajenog stanovništva u Srbiji. Naši građani u inostranstvu nisu predmet ovog popisa. Popisivači su popisivali sve koji rade u inostranstvu, jer su mnogi članovi domaćinstva želeli da se popišu i njihovi bližnji koji rade u inostranstvu. Onda smo mi rekli popisivačima – popišite sve.

Politika: Popisivali ste na reč?

Lakčević: Da. Ali taj broj nije stvaran broj naših građana u inostranstvu, već smo dobili jednu sliku, dobar uzorak na osnovu koga možemo da zaključimo kuda najčešće odlaze…

Politika: Profesor Đurđev za popisivanje naših građana u inostranstvu koristi reč „navatavanje”. Zašto?

Đurđev: Mi smo uvek naše građane u inostranstvu popisivali preko diplomatsko-konzularnih predstavništava. Zaista smo pokušali da ih „navatamo” i taj obuhvat je uvek bio očajan i dobro je što smo digli ruke od toga. Loše je što to remeti uporedivost naših unutrašnjih popisa. Jer, nekada smo ih popisivali, a sada smo digli ruke od njih. Ovoga puta ne popisujemo ni naše studente, ako se svakodnevno ne vraćaju u zemlju.

Lakčević: Mi smo ih popisali, ali ćemo ih tokom obrade isključiti. Uporedivost međutim nije bitno narušena.

Đurđev: To može da razluči stručnjak, ali ne običan čovek. Ako vi kažete običnom čoveku Srbija je te godine imala toliko stanovnika, a sada toliko, on ne mora da zna da je tu bilo uključeno i nekih 400.000 popisanih, koji žive i rade u inostranstvu.

Lakčević: Reč je o međunarodnim uputstvima…

Đurđev: Dobro je što ih sledimo…

Lakčević: Imali smo niz sastanaka s predstavnicima UN i Eurostata i uvek im je prva rečenica bila: „Popis nije dobar izvor podataka o našoj emigraciji”.

Politika: Bilo je, zaista, mnogo žalbi naših građana u inostranstvu što nisu popisani.

Lakčević: Oni ne gube nikakva prava zato što nisu popisani.

Politika: Profesore Đurđev, da li vašu tezu o neprihvatljivom obuhvatu pojačava podatak da je za pet dana naknadnog popisa popisano više od 120.000 građana – od toga polovina u Beogradu i još popriličan broj u Novom Sadu i još nekoliko velikih gradova?

Đurđev: Svakako.

Lakčević: Definitivno se ne slažem.

Đurđev: Ako uzmemo u obzir sve ove nedoumice i dileme, može da se na kraju desi da nije tačan podatak da je Srbija manja za 377.000 stanovnika. Ima jedan veći problem, a to je pogoršanje kvaliteta stanovništva. Srbija je ostarila i demografski faktor će biti ograničavajući faktor razvoja. Mi smo u demografskom smislu moderan svet: stari smo, mnogo umiremo, malo dece se rađa… Ali u ekonomskom smislu, mi smo treći svet. Taj spoj će izazvati katastrofalne posledice u Srbiji. Otišli su mladi, školovani. Ostali su stari, neškolovani…

Politika: …Baš vam hvala…

Đurđev: …I mi smo deo njih (smeh).

Politika: Da li ste onda sigurni da nas ima manje za 377.000, koliko su prve procene RZS?

Đurđev: Nisam siguran da nas uopšte ima manje.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.