Utorak, 03.08.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Fotografija kao dokaz „zaboravljenog genocida”

Фотографија стигла у Србију захваљујући анонимном колекционару

Jedna stara, crno-bela, izbledela fotografija, na čijoj poleđini je na nemačkom jeziku napisano „Cigani kopaju svoj grob dok stanovništvo i vojnici gledaju, Srbija 1941. godine”, svedoči o „zaboravljenom genocidu” – genocidu nad Romima, počinjenom u Drugom svetskom ratu.

U pitanju je potresna fotografija koja se prvi put objavljuje i opisuje jedan od mnogobrojnih zločina nad civilima počinjen na teritoriji okupirane Srbije, tokom krvave jeseni 1941. godine. Snimio ju je negde Srbiji nepoznati pripadnik Vermahta. Ta fotografija nedavno je dospela u našu zemlju u elektronskom obliku, zahvaljujući angažovanju našeg sunarodnika, kolekcionara koji živi u inostranstvu.

– Sam potpis na fotografiji govori o izopačenoj potrebi zločinaca da zabeleže svoje nedelo – kaže istoričar Dejan Ristić, sa kojim razgovaramo o genocidu počinjenom nad Romima, povodom 16. decembra – Nacionalnog dana sećanja na Rome stradale u Drugom svetskom ratu.

Ristić naglašava da je naša potreba da se sećamo nevino postradalih zasnovana na ljudskom saosećanju, empatiji prema velikom broju pojedinaca koji su tragično okončali život između 1941. i 1945. godine.U tom kontekstu, genocid nad Romima ostao je donekle u senci našeg kolektivnog sećanja usled nekoliko razloga, među kojima se posebno ističe ograničen broj sačuvanih istorijskih izvora, arhivskih dokumenata, svedočenja i foto-materijala.

– Stoga je ova fotografija vidan doprinos očuvanju sećanja na tragično nastradale Rome, ali i svojevrsni podsticaj za sistematsko, stručno i kontinuirano istraživanje „zaboravljenog genocida”.

Povod za obeležavanje ovog datuma jeste sećanje na 16. decembar 1942. godine, kada je Hajnrih Himler izdao naredbu za sistematsko upućivanje Roma u koncentracione logore radi njihove likvidacije. Kao posledica organizovanog pogroma, u okviru logora smrti Aušvic-Birkenau, do 2. avgusta 1944. godine funkcionisao je podlogor za Rome Cigojnerlager.

Zatočeni Romi poticali su sa teritorija Nemačke, kao i iz okupiranih država poput Austrije, Čehoslovačke, Poljske, Francuske, Jugoslavije, Belgije, ali i sa područja Norveške, Španije i okupiranog dela Sovjetskog Saveza.

– U razdoblju između maja 1943. i avgusta 1944. godine, na čelu Cigojnerlagera nalazio se zloglasni „lekar” Jozef Mengele koji je vršio organizovane eksperimente nad Romima, a posebno nad decom.Manje je poznato da su Romi bili primorani da na vidnom mestu na svojoj garderobi nose oznake u obliku crnog trougla – podseća Ristić.

Najveće stradanje Roma na teritoriji okupirane Srbije u Drugom svetskom  ratu odigralo se tokom oktobra 1941. godine kada su nemačke okupacione snage, u saradnji sa srpskim kvislinškim vlastima, sprovele masovne pogrome nad civilnim stanovništvom u Kraljevu i Kragujevcu. Među više hiljada nedužnih civila stradalih u ovom masovnim zločinima, nalazio se i veliki broj Roma.

Međutim, naglašava Ristić, stradanje Roma na teritoriji okupirane Srbije u Drugom svetskom ratu nije bilo ograničeno samo na ova dva tragična događaja. Brojna su stratišta civila, Srba, Roma i Jevreja, širom naše države. Staro sajmište, Banjica, Jajinci, Jabuka kod Pančeva, logor „Crveni krst” u Nišu, stratište na Arapovom brdu u Leskovcu, samo su neka od njih.

Sistematsko uništavanje pripadnika romskog narodaje genocid koji je kao svoju posledicu imao stradanje između 220.000 i 500.000 Roma koji su poticali iz više evropskih država.

Među njima su i bezimeni Romi sa fotografije. Dvojica njih ašovima kopaju raku, čekajući smrtnu presudu. Hoće li se, posle 70 godina, otkriti i ostali detalji njihove smrti?

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.