Sreda, 17.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Pri­ča o Ve­li­kom i Ma­lom Prin­cu

Ве­се­лин Ми­шнић

Ro­ma­nom „Ve­li­ki i Ma­li Princ”, ko­ji je ob­ja­vi­la iz­da­vač­ka ku­ća „Pla­to” iz Be­o­gra­da, Ve­se­lin Mi­šnić (1954) is­pi­su­je neo­bič­nu i neo­če­ki­va­nu pri­ču, pri­ču o na­ma sa­mi­ma, na­šim na­ra­vi­ma, sno­vi­ma, stra­ho­vi­ma, na­da­nji­ma, i to či­ni još mi­ste­ri­o­zni­jom nje­go­vu ži­vot­nu i bi­o­graf­sku pri­ču. Autor za se­be ka­že da ne­ma uzo­ra, ma­da ga je kri­ti­ka vi­de­la ne­gde iz­me­đu Ki­šo­ve, Sa­ba­to­ve i Si­o­ra­nov­ske po­e­ti­ke.

Ro­man „Ve­li­ki i Ma­li Princ”, sed­mi je Mi­šni­ćev ro­man. Ob­ja­vio je do sa­da dva­de­set i pet knji­ga: de­se­tak pe­snič­kih zbir­ki, šest knji­ga afo­ri­za­ma, tri knji­ge pri­po­ve­da­ka, knji­gu ese­ja, ba­vi se knji­žev­nom i li­kov­nom kri­ti­kom. Re­či ga slu­ša­ju, ka­že, jer on slu­ša šta te re­či go­vo­re i ka­kve mu po­ru­ke upu­ću­ju. Ni­ka­da ni­je pra­tio knji­žev­nu mo­du, ne ro­bu­je tre­nut­nim po­mod­no­sti­ma. Za se­be vo­li da ka­že da je „vuk sa­mot­njak”, slu­čaj­no ili na­mer­no, uvek na ve­tro­me­ti­ni, kla­nov­ski i žan­rov­ski ap­so­lut­no neo­pre­de­ljen.

Nje­gov ču­ve­ni „Ro­man u pra­hu” ob­ja­vljen je u vi­še iz­da­nja. I kri­ti­ka i či­ta­o­ci pro­gla­si­li su ga jed­nim od de­set na­ših naj­bo­ljih ro­ma­na pro­šle de­ce­ni­je. Kri­ti­ka je za ovu knji­gu re­kla da je rav­na ro­ma­nu „Sto go­di­na sa­mo­će”. Na­gra­đi­van je i pre­vo­đen na vi­še svet­skih je­zi­ka.

Za ro­man „Ve­li­ki i Ma­li Princ” ka­že: „Ovo ni­je pri­ča o Ma­lom Prin­cu ka­kvog svi po­zna­je­mo. I ovo ni­je sa­mo pri­ča o Ma­lom Prin­cu. Ovo je pri­ča o dva prin­ca: Ve­li­kom i Ma­lom. Ovo je, ta­ko­đe, pri­ča o svi­ma na­ma. Pri­ča ko­ja se ba­vi več­nim te­ma­ma ko­ji­ma se čo­vek ba­vi od ka­da je po­čeo da mi­sli. Pri­ča o sre­ći, o lju­ba­vi i če­žnji, o pri­ja­telj­stvu, o tra­ga­la­štvu, o mo­gu­ćem i ne­mo­gu­ćem. I na kra­ju, pri­ča o ostva­re­nim i neo­stva­re­nim sno­vi­ma. Ovo je pri­ča ko­ja je po­treb­na ovom vre­me­nu, ko­je se otu­đi­lo od čo­ve­ka i o čo­ve­ku ko­ji je otu­đen od vre­me­na u ko­jem ži­vi i ko­ji je za­bo­ra­vio da u ži­vo­tu po­sto­je mno­ge dru­ge vred­no­sti ko­je ga is­pu­nja­va­ju, a da to uvek ni­je no­vac, moć i, re­ci­mo, sla­va”.

Ova knji­ga, do­da­je Mi­šnić, ima dva glav­na ju­na­ka i ne­ko­li­ko dru­gih ko­ji ni­su iz­dvo­je­ni i ozna­če­ni ime­ni­ma, već sa­mo osli­ka­ni ka­rak­te­ri­sti­ka­ma svoj­stve­nim ljud­skom ro­du, ali i či­ta­vom ži­vom sve­tu. Ne­ki ju­na­ci iz dru­gih slav­nih pri­ča će se na­ći na stra­ni­ca­ma ove knji­ge, kao Ga­leb Džo­na­tan Li­ving­ston, re­ci­mo, ili nje­gov dvoj­nik, sve­jed­no je. Ma­li Princ ko­ji je na­ma po­znat ne­ma dvoj­ni­ka, i ne mo­že ga ima­ti. Ne­ki dru­gi i dru­ga­či­ji Ma­li Princ je pred na­ma. U ovom vre­me­nu u ko­jem upra­vo sa­da ži­vi­mo.

Pri­me­ću­je­mo da dva ro­ma­na de­li go­to­vo či­tav vek.

Da, ka­že autor, ali pi­ta­nja su osta­la ista.

Ko­li­ko se za to vre­me ljud­ski rod pro­me­nio? Ne­ve­ro­vat­ni iz­u­mi, i teh­no­lo­ška do­stig­nu­ća olak­ša­li su čo­ve­ko­vu ko­mu­ni­ka­ci­ju i ži­vot, ali pi­ta­nje je da li su ta ču­da na­u­ke do­pri­ne­la ljud­skom ro­du da po­sta­ne bo­lji, ple­me­ni­ti­ji, hu­ma­ni­ji.

Ma­li Princ, na stra­ni­ca­ma ove knji­ge, ob­ja­šnja­va Mi­šnić, ni­je onaj ko­jeg mi­sli­mo da zna­mo. To je ne­ki dru­gi Ma­li Princ. I bli­zak nam i da­lek, i ono što je kao ide­ja vo­di­lja u ovoj knji­zi naj­va­žni­je, to je da sva­ko od nas, mo­že ima­ti svo­ga Ma­log Prin­ca. Su­sret Ma­log i Ve­li­kog Prin­ca je su­sret dva­ju kon­cep­ci­ja ži­vo­ta. Ovaj na­ma ne­po­zna­ti Ma­li Princ lu­ta ze­malj­skim pro­stran­stvi­ma tra­ga­ju­ći za sre­ćom. Ta ra­do­zna­lost ga vo­di u svet ko­jem ne pri­pa­da, ali on ima neo­do­lji­vu po­tre­bu da ga ot­kri­va i upo­zna­je. Ve­li­ki Princ je za­to­če­nik svo­je lič­ne sa­mo­će i ži­vot­ne ne­do­re­če­no­sti, ili pro­ma­še­no­sti, sve­jed­no je.

Naj­lep­še što on po­se­du­je su se­ća­nja po­hra­nje­na u ma­hom ne­do­sa­nja­nim i neo­stva­re­nim sno­vi­ma. Naj­ve­će le­po­te ni­su one ko­je su svi­ma do­stup­ne, već one ko­je osta­ju u ne­do­di­ru i ko­je su hra­na i pod­strek onim naj­fi­ni­jim i naj­či­sti­jim že­lja­ma. Po­seb­nu draž i pe­čat neo­če­ki­va­nog ovoj knji­zi da­ju pi­sma ko­ja Ve­li­ki Princ pi­še ne­gde iz sve­ta ne­do­di­ra. Ta pi­sma kao zve­zda­ne iskre lu­ta­ju ko­smič­kim pro­stran­stvi­ma, jer ka­ko re­če Ma­li Princ: „Ne­ma si­gur­ni­jeg po­štan­skog san­du­če­ta od ko­smo­sa”. Ona su trag i do­kaz da je lju­bav več­na. Za­to su upu­će­na ne­koj ima­gi­nar­noj že­ni, ko­ju Ve­li­ki Princ uvek oslo­vlja­va sa Go­spo. Go­spa ni­je že­na iz ne­kog ri­ter­skog do­ba, ni­je ne­sta­li ide­al iz da­le­kih vre­me­na, gde su če­sti­tost i oda­nost bi­le naj­ve­će vr­li­ne. Ni­je to ni Go­spa – maj­ka Bo­go­čo­ve­ka. To je sa­mo ne­ka, za Ve­li­kog Prin­ca, ne­do­di­ri­va že­na, ko­ja je ima­la, ili ima, go­spod­stve­no dr­ža­nje. Nje­go­va su pi­sma pu­na če­žnje, stra­sti, se­te i lju­ba­vi.

Ta­kva i slič­na pi­sma pi­sao je Ge­te ne­do­dir­lji­voj Šar­lo­ti. U ovim vre­me­ni­ma ova­kva pi­sma ne­pri­me­re­na su i sko­ro ne­za­mi­sli­va, jer, da­nas se ni­ko pi­smi­ma i ne obra­ća vo­lje­noj oso­bi. Mu­ška­rac i že­na sa­vre­me­nog do­ba ko­mu­ni­ci­ra­ju sa ma­lo ogo­le­lih i gru­bih re­či, bez za­no­sa, bez is­kre­nih emo­ci­ja. Re­či ko­je bi tre­ba­lo da bu­du spo­na, li­še­ne su sva­ke le­po­te. Mo­žda ni ova pri­ča ni­je za­vr­še­na, mo­žda će i nju ne­ko, u ne­ko dru­go, tek do­la­ze­će vre­me, na­sta­vi­ti ili za­vr­ši­ti.

Ve­se­lin Mi­šnić ve­ru­je da će nje­gov ro­man „Ve­li­ki i Ma­li Princ” op­sta­ti i tra­ja­ti i u ne­kim bu­du­ćim vre­me­ni­ma, jer će ova­kvih knji­ga i ova­kvih pri­ča – bi­ti sve ma­nje i ma­nje. 

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.