Petak, 24.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Sablasti tranzicije u mjuziklu

Tekst „Radnici umiru pevajući” Olge Dimitrijević se može posmatrati kao dramski predložak za angažovani mjuzikl u čijem centru interesovanja je sudbina uništene radničke klase. Radnja se dešava u Srbiji 2010. godine, u vremenu tranzicije, okolnostima manipulativnih privatizacija, koje su u direktnoj vezi sa perfidnim pseudopolitičkim dilovima.

Taj političko-ekonomski kontekst je proizveo gomilu očajnika, mrtvi radnički sloj, bivše zaposlene, koji su gurnuti u ponore autodestruktivnosti i osuđeni da postanu zombiji, sablasti tranzicije. Oni su akteri ove drame napisane u stihu, zapravo fragmenti aktera, tipski, bez detaljnijih biografija i psiholoških nijansi, što odgovara njihovim statusima, izguranosti na đubrište društva. Izbor da se o njima govori u formi mjuzikla podrazumeva autoironično igranje sa društvenim stereotipima, kao i sa konvencijama dramskih žanrova i nasleđem narodne kulture.

Tematski, idejno, donekle i formalno blizak nedavno izvedenom komadu „Radnička hronika” Petra Mihajlovića (koprodukcija Narodnog pozorišta Banja Luka i Sterijinog pozorja, režija Ana Đorđević), tekst „Radnici umiru pevajući” potvrđuje postojanje grčevite potrebe mlađih dramskih pisaca za stilski autentičnim razračunavanjem sa užarenim problemima našeg totalnog obogaljenog društva.

Koncept rediteljke Anđelke Nikolić je čvrst i vrlo hrabar. Tekst, kao da je radio-dramski, snimljen je unapred, a glumci na sceni otelovljuju glasove koji se mehanički reprodukuju preko zvučnika. Oni skoro sve vreme otvaraju usta, simuliraju govorenje i pevanje u formi plejbeka. Ovo rešenje je veoma zahtevno za glumce: Milana Kovačevića, Igora Borojevića, Mariju Bergam, Mariju Milenković, Aleksandra Đinđića, Marka Gvera, Đorđa Brankovića, Milana Marića, Ninu Lazarević, kao i Anu Dubljević, Anu Ignjatović-Zagorac, Milicu Pisić, Nevenu Jovanović (hor majki).

Oni igraju vrlo hladno, svedenih pokreta, sa stalno gušenim besom i potiskivanom, ali jasno prisutnom, agresivnošću. Takav nastup podrazumeva posebnu disciplinu, kao i spremnost na istraživanje i radikalno odbacivanje tradicionalnih scenskih konvencija. Ovo razdvajanje tela od glasa glumaca inspiriše brojna pitanja u formalnom pogledu predstave.

Problematizuju se funkcije i značenja reči, jer one postaju nezavisne, kao i smisao živog, energetskog tela u teatru nasuprot medijatizovanom telu u elektronskim medijima itd. U pogledu sadržaja, razdvajanje glasa od tela, kreacija bestelesnih, deplasiranih glasova, može se shvatiti kao simbolički izraz razbijenih identiteta aktera, simboličko oduzimanje mogućnosti njihovog govora – njima više ne pripadaju čak ni njihove reči.

Sa druge strane, problem ovog idejno opravdanog i provokativnog koncepta je u tome što je on vrlo dominantan u predstavi, u toj meri da skoro postaje važniji od sadržaja. Gledalac je često više koncentrisan na razmišljanja o formalnim značenjima, što je kontraproduktivno u pogledu nametanja značaja sadržaja, koji ima ogromne društveno-političke vrednosti.

Umesto da forma bude sredstvo snažnijeg, markantnijeg izražavanja teme, ona je ovde ponekada svet za sebe, skreće pažnju sa ideja, u drugi plan baca društveno-političke implikacije. Takođe, čvrstina i zatvorenost rediteljskog pristupa ne dozvoljavaju svim slojevima značenja teksta da dođu do izražaja.

U dobroj meri je suzbijena emotivna identifikacija sa likovima, kao i raskošno igranje autorke teksta sa žanrovskim konvencijama, njeno ironično predimenzioniranje značenja likova, koje je u domenu treš estetike. Na primer, lik Milice Mici, kurve i pevačice, u tekstu je vrlo upadljivo iscrtan, vatrenim, jarkim, masnim bojama, melodramatično, sa izrazito teatralizovanim osećanjima koja imaju subverzivno-komičke potencijale. Lik Mici je u predstavi mnogo krući, sterilniji, suvlji zbog tog specifičnog rediteljskog postupka, koji ima svoje prednosti i mane.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.