Utorak, 21.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Zemlja ujedinjenih mediokriteta

Тања Бошковић (Фото Вукица Микача)

Glumica Tanja Bošković uskoro će se na sceni zemunskog Madlenijanuma pojaviti u liku tajanstvene Grete Garbo u predstavi „Tajna Grete Garbo” autora Mira Gavrana, u režiji Đurđe Tešić. U glumačkoj ekipi su i Jovana Balašević, Miodrag Krstović i Petar Benčina. Premijera je zakazana za 25. februar.

Važite za probirljivu glumicu. Šta je presudilo da radite ovu intrigantnu heroinu?

Gretino služenje lepoti, od muzike do fotografija koje su savršene. Kada su mi rekli da postoji mogućnost da se radi komad „Tajna Grete Garbo” sa puno emocija sam se prijavila kao neka klinka. To me interesuje, to je lik koji hoću da tumačim, sa kojim hoću da stavim tačku na jedno životno poglavlje, jer odlazim u penziju. Veoma sam uzbuđena i mislim da je ovo prava ekipa. Dramaturg Ivana Dimić je odlično uradila posao. Tu je Miki Krstović sa kojim već 18 godina igram „Ljubavno pismo”. Krstović mi je više od roda, među nama je bliskost kakva se retko dešava.

Studiozno, do perfekcije pripremate svoje uloge. Kako se spremate za lik magične Grete Garbo?

Čitam, tragam. Gluma je istraživački posao, posebno kada je reč o Greti Garbo. Komad se dešava u 1954. ili 1955. godinama koje nama nisu poznate. To je vreme moga rođenja. O Greti Garbo se iz tog perioda ne zna mnogo. Miro Gavran je veoma inteligentno izabrao period u kojem nema mnogo podatka, zato je tako perfektno skrojio dramu „Tajna Grete Garbo”. Reč je o psihološkom trileru, a koja je tajna ostavljam da vidi publika. Greta Garbo je nesumnjivo bila emotivni gigant, ozbiljan intelekt. U tom periodu i na tom mestu se našla, ali je više nego očigledno da joj Amerika nije naročito prijala. Našla sam da u pismu prijateljici piše: „U Americi mi je najlepše to što postoje oni dani kada u Švedsku mogu da pošaljem novac”. Sve ostalo smatrala je prilično površnim. Da u filmskoj industriji nema pravog ispitivanja, nema prave glume, da je sve to zanat i nije je zadovoljavalo. Naravno, tu ima svih onih malih intrigantnih situacija koje vas mogu odvući na ovu ili onu stranu. Svi smo mogli da pročitamo da su razne tajne bile u vezi sa njom i njenim životom, ipak, mislim da ja to zato što Greta Garbo nije davala mnogo prilike da su ulazi u njenu intimu.

Koliko je vama bliska ova tajanstvena i nekomunikativna glumica, budući da znamo da i sami izbegavate medije, ali i da ste živeli u Americi?

Nije mi nimalo bliska, jer ja imam decu. Ogromna je razlika živeti ovde i u Americi. S obzirom na to a sam živela u Americi, videla sam kako to izgleda. To nije jednostavno i ne sviđa mi se. Greta je otišla iz Švedske i mislim da je to bila njena najveća muka: što se odvojila od porodice za koju je bila jako vezana. Smrt oca je nešto što je trajno obeležilo, jer je imala samo 13 godina kada je ostala bez njega. Znala je da kaže: „Čak i kada sam bila jako mala imala sam staru dušu. I to se videlo”. Neverovatno kako su ljudi tumačili njeno povlačenje, kao bojala se mladih glumica. Ničega se ona nije bojala. Greta Garbo nije bila takva osoba, ona je imala strahove raznih vrsta, ali se nije bojala ničega.

Da li je prošlo vreme diva, zvezda? Ko su danas zvezde?

Da, prošlo je vreme zvezda u tom smislu. Danas to nisu zvezde, već su te starlete političari. Oni se tako i ponašaju, kao što su nekada bile starlete. To je svet koji je skupljen sa ulice, pa pomislio da je nešto značajan i onda od toga napravio, kako to oni danas nazivaju: imidž. Hoću da umrem od smeha. Gledam polupismene ljude, koji čak nisu ni odrasli. O drugim stvarima da ne govorimo, o onim stepenicama gde se duhovnošću penjete do Boga. To su danas zvezde! Politiku, zaista ne smatram relevantnom ljudskom disciplinom. Ne bih se nikada bavila tim pregalaštvom, niti smatram da je to što oni rade ozbiljno, pravo, autentično i da iza toga ostaje bilo kakav trag.

Od nedavno ste i penzioner?

Da ja sam gospođa penzionerka. Pročitala sa divnu rečenicu koja je na meni primenljiva: „Blago penzionerima kojima su roditelji živi”. Spadam u tu kategoriju i veoma sam srećna zbog toga. Nisam verovala da ću preživeti ovih 36 godina staža. Bilo mi je divno, dok nisam ušla u nemilost prošlog i sadašnjeg upravnika Ateljea 212, a onda su mi oni ukinuli da igram. Ali, evo vidite kako se sve to namesti kako treba. Onoga časa kad mi ne mogu ništa igram koliko hoću i šta hoću. Punih 12 godina je moje kreativno biće moglo je da zavisi samo od recimo Svetozara Cvetkovića ili danas Kokana Mladenovića. To jeste dug period i vreme moje pune zrelosti. To je velika komocija, da pozorište može da se odrekne svog glumca, ali to je i izbor repertoara. Pogledajte šta se sada stavlja na repertoar? To nije nešto što je kreativni izazov. Ne volim to što se sada piše. Ne dopada mi se pozorišna literatura, od devedesetih godina prošlog veka pa do danas.

Važite za emotivnu, tananu umetnicu. Iz vas, ipak, izbija revolt. Šta vas posebno pogađa?

Da li ste primetili da se više ne gaje prijateljstva, nego samo: ja tebi, ti meni. Znači, mediokriteti ove zemlje ujedinimo se. Oni su vanredno ujedinjeni. Oni se drže i nemaju veze sa generacijom. Znate li kako među mladima ima darovitih i umnih ljudi, ali im ne daju da isplivaju. Nego će uvek neko mnogo manje darovit, vredan dobiti angažman, posao jer je kum kumove tetke, zapravo najbolji drug sa visokim članom ove ili one partije. Zato razumem zašto je moja vredna, talentovana, kvalitetna koleginica Dušanka Stojanović Glid, baš u vašim novinama rekla što je rekla. Nikada nisam bila član ničega, zato mi ljudi veruju na ulici, pijaci, jer nisam kompromitovana na način kako su političari kompromitovani. Ne verujem im ništa, ni jednu jedinu reč. Ni u očigledne stvari ako ih izgovaraju nečasni ljudi. Ne dopada mi se što Kokan Mladenović sprovodeći svoju estetiku od Atelje 212 pravi amatersku družinu. Tamo više rade deca amateri iz „Dadova” nego glumci. Stalno govore o tome kako su uspešni. Nije istina, nisu uspešni. Vidim ja dobro kako izgleda publika koja izlazi sa tih uspešnih predstava i vidim dobro koja je to publika koja tamo dolazi. I vidim kakvi su tragovi toga što mi igramo. Ne meri se uspeh novcem. Ovo je deo kulture moga srpskog naroda i deo srpskog jezika. To je pozorište! Tome služi. Može on da mi objašnjava kako je mene pregazilo vreme. Ipak, dobro znam da pozorište više nije odbrana jezika dobrote, dostojanstva moga naroda.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.