Sreda, 17.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Oružani protest

Ovih dana se navršava prva godišnjica početka takozvanog arapskog proleća. U međuvremenu je na različite načine promenjena vlast u Tunisu, Egiptu i Libiji. Nemiri još traju u nekoliko zemalja na arabijskom poluostrvu, a i u zemljama gde je „proleće” već nastupilo vlast još ne deluje konsolidovano.

Mišljenja o tome šta se zapravo desilo značajno su podeljena. Za jedan deo svetske javnosti, posebno na zapadu, radi se o jednom od najsvetlijih događaja u istoriji, o nekoj vrsti arapske perestrojke i pada arapskog berlinskog zida koji će i ovim autoritarnim zemljama doneti demokratiju, sekularizaciju, univerzalna ljudska prava i liberalne institucije.

Drugi sumnjičavo vrte glavom posmatrajući kako novootkrivena demokratizacija omogućava jače i snažnije ispoljavanje islamizma i snaga koje traže retradicionalizaciju ovih društava. Među takve spada i izraelska vlast koja je i dalje veoma skeptična prema izvedenim promenama. Postoji i treća grupa koja u svemu vidi pre svega prste i interese najvećih zapadnih zemalja i njihovih korporacija, večno gladnih nafte i ratnih profita.

Ono što ih sve objedinjuje jeste osećaj da je ceo proces daleko od kraja. Neki se njegovom širenju istinski raduju nadajući se demokratizaciji čitavog Bliskog istoka dok se neki opet boje da sve to može da dovede do nesagledivih posledica. Proces se kako sad izgleda zaglavio u Siriji.

Nemiri u ovoj važnoj arapskoj zemlji traju još od marta prošle godine. Počelo je protestima u jednom malom gradu da bi se nakon dezertiranja jednog broj oficira i vojnika slično kao i u Libiji pojavili organizovani naoružani „protestanti”. Izbili su nemiri u nizu mesta gde je zapravo otpočela oružana pobuna. Slično kao i u Libiji, stvoren je opozicioni politički komitet (osnova za prelaznu vladu) koji se nalazi u izgnanstvu, a Siriji su uvedene sankcije. Opet kao u Libiji zapadne zemlje, čija se logistička, moralna i svaka druga podrška protestima jasno vidi, nastupaju iz pozadine prepuštajući vođenje operacija i pritisaka svojim saveznicima iz okruženja. To su Arapska liga, sastavljena od niza takođe autoritarnih država sa ne baš zavidnim stanjem ljudskih prava i Turska koja je glavna logistička baza i za sirijsku opoziciju i za sve vrste pritisaka koji se Siriji upućuju. Pre svega ovoga dosta se spekulisalo o odnosima SAD i nove turske političke elite, ali dešavanja oko Sirije potvrdila su da u najvećem broju slučajeva Turska i dalje nastupa kao odani američki saveznik. Ovo se po svemu sudeći odnosi i na njenu politiku na Balkanu.

Do sada, međutim, sav ovaj napor nije dao opipljivih i vidljivih rezultata. Po teško proverljivim informacijama koje stižu sa terena predsednik Asad koristi sva sredstva da suzbije pobunu. Tvrdi se da je od početka pobune poginulo više hiljada opozicionara. Vlada i armija kao najvažniji unutrašnji faktori deluju dosta homogeno i sigurno. Iako nesumnjivo postoji i dimenzija sukoba između šiitske manjine kojoj pripada Asad i sunitske većine, čini se da pobunjenici ne uživaju neki veliki legitimitet, mada se zapadni mediji izrazito trude da uvećaju broj poginulih i da prikažu kako narod podržava proteste.

Jedan od osnovnih razloga zbog kojih se Asad i dalje drži čvrsto jeste zainteresovanost nekih velikih igrača da se u Siriji zaustavi „oprolećivanje”. Tu je naravno šiitski Iran iz čije perspektive obaranje režima u Siriji deluje kao ključna pripremna faza za napad na Teheran. Iz pozadine dešavanja sa solidnim interesovanjem prati i Kina koju naravno zanima dotok nafte sa Bliskog istoka, ali i mogućnost da se proleće prelije i kod nje. Stoga su čuvene društvene mreže i Jutjub tamo zabranjeni.

Najvažnije je čini se što se Rusija vrlo ozbiljno uključila u dešavanja u Siriji. Za razliku od Libije, kada je vrlo ravnodušno gledala kako zapad smenjuje režim, ovde, gde su pod udar došli njeni strateški interesi, Moskva je pokazala dosta odlučnosti. Rusija, ne zaboravimo, ima svoju bazu u luci Tartus u ovoj arapskoj zemlji, koju je nedavno sa simbolički veoma jakom porukom posetio nosač aviona „Admiral Kuznjecov”. Od početka sukoba Damask je posetilo nekoliko veoma visokih ruskih zvaničnika, a zvanične izjave posebno ministra spoljnih poslova su veoma odlučne i upozoravajuće. Pre neki dan je eksplicitno rekao da dešavanja na Bliskom istoku mogu da dovedu do novog velikog rata. Moskva je uz pozadinsku asistenciju Kine blokirala svaku pomisao na rezoluciju Saveta bezbednosti kojom bi se omogućila „humanitarna” vojna intervencija zapadnih zemalja.

Rusija naravno ima i dodatni interes povezan sa svojom unutrašnjom stabilnošću. Kao što vidimo arapsko proleće neki globalni akteri pokušavaju da pretvore u rusku zimu sprečavajući da Putin ponovo preuzme predsednička ovlašćenja. U svakom slučaju čini se da je Sirija prva stanica na kojoj se u sukobu niskog intenziteta sudaraju interesi najvećih globalnih igrača i da će od ishoda ove drame zavisiti pravac kretanja svetske politike u narednom periodu.

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.