Sreda, 20.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Jugoslavija krila ime teroriste koji je razneo Jatov avion

Остаци „Јатовог” авиона у шуми код Српске Каменице

Više okolnosti koje su se poklopile tog crnog 26. januara 1972. godine, uslovile su da pad Jat-ovog aviona DC-9 nad Čehoslovačkom ostane jedna od najvećih misterija Titove Jugoslavije.

Lideri zemalja Varšavskog pakta, leteli su kroz vazdušni prostor ČSSR-a u svojim mlaznjacima, vraćajući se kući posle tek završenog samita članica istočnoevropskog lagera, održanog u Pragu. Među njima je bio i tadašnji vođa Sovjetskog Saveza Leonid Brežnjev.

Tajanstvena osoba unela je u JAT-ov avion DC-9 bombu tempiranu da eksplodira na njegovom letu iz Kopenhagena za Zagreb. I, upravo tog dana, svet je obišla neverovatna vest. Da se na snežnom terenu kod mesta Srpska Kamenica, koji se u sumrak pretvorio u slike pakla, čuju jauci jedine preživele, dvadesetdvogodišnje beogradske stjuardese Vesne Vulović. Nikada pre i nikada kasnije, nijedna osoba nije preživela pad sa visine od 11.000 metara.

Šta se, međutim, zaista dogodilo u Jat-ovom avionu i na nebu Čehoslovačke? Da li ga je raznela bomba u delu za prtljag, ili ga je srušila protivavionska raketa čehoslovačke PVO? 

Tačno posle četiri decenije, tadašnji načelnik jugoslovenske kontrole letenja i dugogodišnji ekspert za avionske nesreće Zlatko Vereš, otkriva za „Politiku” zašto je ovaj slučaj ostao donekle pod velom tajne.

– Različite teorije su ispredane, jer rukovodstvo SFRJ nikada nije želelo da objavi ime čoveka koji je uneo bombu u avion, iako je nepobitno utvrđeno da je reč o pripadniku hrvatske ekstremne emigracije – kaže Vereš, pojašnjavajući da su i državna komisija Čehoslovačke i jugoslovenski nezavisni tim, koji su istraživali mesto nesreće i uzroke pada, došli do jedinstvenog zaključka. Do pada aviona došlo je usred eksplozije kofera koji se nalazio prislonjen uz pregradni zid prvog prtljažnika. Pošto se udes dogodio na terenu Čehoslovačke, SFRJ nije mogla da formira svoju komisiju. Međutim, Jugoslavija je poslala akreditovanog predstavnika sa savetnicima – napominje Vereš.

Teoriju o međunarodnoj zaveri, prema kojoj je raketa PVO Čehoslovačke oborila Jat-ov avion, on pobija analizom stanja na terenu posle nesreće, pozivajući se na izveštaje čehoslovačkih i jugoslovenskih eksperata.

– Kad raketa pogodi avion koji leti na visini od 11.000 metara, brzinom između 800 i 900 kilometara na sat, dolazi do kompletnog raspada vazduhoplova i nakon udesa treba tražiti delove aviona i tela na prostoru od najmanje 25 kvadratnih kilometara. Međutim, ovaj avion počeo je da se raspada tek na visini od 900 do 1000 metara i kompletni rastur aviona na terenu je bio na ukupno 1,5 kvadratnih kilometara – priča nekadašnji prvi čovek kontrole letenja SFRJ, koji je, posle odlaska našeg tima eksperata i sam proveo nekoliko dana u Čehoslovačkoj. 

Tamošnji vazduhoplovni stručnjaci su ustanovili da su posle eksplozije kofera koji je bio prislonjen uz pregradni zid prvog prtljažnika, uništene komande za upravljanje vazduhoplovom koje se nalaze upravo ispod poda prtljažnika. 

– Tog momenta, na visini od 11.000 metara, avion je postao neupravljiv. Posada je bila nemoćna. Tumbala se zajedno sa avionom. To se videlo po krvavim otiscima dlanova na krovu pilotske kabine – napominje Vereš. On je imao uvid u kopiju izveštaja državne čehoslovačke komisije za ispitivanje nesreće, neposredno pre nego što je taj izveštaj predstavljen tadašnjem Saveznom izvršnom veću, odnosno, federalnoj jugoslovenskoj vladi.

– Jugoslovenski akreditovani predstavnik nije poslao nikakve primedbe na čehoslovački izveštaj. Inače bi, da je bilo razmimoilaženja u zaključcima, podneo aneks – ističe Vereš, koji je takođe imao uvid i u izveštaj našeg istražitelja u Čehoslovačkoj.   

Na naše pitanje, gde bi sada mogli da se nalaze originalni zapisnik čehoslovačke državne komisije, njegova kopija prosleđena jugoslovenskom rukovodstvu i originalni izveštaj jugoslovenskog akreditovanog predstavnika, Vereš odgovara da bi trebalo da se nalaze u državnom arhivu Češke i našem državnom arhivu.

Da li je konačno došlo vreme da se stručne analize, fotografije i izveštaji veštaka konačno objave? Zlatko Vereš kaže da se ozbiljno posvađao sa ekipom „Diskaverija” koja je pravila emisiju o tajni pada Jat-ovog aviona, jer su oni tvrdili da je uzrok pada bila „nepažnja čehoslovačkih raketaša”.

– Prema toj verziji, oni su srušili avion, a potom otišli na pivo – kaže Vereš. 

Međutim, naš sagovornik, koji poslednjih decenija slovi kao jedan od najvećih eksperata za istraživanje avionskih nesreća, tvrdi da je Jugoslovenska obaveštajna služba saznala ime čoveka koji je uneo bombu u avion.  

Odavno zaboravljena, nekadašnja nacionalna heroina Vesna Vulović, na dan tužnog jubileja, plače dok se seća kako je postala svetsko čudo koje su opsedali novinari, kako joj je Pol Makartni dodelio Ginisovu nagradu za bizarni rekord. Ona je jedina osoba koja je preživela pad sa 10 kilometara bez padobrana. Letela je još mnogo puta, ali nikada kao stjuardesa. Toga dana, na snežnim padinama u okolini Srpske Kamenice, zauvek je ostalo 28 putnika i članova posade.

--------------------------------------------------------

Prtljag se unosio kao u autobus

„Naš avion doleteo je iz Stokholma, u Kopenhagenu je bila smena. Mi smo preuzeli avion sa bombom, vraćajući se u domovinu. U to vreme, nije bilo nikakvih rigoroznih kontrola prtljaga, on se unosio u avion kao u autobus. Tek posle ove nesreće, uvedena su nova pravila” seća se Vesna Vulović.

Prema njenom svedočenju, visoki oficir tadašnjih jugoslovenskih bezbednosnih službi je obavestio da je bombu uneo pripadnik hrvatske ekstremne emigracije. „Njihovi sledbenici su u Malmeu slavili obaranje aviona”, kaže ona.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.