Petak, 20.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Rođaci Obrenovića s rešenjem

Краљица Наталија Обреновић

ČAČAK – Sto i četiri godine posle odlaska dinastije Obrenović sa srpskog prestola, Okružni sud u Čačku priznao je kneževsku lozu grupi od 40 potomaka, kojima sledi pravo da pokrenu izvršenje testamenta kraljice Natalije Obrenović. Naše poslanstvo u Parizu saopštilo je pre tri i po leta da je zaveštanje supruge kralja Milana arhivirano u francuskoj prestonici još 1957. godine, te da je pravosuđe te države spremno da ga otvori i izvrši.

Višegodišnji postupak pred našim sudovima, o dinastičkom poreklu koje donosi nadležna prava, okončan je ovih dana u Čačku, za mnoštvo od 40 novih kneževića iz raznih srpskih mesta. Njima je to bilo priznato i rešenjem prvostepenog, Opštinskog suda u Gornjem Milanovcu, pre dve godine, a 20. prošlog meseca konačno potvrđeno u Okružnom.

U tri odvojena slučaja proteklih godina, milanovački sud je zvanje dinastičkih rođaka priznao plejadi od ukupno 52 stanovnika Srbije. Svi su, u petom, šestom ili sedmom kolenu, porod Jakova Obrenovića (Brusnica, 1767 – 1817), brata Miloša Obrenovića po majci.

Međutim, Slobodan Jakovljević (56) iz Beograda, kome je to svojstvo uvaženo zajedno sa bratom Srboljubom (64) iz Milanovca, ne prihvata ostalih 50 za rođake, pa je od višeg suda zahtevao da im titule budu oduzete. Naveo je u žalbi da je pozvani veštak, radeći bez dokaza, za naslednike dinastije proglašavao ljude samo na osnovu "priča i želja". Okružni sud nije prihvatio Jakovljevićev stav, utvrdivši da se u žalbi "samo analiziraju dokazi koji su već bili predmet pravilne ocene".

Tako su, sudskim rešenjem, srodnici i naslednici Obrenovića postali i Vladimir Čekerevac, Nada Milović, Miroslava Arsić, Biljana Trifunović (Gornji Milanovac) Dejan Rajković (Novi Beograd), Slavica Ivanović, Jasmina Žerađanin (Zemun), Slavoljub Čekerevac (Veternik), Stamenka Rehner, Branko Čekerevac (Novi Sad), Zoran Obrenović, Zlata Pejović, Stanoje Borisavljević, Slavko Majstorović, Branislav Radovanović, Biljana Radovanović, Ljubica Ostojić, Ljubinka Radovanović, Živomir Jakovljević, Danica Toroman (Čačak), Milan Obrenović, Milomir Janković, Predrag Jakovljević, Ljubomir Manojlović, Mirjana Zarić, Zoran Jakovljević (Kragujevac), Dobrinka Baralić, Vidoje Bisenić (Atenica), Bosiljka Gavrilović-Radojičić, Branislav Radojičić, Marina Maksimović (Beograd), Stanojla Vasiljević (Žaočani), Ružica Žigić (Inđija), Miodrag Borisavljević (Viljuša), Miloš Borisavljević (Kraljevo), Grozdana Obradović (Preljina), Dostana Nikolić (Vrnjačka Banja), Olga Simović (Jagodina), Željko Jakovljević i Dragan Jakovljević (Brusnica).

– Dogovorili smo se da posle ovoga, zajednički snoseći troškove, nastavimo postupak do otvaranja testamenta pred nadležnim francuskim sudom – kaže Zlata Pejović (62) iz Čačka, potomak u šestom stepenu.

Nezavisno od ovih postupaka, Opštinski sud u Čačku 2005. godine priznao je zemljoradniku Milutinu Novakoviću iz obližnje Donje Gorevnice srodstvo sa Obrenovićima u četvrtom stepenu. Čukununuk gospodar Jakova, međutim, umro je lane u 82. godini, a porodica kaže da nije doznala nikakve novosti oko otvaranja kraljičine poslednje volje.

Takođe, naš čitalac Stevan Radan iz Zemun polja podseća da se i bez sudskog rešenja, uvidom u matične knjige dinastija Obrenović i Petrović Njegoš, saznaje da postoji direktan naslednik u petom kolenu. To je princ Nikola II Petrović Njegoš (63) danas Parižanin, potomak Jevrema Obrenovića, rođenog brata Miloša Velikog.

Natalija Obrenović (Firenca, 1859 – Sen Deni, Francuska, 1941), bila je kći ruskog pukovnika Petra Keška i princeze Paklirije iz bojarske familije Sturdža, u Moldaviji. Godine 1875. udala se za srpskog kralja Milana Obrenovića, unuka gospodar Jevrema. Kraljevski par razveo se 1888. godine a njihov jedinac Aleksandar, kao srpski suveren, ubijen je u Majskom prevratu 1903. godine, zajedno za kraljicom Dragom.

Sin je pre toga proterao Nataliju iz Srbije, zatim je preverila u katoličanstvo i zamonašila se. Njena sećanja, nikad objavljena, zaključana su u Vatikanu.

Imovinom kraljevske porodice – sva je pripala Nataliji – pomagala je Univerzitet u Beogradu, crkve i manastire po Srbiji. Veruje se da kraljičino zaveštanje, zapečaćeno pre tačno pola stoleća, sadrži uglavnom slike, druge umetnine i dokumenta, bez novca i bankovnih računa. Ili, može biti, nije baš tako? To bi i naslednici želeli da saznaju, što pre.
Komentari4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.