Četvrtak, 02.02.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Stratimirovići traže Legat Čolakovića

Друга фаза реконструкције у дворишту Легата Чолаковић (Фото Р. Крстинић)

Povodom intervjua koji smo pre nekoliko dana na ovim stranama objavili sa Branislavom Anđelković-Dimitrijević, direktorkom Muzeja savremene umetnosti (MSU) u Beogradu, našoj redakciji javio se Stefan Stratimirović, potomak mitropolita Stratimirovića, reagujući na deo teksta koji se odnosi na Legat Čolakovića na Dedinju.

Potomci mitropolita Stratimirovića vode postupak na sudu protiv Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, grada i republike Srbije, tvrdeći da je Legat Čolakovića nekadašnja kuća Miloša Stratimirovića.

Na pitanje o čemu je reč, Branislava Anđelković je u pomenutom intervjuu, između ostalog, odgovorila da su Stratimirovići „pokušali da iskoriste sentimente pokrenute donošenjem Zakona o restituciji”.

„Pitanje vlasničkih odnosa nad ovom imovinom je zaista neupitno, pa stoga MSU nije smatrao za potrebno da javno reaguje. Ako bude bilo potrebe, detaljno ćemo objaviti sve podatke o ovoj galeriji i njenoj nesvakidašnjoj istoriji, kao i istorijske podatke o porodicama koje su zaista sagradile ovaj objekat, za razliku od Stratimirovića koji su zgradu posedovali samo za vreme nemačke okupacije, odnosno Nedićeve uprave”, odgovorila je Branislava Anđelković.

Stefan Stratimirović kaže da je ogorčen činjenicom da se rekonstrukcija Legata Čolaković , uprkos sudskim sporovima koji su u toku, nastavlja izgradnjom dodatnog izložbenog prostora u dvorištu legata (Teodora Drajzera 15).

Stefan Stratimirović, po struci geolog, u debeloj fascikli čuva sva dokumenta vezana za kuću njegovog dede Miloša Stratimirovića, u kojoj se nalazi i ugovor o kupoprodaji iz 1941. godine.
– Moj deda je tu kuću kupio 12. avgusta 1941. godine od Đure Lerhera. Nije nama ništa Nedićeva vlada dala, nego je kuća kupljena od miraza moja bake Borke. Kada je došla komunistička vlast deda je proglašen za narodnog neprijatelja, kažnjen oduzimanjem imovine i prinudnim radom, zato što je navodno sarađivao sa okupatorom.

Kuća moga dede je posle rata postala kuća Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića.

Pošto je na sudu (1947) utvrđeno da je kuća kupljena od novca moje bake, vraćen joj je dvosoban stan u okviru te vile, sa ugovorom na doživotno izdržavanje, ali kasnije je i ta odluka poništena. Baka je sa dvoje dece, mojim ocem i njegovom sestrom, izbačena iz kuće sa obrazloženjem da ona ima 32 godine i da može da radi i da se stara o maloletnoj deci, priča Stefan Stratimirović.

On kaže da su u kući Čolakovića najpre boravili „neki generali”, a potom je „Milica Zorić ugovorom o trampi (1963), koji takođe imam, zamenila dva stana u Ulici Narodnog fronta, koji su prethodno pripadali, a potom oduzeti, njenom ocu predratnom rentijeru za kuću na Dedinju”, kaže Stratimirović i tvrdi da je kuća Zorić–Čolaković u posleratnom periodu i privatizovana, pa onda zaveštana kao poklon gradu.

Grad je Legat Čolaković dao Muzeju savremene umetnosti na upravljanje.

U novembru 2010. godine Apelacioni sud u Beogradu doneo je rešenje o „zabrani otuđenja i opterećenja kuće u Teodora Drajzera 15”.

Stefan Stratimirović (foto Politika / R. Krstinić)

– Uprkos tome, radovi su ipak nastavljeni. Mi smo se obratili i nadležnoj građevinskoj inspekciji grada Beograda i Opštine Savski Venac, u oktobru 2011. godine, kada su posle više od deset meseci započeti radovi na drugoj fazi dogradnje i rekonstrukcije u dvorištu Legata Čolaković, iako su i gradonačelnik Beograda, direktorka Muzeja Savremene umetnosti i Sekretarijat za kulturu grada Beograda blagovremeno, pre toga, bili obavešteni o sudskom sporu naslednika za povraćaj oduzete kuće. Usledio je i pisani odgovor inspekcije grada Beograda o nenadležnosti za postupanje iako radovi obuhvataju površinu veću od 800 metara kvadratnih, a 24. novembra 2011. i odgovor inspekcijske službe Savskog Venca, s konstatacijom da su radovi u svemu (već) izvedeni u skladu sa pravosnažnim odobrenjem za izgradnju i overenom tehničkom dokumentacijom iz 2008. godine, kaže Stefan Stratimirović.

Ivana Avžner iz Gradskog sekretarijata za kulturu uputila nas je na Gradsko pravobranilaštvo iz kojeg juče nismo uspeli da dobijemo odgovor na pitanje koje su sve zakonske prepreke u slučaju „Stratimirović–Čolaković”.

Na naše pitanje zašto su se Stratimirovići oglasili tek nedavno, Stefan Stratimirović kaže da je tek 2009. godine dobio sudsku presudu o rehabilitaciji svog dede, u kojoj piše da je „presuda iz 1946. godine ništavna kao sve potonje pravne radnje”.

Namera potomaka Stratimirovića je da u sadašnjem Legatu Čolaković osnuju porodični muzej. U ovoj nameri potomke Stratimirovića podržala je i ambasada Austrije u Beogradu, s obzirom da je Miloš Stratimirović imao austrijsko državljanstvo, što je preneto i na potonje generacije.

.......... 

Novo suđenje 8. maja

Dubravka Obrenović iz republičkog javnog pravobranilaštva kaže da se u odluci Apelacionog suda (2010) u kome je doneta privremena mera „o zabrani otuđenja i opterećenja kuće u Teodora Drajzera 15” ne spominje zabrana građevinskih radova.

„Tek na zadnjem ročištu, u novembru 2011. godine, iznose se podaci o građevinskim radovima na dodatnom objektu u dvorištu Legata Čolaković”, kaže Dubravka Obrenović.

Novo suđenje je zakazano za 8. maj.

Kada je reč o sudskom postupku za povraćaj imovine, Dubravka Obrenović kaže da to nije u nadležnosti Višeg suda u Beogradu nego, prema Zakonu o restituciji, sva dokumenta građani podnose Agenciji za povraćaj imovine.

Legat Čolakovića

Galerija-legat Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića prvi put je otvorena za publiku 1980, u adaptiranoj vili koju je Milica Zorić-Čolaković poklonila Muzeju savremene umetnosti. Ugovorom o prenosu prava korišćenja, vila je preneta na grad Beograd.

Supružnici Čolaković formirali su značajnu i vrednu zbirku jugoslovenske umetnosti – Nadežda Petrović, Petar Dobrović, Marko Čelebonović, Milan Konjović, Zora Petrović, Petar Lubarda, Nedeljko Gvozdenović, koja je pripala MSU.

Ko je bio Miloš Stratimirović

Miloš Stratimirović je praunuk Mitropolita Stefana Stratimirovića, osnivača Karlovačke Bogoslovije, Novosadske Gimnazije, „Stefaneuma” i mnogih drugih obrazovanih i kulturnih ustanova. Miloš je i unuk generala Đorđa Stratimirovića, vojnog vođe Srba 1848. godine i jednog od tvoraca svetovne autonomije vojvođanskih Srba. Do početka rata, Miloš Stratimirović bio je predstavnik za Balkan „Lanc buldoga”, nemačke fabrike poljoprivrednih mašina, i „Mercedes benca”. U Srbiji je osnovao brojne poljoprivredne zadruge koje je finansirao i isporučivao im na kredit poljoprivredne mašine. Za vreme rata, koristeći svoje predratne poslovne veze, nastavio je da snabdeva poljoprivredne zadruge rezervnim delovima.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.