Fama o „Fami” u nuklearnom institutu Vinča

Od ka­da je na­ja­vljen kao naj­ve­ća in­ve­sti­ci­ja srp­ske na­u­ke, dav­ne 1989. go­di­ne, a po­tom po­kre­nu­ta nje­go­va iz­grad­nja u In­sti­tu­tu za nu­kle­ar­ne na­u­ke Vin­ča, pro­je­kat pod kod­nim ime­nom „Fa­ma” još ni­je ko­nač­no sklo­pljen. Ak­ce­le­ra­tor­ska in­sta­la­ci­ja „Te­sla”, naj­kom­pli­ko­va­ni­ji i naj­ta­jan­stve­ni­ji na­uč­ni pro­je­kat u Sr­bi­ji, pre­gr­me­la je ukup­no 11 re­sor­nih mi­ni­sta­ra i za 23 go­di­ne če­sto su se­va­le mu­nje i gro­mo­vi iz­me­đu fi­zi­ča­ra i po­li­ti­ča­ra. Bi­lo je jav­nih i taj­nih su­ko­ba oko smi­sla ži­vo­ta i mo­der­ne fi­zi­ke, ras­pra­va o do­stup­nim ener­gi­ja­ma i ne­do­stup­nim nov­cem iz bu­dže­ta, po­mi­nja­ni su i re­lik­ti so­ci­ja­li­stič­ke na­u­ke i sa­rad­nje sa So­vje­ti­ma. Ne­ka­da su, opet, ti od­no­si bi­li idi­lič­ni, ali pi­ta­nje je osta­lo da leb­di u va­zdu­hu: za­što su ska­kav­ci po­je­li ove 23 go­di­ne i 14,77 mi­li­o­na evra, ko­li­ko je ulo­že­no u pr­vi i je­di­ni srp­ski ak­ce­le­ra­tor – „Te­sla”, či­ji je deo „Fa­ma”.

Jed­no­stav­no re­če­no, ta moć­na i ta­jan­stve­na ma­ši­na je ve­li­ki ubr­zi­vač jo­na. Ne­što kom­pli­ko­va­ni­je ob­ja­šnje­nje ka­že da je reč o po­stro­je­nju za pro­iz­vod­nju, ubr­za­va­nje i ko­ri­šće­nje jon­skih sno­po­va u či­ji sa­stav ula­ze tri ma­ši­ne i vi­še ni­sko­e­ner­gij­skih i vi­so­ko­e­ner­gij­skih eks­pe­ri­men­tal­nih ka­na­la.

– Po­la­znim kon­cep­tom „Te­sla” je de­fi­ni­san kao na­uč­no-me­di­cin­sko vi­še­na­men­sko ak­ce­le­ra­tor­sko po­stro­je­nje – ka­že Dr Ne­boj­ša Ne­ško­vić, ru­ko­vo­di­lac pro­jek­ta do­grad­nje „Fa­me” i na­uč­ni ru­ko­vo­di­lac La­bo­ra­to­ri­je za fi­zi­ku In­sti­tu­ta za nu­kle­ar­ne na­u­ke Vin­ča, ob­ja­šnja­va­ju­ći da je po­red fun­da­men­tal­nih is­tra­ži­va­nja u fi­zi­ci, he­mi­ji i bi­o­lo­gi­ji „Te­sla” tre­ba­lo da slu­ži za raz­voj teh­no­lo­gi­je ma­te­ri­ja­la, ali i za pro­iz­vod­nju ra­di­o­nu­kli­da i ra­di­o­far­ma­ce­u­ti­ka. On pod­se­ća da je 2007. go­di­ne do­ne­ta od­lu­ka da se pre­ki­ne fi­nan­si­ra­nje iz­grad­nje „Te­sle” iz bu­dže­ta i da se na­sta­vi kroz re­a­li­za­ci­ju Spo­ra­zu­ma o re­gu­li­sa­nju kli­rin­škog du­ga Ru­si­je Sr­bi­ji.

Ta­da je ak­ce­le­ra­tor „Te­sla” teh­nič­ki po­de­ljen na tri de­la, a kli­rin­ški dug je is­ko­ri­šćen za do­grad­nju ni­sko­e­ner­get­skog de­la ak­ce­le­ra­to­ra. To je fa­mo­zna „Fa­ma” u ko­ju se se sa­da ula­že pet mi­li­o­na ame­rič­kih do­la­ra, na osno­vu ru­skog du­ga.

– Po­sto­je­ća „Fa­ma”, ko­ja je pu­šte­na u po­gon u ma­ju 1998. go­di­ne, uklju­ču­je iz­vor la­kih jo­na, iz­vor te­ških jo­na i dva eks­pe­ri­men­tal­na ka­na­la, u ko­ji­ma se ma­te­ri­ja­li bom­bar­du­ju jo­ni­ma. U tim pro­ce­si­ma kon­tro­li­sa­no se me­nja­ju me­ha­nič­ke, elek­trič­ne, mag­net­ne i dru­ge oso­bi­ne ra­znih ma­te­ri­ja­la i do­bi­ja­ju se no­vi ma­te­ri­ja­li sa su­per­i­or­nim oso­bi­na­ma za pri­me­ne u ma­šin­stvu, elek­tro­ni­ci, me­di­ci­ni i dru­gim obla­sti­ma. Do­sa­da­šnji di­rekt­ni tro­ško­vi iz­grad­nje „Fa­me” bi­li su 3,8 mi­li­o­na evra – na­vo­di ru­ko­vo­di­lac pro­jek­ta.

Iako se po­mi­sli­lo da će pre­bi­ja­njem du­go­va s Ru­si­ma, „Fa­ma” ko­nač­no do­bi­ti svo­je ko­nač­ne obri­se, po­no­vo je do­šlo do kur­cšlu­sa na li­ni­ji s vla­dom.

Već vi­še od go­di­nu da­na, tvr­di dr Ne­ško­vić, ote­ža­no se od­vi­ja re­a­li­za­ci­ja spo­ra­zu­ma s Ru­si­ma, ko­ja je ot­po­če­la u ju­nu 2010. go­di­ne i tre­ba da se za­vr­ši u apri­lu 2013. go­di­ne, 

– Još ni­je pla­ćen po­rez na do­da­tu vred­nost pri uvo­zu opre­me za nje­nu do­grad­nju – upo­zo­ra­va dr Ne­ško­vić. 

Pr­vi pa­ket opre­me, či­ja je vred­nost oko 1,1 mi­li­on do­la­ra, tre­ba­lo je da stig­ne u Be­o­grad kra­jem ju­na 2011. go­di­ne. Is­po­ru­ka je od­lo­že­na za­to što se Mi­ni­star­stvo pro­sve­te i na­u­ke i Mi­ni­star­stvo fi­nan­si­ja ni­su do­go­vo­ri­li ka­ko da se pla­ti po­rez na do­da­tu vred­nost, ka­že dr Ne­ško­vić.  

– Po­čet­kom de­cem­bra 2011. go­di­ne, Mi­ni­star­stvo fi­nan­si­ja nas je oba­ve­sti­lo da opre­ma mo­že da se is­po­ru­či i da će po­rez na do­da­tu vred­nost bi­ti pla­ćen iz bu­džet­ske re­zer­ve Sr­bi­je. U skla­du s tim, opre­ma je sti­gla u Be­o­grad po­čet­kom fe­bru­a­ra 2012. go­di­ne. Mi­ni­star­stvo pro­sve­te i na­u­ke i Mi­ni­star­stvo fi­nan­si­ja još ni­su na­šli de­fi­ni­tiv­no re­še­nje ovog pro­ble­ma. Sle­de­ći pa­ket opre­me, či­ja je vred­nost oko 3,1 mi­li­on do­la­ra, tre­ba da stig­ne u Be­o­grad kra­jem av­gu­sta 2012.– na­po­mi­nje Ne­ško­vić.

Da li će se Vin­ča i vla­da ipak na­ći na is­toj ta­la­snoj du­ži­ni?

Alek­san­dar Apo­sto­lov­ski

-------------------------------------

Vla­da tra­ži re­še­nje, opre­ma na ca­rin­skom ter­mi­na­lu

Pro­fe­sor dr Ra­di­vo­je Mi­tro­vić, dr­žav­ni se­kre­tar u Mi­ni­star­stvu pro­sve­te i na­u­ke, za­du­žen za na­u­ku i vi­so­ko obra­zo­va­nje, pod­se­ća da je Vla­da Sr­bi­je do­ne­la od­lu­ku da se naj­ve­ći deo ru­skog du­ga utro­ši na fi­nan­si­ra­nje Hi­dro­e­lek­tra­ne „Đer­dap”, dok bi se ma­nji deo upo­tre­bio za za­vr­še­tak in­sta­la­ci­je pro­jek­ta „Fa­ma”. „U vla­di se vo­de in­ten­ziv­ni raz­go­vo­ri ka­ko da se pi­ta­nje pla­ća­nja PDV-a br­zo pre­va­zi­đe”, uka­zu­je Mi­tro­vić. 

Sve­sni da su dr­žav­ne bu­džet­ske re­zer­ve prak­tič­no is­pra­žnje­ne, sa­da se, za­pra­vo, mi­ni­stri iz Cvet­ko­vi­će­vog ka­bi­ne­ta na­la­ze pred ma­đi­o­ni­čar­skim iza­zo­vom: gde ušti­nu­ti iz bu­dže­ta da opre­ma „Fa­me” ne bi če­ka­la na ca­rin­skom ka­mi­on­skom ter­mi­na­lu.