Nedelja, 26.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Talibani su nestrpljivi

Кабул под ватром талибана (Фо­то Фонет)

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – U Kabulu je, prema izveštajima američkih medija, juče ujutru stanje normalizovano posle velikog napada talibanskih diverzanata u samom centru grada gde su dobro utvrđene zapadne ambasade i štab međunarodnih snaga koji su tamo još od oktobra 2001.

Upad velikog broja gerilaca, od koji su neki bili u ulozi bombaša samoubica, pokazao je još jednom da su talibani u stanju da prođu kroz nekoliko bezbednosnih prstenova oko glavnog grada, kao i oko nekoliko pokrajinskih centara. Nedeljni napad je naime izvršen simultano na ukupno 8 lokacija širom Avganistana, uključujući i bazu NATO u gradu Džalalabadu, a prema izjavi pobunjeničkog spoksmena, reč je o početku njihove „prolećne ofanzive”.

Bilans napada koji je trajao punih 18 sati, kako je preneo Asošijeted pres, je 36 poginulih napadača, 8 avganistanskih policajaca i 3 civila.

Prema oceni kabulskog dopisnika „Njujork tajmsa”, u pitanju je bio najodvažniji i najusaglašeniji napad u poslednjih nekoliko godina. Napad je počeo u nedelju tačno u 1:45 popodne, na svim lokacijama na sličan način: najpre vatrom iz pešadijskog oružja, zatim eksplozijama, a potom razmenom vatre sa avganistanskim snagama bezbednosti, policijom i armijom.

U Kabulu, mete napada bile su zgrada parlamenta i zapadne ambasade. Kao i u sličnoj akciji iz septembra prošle godine, talibanski borci su pucali iz nedovršenih stambenih i poslovnih zgrada kojih je napretek i u samom centru Kabula.

Američki i saveznički vojnici nisu ovoga puta bili direktno angažovani, sem nekoliko naleta njihovih helikoptera, tako da je ovo bila neka vrsta ispita za domaće bezbednosne snage od kojih se očekuje da do 2014, kada je predviđeno da se zapadna koalicija povuče, preuzmu kompletnu brigu o odbrani poretka u zemlji.

Prema prvim analizama, ali i navodnim priznanjima nekoliko zarobljenih napadača, napad su organizovali i izveli pripadnici „Hakani mreže”, frakcije talibana čija je baza na pakistanskoj strani pograničnog područja i koja uživa podršku pakistanske vojske.

To je svakako nova komplikacija u već uveliko problematičnim odnosima SAD i Pakistana koji su nominalni saveznici u „ratu protiv terora”, kako se ovde opisuje avganistanska okupacija. U poslednje dve godine postalo je sasvim očigledno da Islamabad vodi i svoju politiku čiji je cilj da zadrži uticaj u susednoj zemlji i posle povlačenja Zapada.

To je i objašnjenje zašto Pakistan, uprkos velikim pritiscima SAD, odbija da se obračuna sa „Hakani mrežom”, na koju, kako se spekuliše, računa kao na faktor u posleratnoj konstelaciji vlasti u Avganistanu. Ovakav scenario se u Islamabadu, razume se, energično opovrgava.„Hakani mreža” ima oko 10.000 boraca i dokazano je da je prošlog septembra ona izvela napad na američku ambasadu u Kabulu, na veoma sličan način kao i jučerašnju akciju: infiltriranjem u centar grada, zauzimanjem napuštenih zgrada da bi odatle raketnom i puščanom vatrom gađala ciljeve udaljene nekoliko stotina metara.

Nedeljni napad se uzima i kao potvrda promene talibanske strategije: umesto osvajanja teritorije, oni se sada usredsređuju na destabilizovanje zemlje i ometanje konsolidacije vlasti u Kabulu, koju smatraju marionetskom.

Najnovija ofanziva pokazuje i da su talibani nestrpljivi: umesto da sačekaju najavljeno povlačenje stranih trupa za nešto više od dve godine, oni očigledno žele da to ubrzaju, ili bar sabotiraju izlaznu strategiju Amerike, koja nastoji da pre povlačenja dovoljno ojača domaće snage bezbednosti i institucije, sa planom da izvesno vojno prisustvo zadrži i posle formalnog okončanja rata.

Jedno od objašnjenja je i da talibani na ovaj način žele da ojačaju svoju poziciju u najavljenim pregovorima sa Amerikom, koji su u pripremi već nekoliko meseci.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.