Talibani su nestrpljivi

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – U Kabulu je, prema izveštajima američkih medija, juče ujutru stanje normalizovano posle velikog napada talibanskih diverzanata u samom centru grada gde su dobro utvrđene zapadne ambasade i štab međunarodnih snaga koji su tamo još od oktobra 2001.

Upad velikog broja gerilaca, od koji su neki bili u ulozi bombaša samoubica, pokazao je još jednom da su talibani u stanju da prođu kroz nekoliko bezbednosnih prstenova oko glavnog grada, kao i oko nekoliko pokrajinskih centara. Nedeljni napad je naime izvršen simultano na ukupno 8 lokacija širom Avganistana, uključujući i bazu NATO u gradu Džalalabadu, a prema izjavi pobunjeničkog spoksmena, reč je o početku njihove „prolećne ofanzive”.

Bilans napada koji je trajao punih 18 sati, kako je preneo Asošijeted pres, je 36 poginulih napadača, 8 avganistanskih policajaca i 3 civila.

Prema oceni kabulskog dopisnika „Njujork tajmsa”, u pitanju je bio najodvažniji i najusaglašeniji napad u poslednjih nekoliko godina. Napad je počeo u nedelju tačno u 1:45 popodne, na svim lokacijama na sličan način: najpre vatrom iz pešadijskog oružja, zatim eksplozijama, a potom razmenom vatre sa avganistanskim snagama bezbednosti, policijom i armijom.

U Kabulu, mete napada bile su zgrada parlamenta i zapadne ambasade. Kao i u sličnoj akciji iz septembra prošle godine, talibanski borci su pucali iz nedovršenih stambenih i poslovnih zgrada kojih je napretek i u samom centru Kabula.

Američki i saveznički vojnici nisu ovoga puta bili direktno angažovani, sem nekoliko naleta njihovih helikoptera, tako da je ovo bila neka vrsta ispita za domaće bezbednosne snage od kojih se očekuje da do 2014, kada je predviđeno da se zapadna koalicija povuče, preuzmu kompletnu brigu o odbrani poretka u zemlji.

Prema prvim analizama, ali i navodnim priznanjima nekoliko zarobljenih napadača, napad su organizovali i izveli pripadnici „Hakani mreže”, frakcije talibana čija je baza na pakistanskoj strani pograničnog područja i koja uživa podršku pakistanske vojske.

To je svakako nova komplikacija u već uveliko problematičnim odnosima SAD i Pakistana koji su nominalni saveznici u „ratu protiv terora”, kako se ovde opisuje avganistanska okupacija. U poslednje dve godine postalo je sasvim očigledno da Islamabad vodi i svoju politiku čiji je cilj da zadrži uticaj u susednoj zemlji i posle povlačenja Zapada.

To je i objašnjenje zašto Pakistan, uprkos velikim pritiscima SAD, odbija da se obračuna sa „Hakani mrežom”, na koju, kako se spekuliše, računa kao na faktor u posleratnoj konstelaciji vlasti u Avganistanu. Ovakav scenario se u Islamabadu, razume se, energično opovrgava.„Hakani mreža” ima oko 10.000 boraca i dokazano je da je prošlog septembra ona izvela napad na američku ambasadu u Kabulu, na veoma sličan način kao i jučerašnju akciju: infiltriranjem u centar grada, zauzimanjem napuštenih zgrada da bi odatle raketnom i puščanom vatrom gađala ciljeve udaljene nekoliko stotina metara.

Nedeljni napad se uzima i kao potvrda promene talibanske strategije: umesto osvajanja teritorije, oni se sada usredsređuju na destabilizovanje zemlje i ometanje konsolidacije vlasti u Kabulu, koju smatraju marionetskom.

Najnovija ofanziva pokazuje i da su talibani nestrpljivi: umesto da sačekaju najavljeno povlačenje stranih trupa za nešto više od dve godine, oni očigledno žele da to ubrzaju, ili bar sabotiraju izlaznu strategiju Amerike, koja nastoji da pre povlačenja dovoljno ojača domaće snage bezbednosti i institucije, sa planom da izvesno vojno prisustvo zadrži i posle formalnog okončanja rata.

Jedno od objašnjenja je i da talibani na ovaj način žele da ojačaju svoju poziciju u najavljenim pregovorima sa Amerikom, koji su u pripremi već nekoliko meseci.