Ponedeljak, 18.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

U džez me uveo veliki Glen Miler

Фото Иван Грлић

Milivoje–Mića Marković, klarinetista, saksofonista, kompozitor, aranžer, dugogodišnji urednik Radio-televizije Beograd, ovogodišnji je dobitnik nagrade „Nišvil festivala” za životno delo. Ova nagrada biće mu uručena 16. avgusta na otvaranju „Nišvila”.

Rođen je 20. marta 1939. u Zagrebu. U Beogradu je završio Srednju muzičku školu „Josip Slavenski”.

Široj publici je poznat kao kompozitor nezaboravne muzike za TV seriju „Otpisani”. Dobio je priznanja za vrhunski doprinos kulturi Srbije.

Živi u Beogradu u braku s Radmilom Mikić, koja je šezdesetih bila poznata kao pevačica kaubojskih pesama.

Kad ste ušli u muziku?

Bilo je to u Osijeku 1951. kad sam imao 12 godina. Mogao sam to i ranije, ali duvački instrumenti traže jača, formirana pluća. Nekoliko godina kasnije svirao sam na igrankama, a 1957, posle položene audicije, postao sam član Udruženja džez muzičara Beograda.

Zašto ste se opredelili za džez?

Glavni razlog za taj izbor je bila muzika u američkim filmovima „Bal na vodi” i „Serenada u dolini sunca”. U džez su me uveli najbolji muzičar tog vremena: veliki Glen Miler, Ksavijar Kugat i Hari Džems. Te filmove sam gledao po 10-15 puta. A džez sam slušao i na radiju, u emisiji koju je, od ponoći, na „Glasu Amerike”, vodio čuveni Vilis Kanover. Pod tim uticajem sam, početkom šezdesetih, otišao s bendom u Zapadnu Nemačku. Svirali smo u američkim vojnim klubovima.

Kako Vas je dočekala Nemačka?

Bolje nego što sam mislio. Ulice su bile pune ljudi, a prodavnice robe. To je, 15 godina posle rata, bila već uređena zemlja. Tu smo svirali tri godine. U bendu nas je bilo šestoro. Moja žena je pevala. A ona druga Nemačka, njen istočni deo, koji su tada držali Rusi, delovao je tužno, gotovo bez žive duše na ulicama.

Kako to objašnjavate?

Američkim Maršalovim planom. Bio je to plan za evropsku obnovu, ali i način Amerikanaca da suzbiju komunizam. Oni su, posle Drugog svetskog rata, ponudili novac za obnovu evropskih zemalja, a zapadni Nemci su se, kao radan i organizovan narod, u tome najbolje snašli. Ta pomoć nuđena je i Jugoslaviji, ali Tito je 1947, navodno pod uticajem Staljina, nije prihvatio. Bili su to prvi koraci ka ujedinjenju Evrope, pa smo mi već tada, u toj „podeli karata”, voljom vlasti, bili otpisani.

Kako ste ozvučili vaše „Otpisane”?

Dobio sam početkom sedamdesetih godina scenario za tu TV seriju, koji je napisao Dragan Marković, tada glavni urednik „Nina”. Bila je to serija od 26 epizoda, plus film. Otišao sam nekoliko puta na snimanje da bih osetio radnu atmosferu tih priča kojima je komandovao reditelj Aleksandar Đorđević. Ritmička osnova muzike je bila moderna, a „iznad” ritma sam postavio staru slovensku melodiju. I taj zvuk je, i posle 40 godina, evergrin.

Koju prekretnicu posebno pamtite?

Moj odlazak u Grac na studije džeza koje traju četiri godine, a ja sam ih završio za godinu i po. Jer, mnogo sam znao, ali ne i sve. Do ispita sa treće godine sam stigao brzo, a potom sam se zaglavio. Tada sam učio po 12 do 14 sati dnevno. Bilo je to 1968.

Gde „bežite” od muzike?

Najviše volim da odem do Ade. Šetnja oko jezera mi veoma prija. To je naša Azurna obala. Sad manje sviram, a više se bavim internetom i istraživanjem muzičkih zbivanja u svetu. Kad ste jednom u muzici više nikad iz nje ne možete definitivno da pobegnete, a ja to, iskreno, i ne želim. Uostalom član sam Odbora Beogradskog džez festivala koji, na svetskom nivou, organizujemo u oktobru. To nam je rekao i Džon Konrad, vodeći američki novinar, specijalista za džez muziku.

Šta mislite o štampi?

Pored naših novina preko interneta pratim i slovenačke, hrvatske i bosanske. Štampa se u svim sredinama veoma popravlja. A „Politiku”, posle sramnog rada početkom devedesetih, kad su objavljivani „Odjeci i reagovanja”, nisam kupovao 10 godina, a sad je čitam redovno. To je dobar, ozbiljan list koji se vrlo uvažava i u drugim sredinama.

Koji princip posebno poštujete?

Po meni je vrlo važna tolerancija i u braku i u društvu. Bez nje je mnogo teško da se uspostave odnosi u kojima može da se diše punim plućima. Biti tolerantan znači prihvatiti drugoga onakvog kakav jeste, sa svim vrlinama i manama.

Koji je Vaš smisao života?

Za mene je to biti zdrav i živeti što duže. A to već znači da ću još mnogo toga da uradim. A uz to ide i ljubav u svim odnosima. Ljubav se deljenjem umnožava. Moja najveća ljubav je džez, ali i stara dobra muzika, kao, naravno, i klasika, koju slušam za opuštanje.

Šta volite u ženskoj prirodi?

Pod jedan mi je ženstvenost! To mi je najvažnije. A pod dva su oči – ogledalo duše. Mnogo toga vidim u njima. I kad je to u redu, onda kao i da ne vidim figuru.

Koliko seks otkriva karakter?

I ženske i muške osobine se uočavaju i u tom odnosu. Ženstvena žena će drugačije reagovati nego neka koja to nije. A kad je u pitanju obrazovanje tu već nema čvrstih pravila. Može se dogoditi da vrlo obrazovane osobe, i muškarci i žene, seks ne zanima. I obrnuto.

Čemu se još nadate?

Da ću biti zdrav i da će mi starost biti lepa. Voleo bih da u starosti nikome ne pravim probleme, da nikoga ne opterećujem do poslednjeg dana. Bilo bi najbolje da umrem zdrav.

------------------------------------------------------

Džez je sloboda

Šta je za Vas džez?

Džez je muzička kreacija. To je ono što ga izdvaja iz svih muzičkih događanja. Osnovna melodija džeza je harmonska osnova. Ona sve vreme sviranja ostaje ista, kao podloga. Nju drže klavirista i basista. A solista – saksofonista, klarinetista – kreira džez. Samo on ima pravo na improvizaciju. U tom rasporedu snaga solista je potpuno slobodan. I zato je džez sloboda. Sloboda u pravom smislu te reči. Ranije je živeo i potpuno slobodan džez. Svi su bili slobodni. Ali, taj džez se brzo ugasio.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.