Utorak, 18.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Kako onemogućiti srpsku dijasporu da glasa

S promenom koja se desila 2000. godine, srpska dijaspora, naročito u prekomorskim državama, ponadala se da će se konačno normalizovati odnosi sa maticom i krenuti zajedničkim snagama u uspostavljanje pravne države i regulisanje pitanja buduće ekonomske, političke, obrazovne, naučne, duhovne i kulturne saradnje. Dijaspora je pružila ruku, matica nije. Dijaspora svake godine šalje doznake matici, tako da je prošle godine iz dijaspore poslato najmanje 5,5 milijardi dolara, što je bio jedan od glavnih faktora makroekonomske stabilnosti u Srbiji u periodu velike ekonomske krize. Šta je dijaspora dobila za to – bazično ništa, i čak joj se iz godine u godinu oduzima i ono najosnovnije, pravo glasa.

Kao potpredsednik Saveta dijaspore, koji je tadašnja Savezna vlada SR Jugoslavije osnovala 2002. godine, i jedan od dva zvanična predstavnika dijaspore iz SAD, aktivno sam učestvovala u borbi za dobijanje državljanstva po skraćenom postupku, za ostvarivanje prava dijaspore da glasa u diplomatsko-konzularnim predstavništvima (DKP) u inostranstvu pismom, elektronskom poštom ili punomoćjem, na regulisanju pitanja vojnog roka za dvojne državljane, na rešavanju pitanja povraćaja imovine i rehabilitacije nepravedno osuđenih, kao i na formiranju Ministarstva za dijasporu. Nas nekoliko je pripremilo detaljan predlog kako treba da izgleda Ministarstvo za dijasporu i s kojim dužnostima i obavezama.

Posle deset godina, mogu, nažalost, da zaključim da su odnosi dijaspore i matice gotovo gori nego što su bili, da dijaspora još uvek ne može da ostvari svoje pravo da glasa putem pisma ili elektronske pošte, da je jedinstveni birački spisak napravljen tek ove godine, i to katastrofalno, tako da izgleda da ima više birača na spisku nego što ima državljana Srbije, još uvek nije vraćena otuđena imovina, a rehabilitacija nepravedno osuđenih ide veoma sporo i traljavo. Ministarstvo za dijasporu je dodeljeno jednoj minornoj partiji, čije su delegacije (čast izuzecima) podsećale na jagnjeće brigade koje su harale dijasporom. Investitori iz srpske dijaspore su smatrani investitorima drugog reda, kojima ne treba davati nikakve povlastice, dok su se milioni evra praktično poklanjali Ju-Es-Stilu, „Fijatu” i stranim bankama. Srpski stručnjaci, inženjeri, naučnici, profesori sa ogromnim iskustvom u zemljama širom sveta nisu potrebni matici, jer partokrate sve to znaju mnogo bolje. Svedoci smo da je nauka bačena na kolena, Institut u Vinči uništen, a obrazovanje dovedeno na najniže grane, kao i nekada čuveni Beogradski univerzitet.

Navešću nekoliko primera iz ličnog iskustva kao pokazatelje sistematskog sprečavanja dijaspore da glasa. Iako sam se uredno i na vreme registrovala 2007. godine da glasam u DKP u Čikagu, kada sam otišla da glasam, nisam mogla da ostvarim to pravo pošto su spiskovi za Čikago poslati u Vašington, iz Vašingtona u Čikago i tako u krug. Niko nije mogao da glasa. Do danas nisam dobila obaveštenje da li je iko odgovarao zbog slanja pogrešnih spiskova na izborna mesta. Drugo, konzulat u Čikagu je morao da proveri spiskove i da o greškama obavesti nadležne da bi se to što pre ispravilo.

Pre četiri godine, nas nekoliko kolega smo uspeli da sakupimo dovoljan broj registrovanih birača da bi se otvorilo izborno mesto u San Francisko zalivu. Ja sam bila jedan od članova izborne komisije. Ljudi koji su se uredno prijavili i došli da glasaju nisu mogli da glasaju, jer ih ponovo nije bilo na spisku. A da ne pominjem 19 turista (to jest posmatrača iz raznih stranaka), koji su se pojavili rano ujutro i onda otišli u šoping, da bi se pojavili kasno uveče. Njih nije interesovalo niti naše niti njihovo glasanje, jer njih naravno u našim spiskovima nije ni bilo pošto se nisu ni potrudili da se prijave da će glasati u inostranstvu.

I ovog puta su se dešavale veoma čudne stvari oko biračkih spiskova i obaveštavanja dijaspore: 1) Nadležni konzulat u Čikagu nije učinio gotovo ništa da se ljudi koji su imali pravo da glasaju obaveste kako to mogu i da učine. Na primer, ja sam dobila pismo sa obaveštenjem iz konzulata samo jedan dan pre isteka roka za prijavu. 2) Pošto su se u poslednjih deset godina putne isprave i lična dokumenta menjala nekoliko puta, čak i oni koji su na sve načine probali da prate promene i pribave važeća dokumenta odustali su kada su se pojavili biometrijski pasoši i lične karte; sada je potrebno da se lično putuje do Čikaga ili Vašingtona (uz ogromne troškove), što je ranije moglo da se ostvari poštom. 3) Rok za obaveštavanje dijaspore bio je izuzetno kratak i niko, na primer, nije obavestio dijasporu u Kaliforniji da je rok za podnošenje prijava 14. april. To naravno nije pisalo u obaveštenjima koje je poslao konzulat. 5) Ovo je bio treći uzastopni put kako je ponovo traženo da se prijavljujemo za birački spisak, iako smo to već dva puta uradili. 6) Nas u Kaliforniji niko nije obavestio da li će biti otvoreno biračko mesto. Nigde nismo mogli da dobijemo obaveštenje gde će biti otvorena biračka mesta. Kako smo kasnije pročitali, broj biračkih mesta u dijaspori je prepolovljen. Jedan deo prijavljenih je dobio pismo sa obaveštenjem iz konzulata, ali tri dana pre izbora, dok su neki obaveštenje dobili na sam dan izbora, 5. maja! Imajući u vidu da se avionske karte u SAD nabavljaju bar dve nedelje unapred, jer inače su izuzetno skupe, ovo je značilo da ljudi iz Kalifornije neće moći da putuju u Čikago na dan izbora da glasaju. Ja sam sprovela anketu među biračima iz Kalifornije i niko nije mogao da ode do Čikaga. Veliki broj uredno registrovanih birača uopšte nije dobio nikakvo obaveštenje, iako su se po treći put redovno prijavili i iako su glasali pre četiri godine.

Iz navedenog, jasno je da je sve urađeno kako bi se srpska dijaspora sprečila da glasa i kako bi se u medijima proturila slika da srpska dijaspora nije zainteresovana da glasa. Zato se pod hitno mora omogućiti dijaspori s pravom glasa da to pravo i ostvari u DKP u inostranstvu ili pismom, elektronskom poštom ili punomoćjem.

Profesor univerziteta, Kalifornija, SAD

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.