Subota, 23.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Andrić i Treći rajh

Иво Андрић после предаје акредитива Хитлеру, на улазу у Канцеларство Рајха

Ivo Andrić živeo je u „najburnijem periodu južnoslovenskih naroda, evropske i svetske istorije“, od 1939. do 1941. godine boravio je kao diplomata u Berlinu, i isprva uživao počasti kao predstavnik države koja je s nacističkom Nemačkom bila u dobrim odnosima.

U iznenadnom preokretu, došlo je do napada Nemačke na Jugoslaviju, kada je Andrić postao personanongrata. Zbog toga je i u svom čuvenom eseju „Razgovor sa Gojom” dočarao beskompromisni i promenljivi odnos vlasti prema humanističkim idejama umetnosti, što je bilo naročito uočljivo u Trećem rajhu, gde su knjige spaljivane, a umetnici i protivnici režima bili progonjeni i ubijani.

A o Hitleru, kome je veliki pisac kao novi kraljevski jugoslovenski poslanik u Berlinu lično predao akreditiv, Andrić je rekao posle toga: „Još od ranog jutra pripremao sam se za ovaj izuzetan doživljaj. Ostani priseban, pokušavao sam sam sebe da smirim, ali kada sam se u pratnji šefa protokola našao pred Hitlerom, počeo sam da gubim prisebnost i gotovo panično zaželeo da se ovaj strogo protokolarni čin što pre završi. Zapazio sam da je Hitler bio možda nešto niži od mene i da je u filmskim žurnalima delovao impresivnije nego kada sam se pred njima našao. Da ste me tada zapitali kakve ima oči, ne bih mogao da vam sa sigurnošću kažem: otkrivao sam u njima neku čudnu radoznalost, hladan sjaj čoveka koji više veruje u svoje ideje i predrasude nego u samog sebe... Tek kasnije, čitajući biografije i studije o njemu, saznao sam – možda je već u to vreme bio bolestan... možda je on, neumoljivi i agresivni diktator, bio pre posledica svoje bolesti nego svojih ideja, da je bio neka vrsta Mustafe Madžara, čija je moć razaranja i ubijanja bila srazmerna sili koju je on kao vođa jedne moćne države ovaploćavao.“

Navedeni citat deo je kapitalnog izdanja, tačnije – obimnog prvog toma knjige Dušana Glišovića „Ivo Andrić, Kraljevina Jugoslavija i Treći rajh 1939–1941, Prilog proučavanju jugoslovenskih i srpskih političkih i kulturnih odnosa sa nemačkom, Austrougarskom i Austrijom”, koja je štampana u okviru biblioteke „Svedoci epohe” „Službenog glasnika”.

Na predstavljanju knjige, u „Glasnikovoj” knjižari-galeriji, pored autora, u razgovoru su učestvovali i recenzent Gojko Tešić i Petar Arbutina, izvršni direktor „Službenog glasnika”.

Glišović Andrića sagledava od perioda veza sa „Mladom Bosnom”, kada je bio đak nezadovoljan prilikama u Bosni pod Austrougarskom, do suzdržanog diplomate i književnika, i u periodu posle Drugog svetskog rata. Takođe, prema rečima autora, ovaj središnji period u Andrićevom životu viđen je kroz odnose Beograda i Berlina, kao i političke igre Londona, Moskve i Berlina.

Prema rečima Gojka Tešića, ovo vredno izdanje na fascinantan način ujedinjuje književno i istorijsko znanje Dušana Glišovića, koje u pravom svetlu pokazuje ne samo Andrića, kao ključnu paradigmu srpske kulture, već i srpsko–hrvatske relacije, pa i čitav južnoslovenski kontekst.

– Glišović pokazuje da se Andrić u diplomatiji nije „okliznuo” ni jedan jedini put, uz obilje važnih, do sada nepoznatih dokumenata, čak i fotografija iz nemačkih arhiva koje se objavljuju prvi put. Ova knjiga može da bude i diplomatski udžbenik, zbog toga što se od Andrića može učiti o pripremama za jedan ozbiljan nacionalni posao, kao i o tome da je u apokaliptičnim vremenima moguće sačuvati svoju dušu i moralni integritet – objasnio je Tešić.

Petar Arbutina napomenuo je da je Dušan Glišović uspeo da oživi jednu epohu, autentičnu atmosferu vremena, i da se nakon čitanja ovog dela može zaključiti da je Andrić bio odvažan čovek. O svom istraživačkom putu i nastanku ovoga dela, Dušan Glišović je kazao:

– Otežavajuća okolnost pri proučavanju uloge Andrića u sklopu istorijskih događaja jeste to što, naročito u slučaju Sarajevskog atentata, pristupa Trojnom paktu i puča od 27. marta, veći broj autora nije poštovao činjenice. Podatke u kojima ima i nesuglasica, različitosti i netačnosti trebalo je sakupiti rasute u dokumentima, pismima, dnevnicima, memoarima, štampi, naučnoj i stručnoj literaturi, proučiti, sistematizovati i objediniti u koherentnu celinu. Istraživački put, koji se može meriti godinama i hiljadama kilometara, vodio me je do biblioteka i arhiva Beograda, Novog Sada, Beča, Graca, Klagenfurta, Berlina, Bona, Frankfurta, Getingena, Dortmunda. Pored toga, i Andrić je doprinosio da se podaci o njemu i događajima čiji je učesnik bio različito navode i tumače, jer nije intervenisao, poslovično je ćutao o svojoj, naročito diplomatskoj prošlosti.

Autor napominje da je Andrićev boravak u Berlinu rekonstruisan skoro iz dana u dan, što omogućava uporedno praćenje toka jugoslovensko-nemačkih odnosa, kao i svakodnevnih Andrićevih reagovanja na politička i druga zbivanja, ali i korespondencije jugoslovenskog i nemačkog ministarstva inostranih poslova. Ovde se prvi put objavljuju i svi dostupni izveštaji Ribentropove obaveštajne službe, koja je špijunirala Andrića.

– Pada u oči da je svako političko približavanje Srbije Austrougarskoj, odnosno Nemačkoj, mahom nasilno presecano svrgavanjem sa vlasti ili progonom srpskih suverena i državnika. U čemu leži veliki politički razlog za vojni sukob između Srbije i Nemačke, da li književna istorija i istorija mogu da budu od pomoći u razjašnjenju toga uzroka, pitanje je na koje sam, upravo na primeru Andrićevih berlinskih dana, pokušao da dam odgovor; a pokušao sam, ma kako to patetično zvučalo, da odagnam i svaki mogući budući sukob – naglasio je Dušan Glišović u predgovoru ovom izdanju.

Izradu ove studije pomogli su nemačka fondacija „Aleksander fon Humbolt” i Filološki fakultet u Beogradu.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.