„Ustanak” birača u Evropi

Partije koje predvode populisti i stranke koje promovišu proteste birača slave izborne pobede širom kontinenta.

Posle neočekivanih uspeha ekstremne desnice u Francuskoj, naglo rastuće popularnosti radikalne levice u Grčkoj, serije zapaženih rezultata nemačkih Pirata i „uobičajeno dobrih rezultata” populista i ultradesničara u Austriji, Danskoj i Belgiji, najnoviji u seriji uspeha zabeležio je pokret Pet zvezdica italijanskog glumca Đuzepa Bepa Grila na lokalnim izborima u Italiji. 

Posle prebrojavanja glasova u drugom izbornom krugu, postalo je jasno: Grilo, bard političke komedije i političar-iz-protesta, degradirao je stranku bivšeg premijera Silvija Berluskonija.

Dok je Narod slobode – prethodno na vlasti u većini od preko hiljadu opština u kojima su bili raspisani izbori – osvojio po sedamnaestak odsto biračke naklonosti, Grilovom zaslugom je koalicija levog centra preuzela čelnu poziciju na lokalnom političkom nivou, uključujući pobede u „reprezentativnim” izbornim krugovima.

U 21 od 26 glavnih gradova provincija, levica je osvojila većinu.

Epitet trijumfa pripao je pokretu Pet zvezdica. Ostvarili su izborne uspehe u stotinak opština, a u „prestonici” prehrambene industrije, Parmi, osvojili su bezmalo dvotrećinsku većinu – 60,1 odsto glasova.

Naglo stečenu popularnost pokreta Pet zvezdica analitičari su proglasili „šamarom celokupnoj tehnokratskoj vladi u Rimu”, ali i opomenom svim etabliranim strankama, dakle i pobedničkoj levici.

Povod slikovitoj oceni bio je, pre svega, rezultat u Parmi, gde je građanska levica neprikosnoveno vladala do kolapsa tamošnje prehrambene industrije. Potonje rasparčavanje koncerna „Parmalat” i racionalizacija proglašeni su paradnim primerom uspešno sprovedenih vladinih reformi, uz saradnju lokalnih vlasti. 

Grilo je, međutim, dobio izbore ukazujući da je opstanak posrnulog prehrambenog giganta obezbeđen po cenu masovnih otpuštanja do kojih nije moralo doći.

„Biračko (ne)raspoloženje ne niče samo na parmskim korenima”, piše u komentaru rimska „Republika” i kao dokaz navodi statistiku o naglom padu popularnosti vlade premijera Marija Montija.

U minulih šest meseci na čelu vlade, Monti je izgubio gotovo polovinu biračke naklonosti: popularnost mu je opala sa 70 na četrdeset odsto.

Nemački „Fajnenšel tajms” uporedio je uspeh Bepa Grila sa uspesima Pirata. Veća popularnost Pet zvezdica u Italiji od prihvatljivosti Pirata u Nemačkoj objašnjena je činjenicom da se ekonomska kriza na Apeninima „drugačije oseća” nego u Nemačkoj.

Vodeći političari i politikolozi, takođe, ukazuju da je upravo ekonomska kriza faktor koji podstiče uspehe populista i ekstremista.

Britanski vicepremijer Nik Kleg upozorio je juče da bi Evropa mogla da se suoči sa novim talasom ekstremizma i nacionalizma ukoliko se ne reše aktuelni ekonomski problemi, pre svega u evrozoni.

Nemački politikolog Armin Nasei, profesor Univerziteta Ludvig-Maksimilijan u Minhenu, tvrdi, međutim, da je ekonomska kriza samo pokazala nedostatke aktuelnih demokratskih sistema u Evropi: „Demokratija je danas postala isuviše složena, za laika i prosečnog birača neprozirna, nedokučiva. Njen spori hod izaziva frustracije u biračkom telu. Vreme je da se razmisli o novim, jasnijim vidovima demokratskog odlučivanja koje bi, pre svega, dalo mogućnost biračima da neposredno (sa)učestvuju u vitalnim odlukama njihovih vlada.“

Ispravnost teorije nemačkog politikologa potvrđena je analizom javnog mnjenja u Austriji, gde se ekonomska kriza (još) nije značajnije odrazila na životni standard.

Prema upravo objavljenim rezultatima, 57 odsto Austrijanaca smatra da sadašnji politički sistem ne može biti reformisan, da je vreme za nova rešenja. Samo 18 odsto ispitanika dalo je podršku sadašnjoj vladi. Među ponuđenim obrazloženjima za uskraćivanje podrške političarima, većina je zaokružila odgovore: „Oni rade šta hoće, a ne šta narod želi” i „Volja naroda se uvažava samo u (pred)izbornim obećanjima“.