Ponedeljak, 17.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Evro dostigao 116 dinara

Јучерашњи курс већ прошлостж (Фото С. Костић)

Dinar je juče drastično izgubio vrednost i sada za njega treba izdvojiti gotovo 116 dinara, i to po zvaničnom srednjem kursu Narodne banke Srbije.

Domaća valuta za jedan dan izgubila je na vrednosti čak 70 para, što je najveće dnevno „klizanje” od početka godine kada je dinar nanovo počeo da slabi. Ovako veliko posrtanje dinara izazvalo je sumnju u javnosti da više nije samo posredi psihološki faktor, zbog rezultata izbora, već pritisci na formiranje nove vlade u određenom smeru. To, međutim, niko javno ne želi da kaže. Rezerve nastaju i zato što su sve analize rizika vezanih za slabljenje dinara, koje su početkom godine uradile banke i kompanije poput NIS-a, pokazivale da tek na kraju godine dinar može da se sroza na 117 dinara za evro. Prilike su sasvim drugačije.

NBS je juče na odbranu dinara potrošila 80 miliona evra, što znači da je od početka godine na odbranu kursa potrošeno 978,5 miliona evra, odnosno gotovo cela milijarda evra.

Ekonomista Goran Nikolić kaže da NBS time što povećava iznose dnevnih intervencija pokazuje rešenost da zaustavi slabljenje dinara i da održi inflaciju na maksimalnih šest odsto. Po njemu, centralna banka može da odbrani kurs, jer su devizne rezerve četiri puta veće od novčane mase. Da, na primer, svi građani i preduzeća i kompanije hoće svoje dinare na tekućim računima i u kešu da razmene za evre, NBS bi mogla sve da ih isplati sa četvrtinom svojih deviznih rezervi koje iznose 10,7 milijardi evra.

Sonja Miladinovski, član Izvršnog odbora Sosijet ženeral bankeda je od početka godine kurs dinara prema evru na silaznoj putanji i da se trenutno nalazi na svom najnižem nivou sa tendencijom pada na 116 dinara za jedan evro.

– Ovakav pad dolazi kao rezultat nejasnih prognoza investitora u skorašnju stabilizaciju, a zatim i oporavak naše ekonomije. Trend se može zaustaviti, pa i preokrenuti, slanjem jasnih signala da će se u narednom periodu bar neki od glavnih makroekonomskih indikatora popraviti, uključujući i nastavak aranžmana sa MMF-om, a što bi sve zajedno uticalo na vraćanje preko potrebnog interesa investitora za naše tržište – kaže Miladinovski, dodajući da kao otežavajući faktor svakako deluje i nestabilnost u regionu, preosetljivost EU zone, i samim tim dodatna opreznost investitora u takvim situacijama. 

Pad dinara pogađa sve građane koji su uzeli kredite sa deviznom klauzulom, a savet ove banke je da se uzimaju upravo dinarski krediti.

–Pošto je na tržištu sve veća i konkurentnija ponuda čisto dinarskih kredita, građani čija redovna primanja nisu vezana za kretanje kursa trebalo bi da vode računa da nove kredite uzimaju pre u dinarima, nego u devizama, kako bi izbegli nepotrebni valutni rizik. Za građane koji već imaju zaduženja u indeksiranim kreditima, preporuka je da se obrate svojim ličnim bankarima i da zajedno prodiskutuju sve mogućnosti, uključujući i raspoložive oblike refinansiranja – kaže Miladinovski. 

U Eurobank EFGnapominju da se sadašnji visok kurs evra formira na osnovu odnosa ponude i tražnje, gde ponude skoro i da nema, a tražnja je ista ili čak veća nego pre.

–Na stabilizovanje kursa u zemlji najveći efekat imalo bi povećanje srpskog izvoza, priliv stranih investicija, stroga fiskalna disciplina na svim nivoima, odnosno smanjenje javnih rashoda. Vlada je u martu usvojila plan uštede u budžetu od 15,7 milijardi dinara kako bi budžetski deficit bio pod kontrolom, a Ministarstvo finansija je saopštilo da je deficit za prvi kvartal duplo veći od ciljanog nivoa sa MMF-om.Nastavak pregovora s MMF-om je ključna odrednica stabilnosti kursa i ekonomije. Sa ovim mora da se pozabavi nova vlada – navode u Eurobank EFGuz ocenu da Srbija trenutno „trpi” posledice i krize evrozone.

Njihova računica pokazuje da je u odnosu na maj prošle godine domaća valuta oslabila za čak 18 odsto.

----------------------------------------------

S novom vladom manji pritisci na dinar

Guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić izrazio je juče uverenje da će pritisci na slabljenje dinara prema evru u velikoj meri prestati u trenutku kada se formira nova vlada, koja bi trebalo da intenzivira reforme, pre svega u domenu fiskalne konsolidacije. „To znači da je potrebno da se što pre u potrebnoj meri dovedu u ravnotežu prihodi i rashodi naše zemlje, ne samo u ovoj godini, nego i u budućem periodu i, ono što je vrlo važno, da se donese jedan aktivan program koji bi doveo do toga da se javni dug zemlje vrati ispod nivoa koji je zacrtan u Zakonu o budžetskom sistemu na 45 odsto BDP-a”, rekao je Šoškić u razgovoru s novinarom Tanjuga.

On je naveo da neizvesnost oko toga da li će vlada nastaviti reformski put i u kom roku utiče na jednu vrstu nervoze i neizvesnosti kod međunarodnih investitora koji jednim značajnim delom finansiraju javni dug naše zemlje i prisutni su i u hartijama od vrednosti koje emituje Srbije i na domaćem i na međunarodnom tržištu.

Guverner je istakao da je u poslednja dva dana pritisak na slabljenje dinara na deviznom tržištu povećan i da je NBS u poslednja tri radna dana intervenisala sa 140 miliona evra. „To je neobično visok nivo intervencija, mnogo više nego što je to bio slučaj u prethodnom periodu, ali takođe očekujemo da je to privremenog karaktera, pre svega zbog te neizvesnosti koja postoji oko toga da li će i kojom dinamikom Srbija nastaviti svoj reformski put”, precizirao je Šoškić.

„Verujem da će, posle pozitivnih informacija koje očekujem da će uslediti u pogledu reformskog opredeljenja naše zemlje i brzine formiranja vlade, ti pritisci da se smanje i nestanu”, dodao je on.

Šoškić je napomenuo da je, sa današnjim intervencijama, NBS od početka godine intervenisala sa 978,5 miliona evra, „što su izuzetno veliki iznosi i NBS ne može tim intenzitetom intervenisati dugoročno”. „Mi smo svesno ušli u taj proces pre svega da ne bismo dozvolili da nagle promene kursa utiču na kretanje cena, dakle da ne destabilizujemo inflaciju, da se u većoj meri ne odraze na sposobnost domaće privrede i građana da izmiruju svoje obaveze, odnosno da se taj efekat ne prelije na manji stepen finansijske stabilnosti i da ne utiču na nepovoljno kretanje našeg javnog duga prema BDP-u”, rekao je guverner.

Prema rečima Šoškića, te intervencije opravdane su u skladu sa očekivanjima NBS da će se formiranjem nove vlade, i njenim jasnim, reformskim koracima u narednom periodu, stvoriti uslovi za stabilizaciju i da ne dođemo u poziciju da znatno viši nivoi deviznog kursa ugroze inflacioni cilj za ovu godinu i finansijsku stabilnost zemlje.

On je ukazao da postoji nivo ispod kojeg NBS neće trošiti devizne rezerve na intervencije na deviznom tržištu naglasivši da se „mi nalazimo iznad tih parametara za ovu fazu godine” i da to zavisi od toga koliki nivo deviznih rezervi je potrebno imati u odnosu na uvoz naše zemlje, odnosno da se obezbedi likvidnost naše zemlje u plaćanju svojih obaveza u inostranstvu.

„Međutim, mi strogo vodimo računa da deviznim rezervama upravljamo racionalno, naš je mandat, koji imamo po zakonu, da to činimo, i svakako nećemo ugroziti deviznu likvidnost zemlje”, istakao je Šoškić.

„Granica će zavisiti, pored ostalog, i od toga kako se kreću prilivi u sistem. Mi možemo imati i manje priliva od očekivanih što onda može i da smanji ukupno raspoloživi nivo koji NBS može racionalno da koristi za intervencije na deviznom tržištu”. „U svakom slučaju, pomno pratimo i kretanja i nivoe deviznih rezervi kojima raspolažemo i želimo da optimiziramo naše ponašanje u smislu da trošimo samo ono što smatramo da je opravdano i da ćemo sa tim intervencijama imati potencijalno koristi u pogledu ukupne cenovne i finansijske stabilnosti zemlje”, zaključio je Šoškić.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.