Četvrtak, 23.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Na milion stanovnika – 39 patenata

Једна од изложби проналазака у Етнографском музеју (Фото Д. Јевремовић)

Pronalazači u Srbiji se mahom porede sa rasejanim Prokom Pronalazačem, inovacije su nedovoljno pravno zaštićene, a u poređenju sa ostalim zemljama, kod nas se na milion stanovnika podnese 39 patentnih prijava, u Hrvatskoj 58, u Nemačkoj više od 500. U Južnoj Koreji i Japanu, broj patentnih prijava prelazi 2.000.

Direktorka Zavoda za intelektualnu svojinu Branka Totić kaže da je prošle godine u Srbiji registrovano 492 patenta, od čega 119 domaćih i 373 inostrana. Patenti registrovani tokom 2011. godine, prijavljeni su ranije, od 2003. do 2006.

Tokom prošle godine, Zavodu je podneto 229 prijava patenata, što je čak 30 odsto manje u odnosu na prethodnu godinu. Ipak, zabeležen je porast u broju prijava sa fakulteta i instituta (25 u odnosu na 2010. godinu, kada ih je bilo 18) i od strane naučnih radnika (26 u odnosu na 10 iz 2010. godine).

Povodom uvođenja nastave iz intelektualne svojine na fakultetima državnih univerziteta u Srbiji, tokom prethodna četiri dana u univerzitetskim centrima u Nišu, Kragujevcu, Beogradu i Novom Sadu održani su seminari na temu „Obrazovanje iz intelektualne svojine na univerzitetima u Srbiji”. Seminari su održani u okviru nacionalnog projekta „Podrška osnivanju Edukativno-informativnog centra Zavoda za intelektualnu svojinu Republike Srbije”, u vrednosti od 2,2 miliona evra, koji finansira Delegacija EU, a sprovodi Evropski zavod za patente.

– U Srbiji se na sistematski način intelektualna svojina izučava samo na pravnim fakultetima, ali ne i na onima gde praktično patenti nastaju. Slična je situacija i na poslovnim školama. Zato domaća preduzeća nedovoljno koriste mehanizme intelektualne svojine za postizanje boljih rezultata na tržištu. Jer patentna prava i druga prava intelektualne svojine obezbeđuju njihovim nosiocima monopol na privredno iskorišćavanje njihovih inovacija, pronalazaka i industrijskog dizajna i time stvaraju uslove za povraćaj investicija uloženih u njihovo stvaranje – napominje Branka Totić.

Prema njenim rečima, Univerzitet u Beogradu je od 2010. godine osnovao Centar za transfer tehnologije, koji je poslednjih meseci radio na pronalaženju rezultata naučno-istraživačkih projekata koji mogu da nađu primenu u industriji i koje je moguće komercijalizovati. Pronađeno je 12 vrlo dobrih rešenja i predloženo je da se adekvatno zaštite u saradnji sa institucijama gde su nastala. Na osnovu pet pronalazaka stvoriće se i kompanije.

– Jedan od pronalazaka je nova metoda proizvodnja električne i toplotne energije iz poljoprivredne biomase. Reč je o ložištu za sagorevanje balirane biomase, sa automatskim doziranjem goriva, što omogućava efikasan i kontrolisan proces sagorevanja. Ovo je, recimo, pronalazak Inovacionog centra mašinskog fakulteta i Instituta za nuklearne nauke Vinča. U oblasti medicine, ima novih dijagnostičkih metoda kao što je primena „ranih laboratorijskih biomarkera na poboljšanju efikasnosti terapije gljivičnih oboljenja”, što je rezultat istraživanja sa Medicinskog fakulteta, autorke dr Valentine Arsić-Arsenijević – nabraja direktorka Zavoda.

Poražavajući je i podatak da je između 15 i 25 odsto ukupnog istraživanja u Srbiji suvišno, zato što je pronalazak već patentiran. Zato je, tokom seminara, predstavljena svetska baza patentnih informacija Espacenet, pomoću koje mogu da se pretražuju patentna dokumenta, pronalazači i pronalasci iz celog sveta.

----------------------------------------------

Mozgovi Kalifornije

Za visoko obrazovanje se kod nas izdvaja 0,9 odsto, a za naučna istraživanja 0,3 odsto BDP-a. Cilj zemalja članica EU je da se za ulaganja u nauku izdvaja tri odsto, dok neke države već sada ulažu i više, poput Švedske koja u tu svrhu izdvaja čak četiri odsto BDP-a. Univerzitet Kalifornija ima više prijavljenih patenata nego što ih 160 zemalja u svetu ima pojedinačno.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.