Cela Srbija u napuštenoj fabrici

Ko god kaže da se rezultati sa prošlogodišnjeg popisa stanovništva fabrikuju, ne greši. Napušteni, opusteli i zapušteni pogoni nekada slavne fabrike „Fasma” za proizvodnju armatura, teških mašina, alata, slavina i ventila, izabrani su za specijalnu bazu Republičkog zavoda za statistiku.

Cela Srbija u brojevima, teška 300 tona – kada se preračuna masa izvornog materijala, zajedno sa 50.000 teget kutija u koje je naslagana – doterana je kamionima u sivi magacin. Ali, kada se otvore vrata te klaustrofobične hale, koja je nekada čuvala teške mašine spremne za izvoz, ulazi se u sveže okrečene, klimatizovane prostorije. Potom je već potreban sistem navigacije kako se ne bi izgubili u lavirintu arhiviranih popisnih obrazaca.

Kada bi se popisnice i upitnici za stan i domaćinstvo koje su popunjavali građani Srbije, poređali jedan do drugog, formirao bi se popisni autoput dužine 6.500 kilometara, što predstavlja rastojanje od Beograda do Kalkute.

– Osnovni popisni obrasci smešteni su u magacinski prostor površine oko 750 kvadratnih metara, razmeštenih u 50.000 kutija, na 600 metara polica, u sedam redova – nabrajaju načelnica odeljenja za popis stanovništva RZS Snežana Lakčević i šefica odseka za sprovođenje popisa Ljiljana Đorđević, dok nas sprovode dalje, u još veću prostoriju.

Za oko 200 računara radi oko 200 operatera, pretvarajući zapise sa obrazaca, najpre skeniranjem u slike, koje potom, pomoću komplikovanog softvera, postaju razumljiva baza podataka.

– Kada je materijal stigao u Centar za obradu podataka, obavljeno je skeniranje i optičko prepoznavanje odgovora na pitanja, a potom i ostale faze rada na tom materijalu. Nakon prepoznavanja, materijal prolazi kroz kontrolu, šifriranje i sve te faze su neophodne da bi se materijal pripremio za tabeliranje i da bi mogli da se pripreme konačni rezultati – pojašnjava Lakčevićeva, prolazeći kroz redove stolova za kojima sede mladići i devojke, koji bi po obrazovanju trebalo da rade za velike kompanije.

Ali ovi, većinom fakultetski obrazovani ljudi, godinama ne mogu da pronađu posao, pa su uhlebljenje pronašli kao popisivači, a potom kao operateri. Od novembra prošle godine, rade u dve smene, subotom i nedeljom, kao na pokretnoj traci.

Po satu su plaćeni 150 dinara, nedeljom 180. Smene su sedmočasovne i za sada, operateri su prezadovoljni. Oko 25.000 dinara mesečno deluje im kao bogatstvo.

– Problem je šta će biti sa nama kada se obrada podataka završi – kaže tridesetjednogodišnji instruktor Dane Radak, očekujući da će se kompletna obrada podatakazavršiti do jula meseca, kako bi se, od početka septembra, podaci publikovali. 

Još 15. novembra prošle godine, objavljeni su samo prvi podaci popisa koji se odnose na broj stanovnika, domaćinstava, stanova i broj lica u inostranstvu, dok će se 7. septembra ove godine objaviti podaci o nacionalnom sastavu stanovništva.  

Potom će u oktobru biti objavljeni podaci o starosti i polu, kao i posebna publikacija sa najčešćim imenima i prezimenima u Srbiji, o maternjem jeziku i veroispovesti, bračnom statusu, broju stambenih objekata...    

Tek početkom naredne godine saznaćemo ponešto o ekonomskim obeležjima, o migratornim, obrazovnim karakteristikama, o porodičnom sastavu stanovništva...

Prvi sprat fabrike nekada je podsećao na betonsku avetinjsku ruševinu, a sada je, mahom sredstvima EU, pretvoren u poslovni prostor prve kategorije, sa bifeom, salom za sastanke i nekoliko kancelarija za supervizore.

– Razmišljali smo da iznajmimo prostorije fabrike „Kluza”, ili neku praznu kasarnu vojske, ali se ispostavilo da je ova fabrika najekonomičnija, jer se nalazi na svega desetak minuta od RZS, a i kamioni mogu da se parkiraju tik do magacina – kaže Snežana Lakčević.

Fabrika je iznajmljena na 26 meseci. Stara portirnica i pocepana fotelja na ulazu, gde obično drema portir, prazna je. Igrom slučaja, umesto teških mašina, ovde se sada „proizvode” listići.

U napuštenoj fabrici, smestila se cela Srbija.

----------------------------------------

Obrađeno 75 odsto popisnog materijala

– U bazi RZS, dnevno se obrađuje oko 100.000 obrazaca. Do sada je obrađeno oko 75 odsto celokupnog popisnog materijala, koji je vraćen u centralu Republičkog zavoda za statistiku – kaže Snežana Lakčević.

----------------------------------------

Sledi popis poljoprivrede

Posle 52 godine, u Srbiji će se na jesen sprovesti popis poljoprivrede. Od 1. oktobra do 15. decembra, popisaće se domaćinstva koja se bave sopstvenom poljoprivrednom proizvodnjom, kao i pravna lica iz ove delatnosti. 

Popis će obavljati oko 5.000 popisivača i oko 800 opštinskih instruktora.

Na terenskoj realizaciji popisa stanovništva bilo je angažovano oko 41.000 popisivača i opštinskih, odnosno gradskih instruktora, za čiji rad je ukupno isplaćeno više od 10 miliona evra.