Petak, 28.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Odbrana kursa ne donosi profit

Na odbranu dinara Narodna banka Srbije (NBS) potrošila je već 1,2 milijarde evra sopstvenih deviznih rezervi. Uprkos tome, evro već kruni 118. dinar bez izgleda da se vidi kraj posrtanju nacionalne valute.

Ako ovoliko trošenje deviznih rezervi nije završilo na opštenarodnu korist, pitaju neki, da li je bar neko imao vajde od toga? Gde su, uostalom, završile te pare? Da li je bilo odliva kapitala iz zemlje?

U Narodnoj banci kažu da nikakvog većeg odliva nije bilo, pa zato ne može biti reči o tome da je bilo iznošenja novca iz zemlje. Na isplatu kupljenih akcija grčkog OTE u Telekomu otišlo je 380 miliona evra. Iz inostranstva od početka godine stiglo je 75,8 miliona evra po osnovu prodaje državnih dužničkih papira, što je sedam puta manje nego u istom periodu prošle godine.

Ekonomisti nemaju dilemu da su pomenutih milijardu i par stotina miliona evra kupovali upravo oni koji to redovno i čine: uvoznici za plaćanje robe, privreda i građani, takođe za izmirenje svojih obaveza u deviznom znaku. Kupcima deviza na tržištu, sva je prilika, pridružila se i država koja je morala da isplati staru deviznu štednju u vrednosti 230 miliona evra.

Saradnik Ekonomskog instituta Ivan Nikolić kaže da je potrošena milijarda evra deviznih rezervi praktično zamenila istu sumu novca koja je nedostajala na tržištu zbog manjih priliva od investicija.

– Problem sa kursom nije nastao zbog bilo kakve veće tražnje za devizama, jer ona je uobičajena, već zbog poremećaja na strani ponude. Nema investicija, nema velikih privatizacija. Povećava se spoljnotrgovinski deficit, mada taj poremećaj nije toliki da objasni valutnu krizu – kaže Nikolić.

Prema njegovom mišljenju, negativna očekivanja u pogledu vrednosti dinara više guraju kurs na gore nego stvarna potreba za devizama. Jer, sada svako ko ima bilo kakva slobodna sredstva kreće da ih pretvori u evre. Možda čak i građani sada razmišljaju da im je bolje da, kada dobiju platu, kupe evre i da ih kasnije, prema potrebi prodaju, jer će tako biti na malom dobitku.

– Ipak, najveći udar na kurs stigao je zbog pražnjenja repo (hartija od vrednosti) stoka Narodne banke. Njihovi podaci pokazuju da je u repo stoku početkom marta bilo investirano 133 milijarde dinara, a da je u međuvremenu ispražnjen na svega 50 milijardi dinara. Povlačenje dinara, a repo stok Narodnoj banci služi da steriliše višak dinara u sistemu, pokazuje da investitori poput banaka, penzijskih i investicionih fondova, smatraju da je kamata od 9,5 odsto, koju daje Narodna banka premala. Investitori su taj novac preneli na devizno tržište i to je, zapravo, bio generator destabilizacije kursa – kaže Nikolić, dodajući da ništa ne pokazuje da je novac otišao iz zemlje.

On kaže da ne veruje da će NBS dozvoliti da se repo stok isprazni.

Alternativa je da se poveća referentna kamatna stopa, čime će investitori ponovo imati interes da drže novac u dinarima. Pošto referentna kamatna stopa utiče na sve ostale kamate, poskupeće zaduživanje i dalji pad privredne aktivnosti. Sve to ukazuje na mali manevarski prostor NBS.

Goran Nikolić iz Instituta za evropske studije kaže da podaci NBS o platnom bilansu za prvo tromesečje pokazuju da je deficit tekućih transakcija za 50 odsto veći nego u istom periodu prethodne godine.

– Devizne rezerve od preko milijardu evra potrošene su kako bi se nadomestio manji priliv deviza u državi. Uvoz se povećavao, a izvoz je padao. Više para smo morali da platimo za kamate i to 219 miliona evra za prva tri meseca u odnosu na 166 miliona evra u odnosu na isti period prošle godine. Manje para je stiglo od doznaka. Oko 370 miliona evra u odnosu na lanjskih 458 miliona evra. Po osnovu portfolio investicija stiglo je samo 76, a lane u ovo doba 520 miliona evra. Imali smo odliv stranih direktnih investicija od 372 miliona evra, a prošle godine priliv je iznosio 307 miliona evra. Neto kredita lane nije ni bilo, a sada smo njima, uz devizne rezerve, branili kurs. Dodatno, količina obveznica kod investitora se smanjila, što znači da su i oni diktirali tražnju za devizama – kategoričan je Nikolić.

J. Rabrenović

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.