Evo (starog) čoveka!

Očigledno je da se glavni igrači na političkoj sceni neće promeniti ni posle ovih izbora, što znači da neće biti nove inspiracije za naše vrsne humoriste i karikaturiste. Sva ta lica već je sjajno ocrtao (spolja koliko i iznutra) duhoviti Marko Somborac u „Blicu”, a našla su se, manje ili više otvoreno personalizovana, i u animiranim televizijskim serijama, od „Parobroda Srbija” preko „Nikad izvini” do „Džet-seta”. Iako se pripadnici „političke klase” (koju su stvorili složno i zajedno svi ti narodni dušebrižnici iz vlasti i opozicije tokom poslednje dve decenije) neprestano nameštaju kao modeli, na televiziji nema paprenijeg, bockastijeg humorističkog programa koji bi ih uzeo za junake. Posle odlaska „Bele lađe”, televizijski ekran još čeka – bez naznaka da će uskoro i dočekati – neku novu, možda drugačiju, ali svakako satiričnu interpretaciju domaće političke prakse.

Štampa se nesumnjivo mnogo bolje drži i raznovrsnošću žanrova (od aforizama do humoreski, od karikature do stripa) čuva dobri duh humora kao neophodnog lekovitog sredstva za jačanje kolektivne vitalnosti. O tim svojstvima jedne od svojih likovnih delatnosti, o karikaturi i političkom humoru uopšte, govorio je, s višestruko nagrađivanim opusom iza sebe, Dušan Petričić u nedavnoj emisiji koja mu je posvećena na Drugom programu RTS.

Kulturne, obrazovne i naučne redakcije Javnog servisa, po prirodi svog delokruga, redovno pripremaju takve portrete istaknutih stvaralaca – koliko kao svedočanstvo o aktuelnostima u svetu kreativnosti, toliko i kao trajnu istorijsku zabelešku za budućnost. I, po pravilu, u tim autobiografskim ispovestima i saopštenim autopoetikama (koje, što je dobro, ne remete direktna pitanja novinara diskretnog do nevidljivosti) mnogo je onog što kod gledaoca izaziva zainteresovanost, pažnju, razumevanje, poštovanje...

Sve to, a i izvesno divljenje s obzirom na pozno životno doba, donelo je gledanje emisije „Ecce homo” o arhitekti Mihajlu Mitroviću, graditelju i urbanisti, profesoru i piscu... Živa mentalna aktivnost, snažna radna energija, neumorna angažovanost u profesionalnim i društvenim poslovima ovog devedesetogodišnjaka okrepili su ne samo njegove ispisnike u TV publici koji se, inače i s razlogom, osećaju medijski potisnutim, zanemarenim pa i omalovaženim. Uz sličan utisak koji stvara efektan izlazak na javnu pozornicu visoko uvažavanog i kao TV novinara neumornog Zaharija Trnavčevića, ali sada kao poslanika i predsedavajućeg Narodnoj skupštini, eto još jedne potvrde o vrednosti visokih godina, velikog iskustva i neusahle intelektualne moći.

I dok ne smisli način kako da i ovom najstarijem (i možda najrevnosnijem) delu svoje pretplatničke mase programski priđe namenski, prostudirano, s uvažavanjem, RTS može da smanji opštevidljivu medijsku stigmatizaciju starosti češćim dovođenjem pred kamere ovakvih izvrsnih, izuzetnih pojedinaca. Ima ih znatno više nego što se zna i što ih TV pokazuje. I deluju apsolutno blagotvorno na svoju i na ostale generacije. Prisetite se samo u kakvo vas dobro raspoloženje dovede svaki TV susret s glumicom Brankom Veselinović...