Sreda, 17.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Štednja ili bankrot

Za manje od mesec dana Srbija je ostala bez tri veoma vredna čoveka. Najpre je otišao otac Radovan Bigović, zatim profesor Ljubiša Rajić i na kraju Čedomir Popov. Ova tri čoveka su se veoma razlikovala u svojim profesijama, pogledima na život, političkim shvatanjima. No svaki od njih je pre svega u svojoj osnovnoj oblasti stvaralaštva ostavio vredno delo i neizbrisiv trag u izgradnji kulture ovog naroda. Neka im je laka zemlja.

Ma koliko se ova trojica razlikovala među sobom ono što ih je povezivalo bila je čvrsta vera u svoje principe. Za svakog ste znali šta misli, u šta veruje i iza čega stoji. Takvi moralni okviri nam postaju sve neophodniji jer naša stvarnost sa nesrećnom politikom nezaustavljivo klizi u kaljugu. Pogledajmo na šta liči naša politička scena. Od ovih što su u parlamentu pregovara svako sa svakim. Zašto uopšte glasamo ako između njih nema nikakve razlike i ako svako sa svakim može da uđe u vladu?

Koje su to na primer programske, ideološke, političke ili koje već veze koje su tako čvrsto povezale Ivicu Dačića i Mlađana Dinkića? Po svemu što danas vidimo, SPS i URS će činiti osnovu buduće vlasti, a samo je pitanje da li će im ostatak poslanika obezbediti DS i LDP, u jednoj kombinaciji, ili SNS sa partnerima, u drugoj. SPS i partneri su navodno leva opcija koja obećava socijalnu sigurnost, a Dinkićev G17 plus je navodno desna partija koju kod nas opisuju kao „neoliberale”. Šta je dakle to što je ove naizgled fundamentalno suprotstavljene opcije povezalo u tako čvrstu vezu da Dačić koaliciju sa DS-om uslovljava čvrstim zahtevom da i URS bude uključen?

Verovali ili ne, jedan od mogućih odgovara je: programska bliskost! Nažalost, potpuno nezapaženo je prošlo saopštenje izdato nakon sastanka SPS-a i URS-a pre nekoliko dana. Ono je verovatno najvažniji dokument koji u ovom trenutku nagoveštava pravac delovanja buduće vlade.

Srbija se u predstojećem periodu nalazi pred dilemom sažetom u dve reči koje ne silaze sa naslovnih strana gotovo svih evropskih medija: rast ili štednja. Izbor je prilično jednostavan. Jedna varijanta traži da se nastavlja sa sistemom koji je i doveo do krize, što znači dodatno upumpavanje nepostojećih para u privredu koje treba da zavrti novi ciklus, veštački stvori ili očuva radna mesta i odloži efekte krize za još jedan period. Sa takvim programom je Fransoa Oland na primer dobio izbore protiv Sarkozija. Ovo podrazumeva dalje povećanje javnog duga pojedinačnih zemalja, ali i izdavanje takozvanih evroobveznica, odnosno zaduživanje jedinog pravnog subjekta koji je do sada uspevao da održi zdrave finansije i uravnotežen budžet – Evropske unije.

Druga varijanta je, razumljivo, manje popularna i traži štednju na svim nivoima. Njeni zagovornici smatraju da se bolest ne može lečiti sredstvima koja su dovela do masovnog oboljenja javnih finansija u Evropi. Dakle umesto daljeg zaduživanja i upumpavanja novca koji ide preko banaka, Merkelova i njeni sledbenici traže štednju, smanjivanje potrošnje i zaustavljanje pandemijskog rasta javnog duga. To će naravno značiti smanjenje ionako slabog privrednog rasta, mogući pad u recesiju i rast nezaposlenosti. No sve drugo bi vodilo u širenje grčkog scenarija. Premijer Bugarske Borisov je dobro primetio da bi se grčki problemi rešili za nekoliko godina kada bi Grci sveli plate i penzije na bugarski nivo. Bugari žive siromašnije nego Grci, ali je javni dug svega 15 odsto BDP-a.

U Srbiji je posle izbora Fiskalni savet prvi izašao sa analizom i predlogom paketa mera koji ide u ovom drugom pravcu. Kod nas inače postoje i dodatni problemi. Dok u velikim evropskim zemljama pumpanje novca usmereno ka rastu tražnje podstiče rast domaće privrede, u ovakvoj zemlji koja nema svoju proizvodnju to bi pre svega značilo podsticanje trgovinske i bankarske delatnosti, odnosno rast uvoza.

Pomenuto saopštenje SPS-a i URS-a je važno jer se u potpunosti odbacuju predlozi fiskalnog saveta i insistira se na neprihvatljivosti radikalne štednje. Dačić i Dinkić su se složili da je socijalno neprihvatljivo da se zamrznu plate i penzije, da su protiv povećanja PDV-a, da treba nastaviti sa podrškom lokalnim samoupravama i da se zalažu za nove podsticaje za likvidnost domaće privrede (čitaj, novo upumpavanje para). Ako se zna da je samo primena Dinkićevih zakona o lokalnoj samoupravi napravila rupu u državnom budžetu od oko 350 miliona evra, postavlja se pitanje ko će ovu dogovorenu socijalnu politiku da plati? Pošto Srbija ima rupu u budžetu od oko dve milijarde evra godišnje ona se može popuniti ili prodajom Telekoma i EPS-a ili novim zaduživanjem. Dug je već sada suprotno zakonu prešao 50 odsto. Dogovoreni koncept SPS-a i URS-a znači sigurno povećanje tog duga i put ka grčkom scenariju. Dve najveće partije se još nisu izjasnile oko gornje dileme.

Dakle od toga ko će da formira vladu zaista je važnije šta će da bude njen program.

Komentari12
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.