Ponedeljak, 26.07.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Tirana blokirala deklaraciju

Београдски самит Процеса сарадње у југоисточној Европи Фото Н. Неговановић

U proteklih godinu dana, koliko je Srbija predsedavala Procesu saradnje u jugoistočnoj Evropi, znatno su unapređeni odnosi među zemljama i i regionalna stabilnost. Sve države regiona dele zajedničke vrednosti kao što su demokratija, vladavina prava i poštovanje ljudskih prava, zajednički je zaključak učesnika samita šefova država i vlada jugoistočne Evrope koji je juče održan u Palati „Srbija”. Bio je to poslednji skup na kome se Srbija pojavila kao domaćin ove regionalne inicijative. Narednih godinu dana tu ulogu preuzeće Makedonija.

Samit je trebalo da bude okončan zajedničkom deklaracijom, ali zbog protivljenja albanske delegacije, do toga nije došlo. Zamenik ministra spoljnih poslova Albanije Seljim Beljortaj izneo je primedbu na Nacrt deklaracije i tražio da Kosovo postane „jednaka članica” ove regionalne inicijative. To za Srbiju nije bilo prihvatljivo i to nije tražila nijedna od preostalih deset državnih delegacija. Pošto je za usvajanje deklaracije neophodan konsenzus samit je ostao bez završnog dokumenta.

Na zajedničkoj konferenciji za novinare koju su, po završetku samita održali predsednici Srbije, Crne Gore i Makedonije, Tomislav Nikolić, Filip Vujanović i Đorđo Ivanov, srpski predsednik je rekao da će prioritet biti poboljšanje saradnje u oblasti energetike, slobodne trgovine, transporta, komunikacija i borbe protiv organizovanog kriminala. On sam će, kako je istakao, učiniti sve da ne bude istican kao problem, odnosno kao razlog za nemogućnost saradnje.

„Svojim delima dokazao sam da sam potpuno posvećen ideji saradnje i to ne samo u regionu, ali u regionu prvenstveno”, rekao je predsednik Srbije i dodao da se vrlo često ono što govori izvlači iz konteksta, da ima insinuacija, lošeg tumačenja, ali i loših namera.

„Postoji ljutnja kod nekih ljudi, ali sve to prođe, a narodi i države moraju da sarađuju. Učinićemo sve da građani naših država žive bolje i to treba prevashodno da bude cilj svakom rukovodstvu”, naglasio je predsednik Nikolić u završnom obraćanju.

Predsednik Crne Gore Filip Vujanović ocenio je da su na beogradskom samitu uspešno afirmisane sve vrednosti ove regionalne inicijative koja okuplja 12 država. Prema njegovim rečima zemlje regiona su upućene jedna na drugu i njihova uspešna saradnja je preporuka za šire integracije. Crnogorski predsednik je poželeo Srbiji da što pre dobije datum početka pregovora za članstvo u EU i da pregovori počnu u ovoj godini zbog dobrobiti građana Srbije i njene ekonomije, ali i zbog doprinosa stabilnosti regiona. On je zahvalio Nikoliću na podršci da Crna Gora na samitu EU u junu dobije datum za početak pregovora.

Prema rečima makedonskog predsednika Đorđa Ivanova prioriteti njegove zemlje tokom predsedavanja ovoj inicijativi biće globalni i regionalni problemi, a pre svega klimatske promene i smanjenje rizika od prirodnih nepogoda. „To su globalne pretnje ali i pretnje po naš region. I u budućnosti ćemo morati da zajednički odgovaramo na velike katastrofe”, rekao je Ivanov.

Centralni deo uvodnog izlaganja na samitu predsednik Srbije posvetio je regionalnoj saradnji, evropskim integracijama i Kosovu ističući da Srbija ostaje principijelna u stavu da nikada implicitno ili eksplicitno neće priznati jednostrano proglašenu nezavisnost KiM. Obraćajući se prisutnima na engleskom jeziku on je ocenio da je Srbija pokazala konstruktivan pristup i dobru volju u dijalogu sa Prištinom te da to namerava da čini i ubuduće – iako to često nije nailazilo na adekvatan odgovor druge strane, niti na razumevanje međunarodnih posrednika. Srbija, kako je rekao, ostaje otvorena za razgovore o svim pitanjima i spremna je na kompromisna rešenja. Kosovo i Metohija je veoma osetljivo pitanje za Srbiju, ali je ipak naša zemlja nastojala da na pragmatičan i fleksibilan način obezbedi bolji život običnih ljudi koji žive u pokrajini, ocenio je Nikolić.

On je istakao da je od strateškog značaja za Srbiju razvoj i dalje unapređenje odnosa sa svim susedima i poručio da će se on angažovati na rešavanju preostalih otvorenih pitanja.

Član Predsedništva BiH Nebojša Radmanović rekao je da se BiH zalaže za jačanje regionalne saradnje u političkom, ekonomskom i energetskom smislu, ali se protivi njenoj daljoj, nepotrebnoj institucionalizaciji. Prema njegovim rečima BiH namerava da do kraja godine podnese zahtev za status kandidata za članstvo u EU. Dobijanje statusa kandidata, kako je rekao, ubrzalo bi reforme u BiH i podstaklo tu zemlju na evropskom putu. Za predsednika Bugarske Rosena Plevnelijeva tri su najvažnija stuba ove regionalne inicijative – kolektivna vizija zajedničke budućnosti u EU, vizija bezbednosti u okviru kolektivnog evroatlantskog bezbednosnog konteksta i dobri odnosi u regionu. A preduslov za ostvarivanje ovih ciljeva su borba protiv organizovanog kriminala i korupcije.

J. Cerovina

-----------------------------------------------------------

Učesnici samita

Na samitu su učestvovali i zamenik premijera Turske Ali Babačani, šef diplomatije Rumunije Andrei Marga, šef diplomatije Albanije Seljim Beljotraja, pomoćnik ministra spoljnih poslova Hrvatske Nebojša Koharović, generalni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Grčke Janis Aleksis Zepos, državni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Slovenije Boža Cerar. Skupu su prisustvovali i Mete Kjuel Nilsen, ambasador Danske, zemlje koja predsedava EU, Vensan Dežer, šef delegacije Evropske komisije u Srbiji, Hido Biščević, generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju, koga je na tom mestu od juče zamenio Goran Svilanović i Lamberto Canijeri, generalni sekretar OEBS-a. Skupu je osim predsednika Nikolića predsedavao i Vuk Jeremić, ministar spoljnih poslova Srbije.

-----------------------------------------------------------

Očekujem susrete sa Josipovićem i Izetbegovićem

Odgovarajući na pitanje „Politike” da li u tome što je Hrvatska predstavljena na nižem nivou, odnosno što je na skup došao pomoćnik ministra spoljnih poslova, a ne neki viši državni funkcioner, vidi neku poruku iz Zagreba, predsednik Nikolić je rekao da je svako bio zastupljen onako kako je smatrao da treba da bude zastupljen.

„Ja ne predstavljam sebe na ovom skupu, ja predstavljam Srbiju. To što sam ja u nečijim očima viši ili niži meni ne znači ništa, ja želim da Srbija bude na visokom mestu u svačijim očima. Srbija je bila u najjačem sastavu, ne samo kao domaćin nego ćemo tako da predstavljamo Srbiju i na svim skupovima na kojima Srbija učestvuje. Očekujem da posle prolaznog nesnalaženja u nekim državama regiona otpočne naša potpuna saradnja”, istakao je predsednik Nikolić.

On je kazao da očekuje da će se sresti sa predsednikom Hrvatske Ivom Josipovićem i sa predsedavajućim Predsedništva BiH Bakirom Izetbegovićem.

„Ja ne predstavljam problem za te razgovore, kada odluče da razgovaramo o budućnosti naših država i naroda ja ću svakako biti na raspolaganju”, poručio je predsednik Srbije.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.