Nedelja, 26.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Hoće li Đorđe Mitrović dobiti svoju ulicu

Ђорђе Митровић Фото Монографија „Подморничарство Југославије”

Udruženje građana „Podmorničar” podnelo je Komisiji za određivanje naziva trgova i ulica Skupštine grada Beograda predlog da prestonica dobije ulicu podmorničara Đorđa Mitrovića (1905–1970). Reč je o oficiru mornarice Kraljevine Jugoslavije, inače rođenom Beograđaninu, koji je tokom Aprilskog rata 1941. godine odbio da se preda Italijanima i Nemcima. Preuzeo je komandu nad podmornicom „Nebojša”, kojom je otplovio u Egipat, stavljajući se na raspolaganje Saveznicima.

– To je najznačajnija epizoda u ratnoj istoriji našeg podmorničarstva. Nadamo se da će naš predlog biti usvojen i da će ulica podmorničara Đorđa Mitrovića sačuvati sećanje na podvig hrabrog Beograđanina – kaže Milan Komar iz Udruženja građana „Podmorničar”.

U beogradskom Sekretarijatu za kulturu, zaduženom za podršku u radu Komisiji za određivanje naziva trgova i ulica, kažu da će ovaj predlog biti razmotren kada se komisija bude sastala. Biće to posao za tek izabrane odbornike, među kojima treba izabrati članove komisije.

– Ako komisija usvoji predlog, on se prosleđuje pred odbornike koji na zasedanju skupštine daju konačnu reč o dodeljivanju imena ulice – objašnjava Gorica Škipina, pomoćnik sekretara za kulturu.

Podmorničku flotilu Kraljevine Jugoslavije rat je, 6. aprila 1941. godine, zatekao u Boki Kotorskoj, koja je bila glavna baza. Prvih dana podmornice su izbegavale napade nemačkih i italijanskih aviona. Trećeg dana rata podmornice „Nebojša” i „Smeli” upućene su na područje Bari – Brindizi – Drač – Valona, sa zadatkom da ugroze neprijateljske komunikacije, ali nije došlo do dejstava po brodovima. Po povratku u bazu, podmorničari su primetili da su mnogi pripadnici mornarice već pokazali bezvoljnost za dalje ratovanje, bilo je prilično onih koji su nameravali da se stave u službu neprijatelja.

Grupa podmorničara bila je odlučna da nastavi da se bori, makar morali da prebegnu Saveznicima. Među njima je bio i poručnik bojnog broda prve klase Đorđe Mitrović, koji je u kritičnom trenutku preuzeo komandu nad podmornicom „Nebojša”. Bilo je to u večernjim satima 16. aprila 1941. godine, a podatke o ovom podvigu prikupio je penzionisani novinar „Politike” Radovan Kovačević.

Podmornica je te noći punila baterije, a u zoru 17. aprila nastavila je put prema Saveznicima u Grčkoj, na dubini od 30 metara. Uveče su izronili i nastavili put prema Otrantskom prolazu, ali su morali ponovo da zarone da ne bi bili primećeni u vedroj noći.

– Naša podmornica je ronila celu noć i dan. Tek 18. aprila, s padom mraka, izronila je radi dopune baterija, ali je vidljivost bila takva da se posle ponoći moralo ponovo zaroniti – objašnjava Radovan Kovačević.

U zoru 20. aprila, stigli su do Kefalonije, najvećeg u grupi Jonskih ostrva. Jugoslovenski mornari su prijateljski dočekani, sve što im je bilo neophodno Grci su dali besplatno. Nastavili su put prema Kritu i, kroz minska polja, uplovili su u zaliv Suda. Usledio je napad nemačkih aviona, pa je podmornica „Nebojša” morala da zaroni i „legne” na dno, odmah pored grčke podmornice „Papanikolas”. Po prestanku napada podmornice su se razdvojile i premestile, pre nego što su baš na to mesto avioni bacili podvodne bombe. Zbog žestokih vazdušnih napada na grčke i britanske snage na Kritu, jugoslovenska podmornica morala je da produži put prema Egiptu, pri čemu je konvoj u kome se kretala bio izložen „prijateljskoj vatri”, srećom bez posledica. U Aleksandriju su uplovili 27. aprila 1941. godine.

– Podmornicu „Nebojša” Britanci su koristili za obuku svojih podmorničara. Posle rata je vraćena u zemlju, ali joj je ime promenjeno u „Tara” – kaže Kovačević.

M. Galović

-----------------------------------------------------------

Umro po dolasku u Beograd

Đorđe Mitrović je u Aleksandriji završio britanski padobranski kurs i jedno vreme je služio na britanskom bojnom brodu. Kraj Drugog svetskog rata dočekao je kao vojni izaslanik kraljevske vlade u Rimu. Odlazi u Kanadu, gde je 1946. godine plovio kao kapetan broda na jezeru Ontario, posle čega je do penzionisanja 1970. godine radio u firmi za proizvodnju optičkih instrumenata. Te godine se vraća u Jugoslaviju. Umro je samo šest nedelja po povratku u rodni Beograd, gde je i sahranjen.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.