ponedeljak, 10.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
nedelja, 29.07.2012. u 22:00 Igor Simić

Kmetovi i feudalci

Obilazeći Beograd u potrazi za lokacijom za snimanje, kao na dlanu sam video propale fabrike i zdanja koji stoje kao spomenici prošlog vremena industrijske proizvodnje, a istovremeno su podsetnik sadašnjeg siromaštva. Tu vidimo da je društvo podeljeno na kmetove i feudalce, onu klasu moćnih u Srbiji koja u svom vlasništvu ima zemljište, funkcije i stanove, a nema nikakav koncept privatne svojine, a još manje ideju opšteg interesa i javnog dobra.

Kada dođete na mesto neke stare komunističke zgrade, prvo naiđete na čuvara koji je vratar tog propalog kraljevstva, pa je u sopstvenim očima bar malo važan. U jednoj zgradi se u prizemlju gaje pečurke, na prvom spratu se slažu neki industrijski elementi, a na ostalim spratovima se mogu naći modne kolekcije i sportski klubovi. Posle sam otišao u jednu fabriku koja godinama nije radila. Kada sam objasnio da tražim napuštena mesta, čuvar mi je odgovorio: „Pu-pu... ne dozivaj zlo, sada radimo”. Čuvar je pošteno izrazio kmetski stav svoje nemoći; on na svet oko sebe gleda kao na vremenske prilike na koje se ne utiče. On je još u dobroj poziciji jer na svakom drugom mestu na periferiji Beograda vidite potpuno oronula zdanja prekrivena ptičjim fekalijama i čuvar će vam ispričati ceo problem oko nekog stranog investitora koji je kupio zemlju, a ipak ne ulaže, čak ni neku ogradu nisu postavili.

Kada mi je nešto drugo trebalo za filmski projekat, stigao sam do vazala – to su oni koji nisu veliki vlasnici, već su našli sebi mesto u hijerarhiji živućih institucija i firmi. Oni imaju taman dovoljno odgovornosti da mogu suptilno da mi sugerišu da bi trebalo da platim mito. Čak su mi i oni na višim pozicijama izokola sugerisali da je to dobra solucija. Vazali često imaju prostački način ponašanja koji se vrlo razlikuje od prostakluka jednog kmeta. Ti službenici, menadžeri, upravnici, kontrolori i slični ophode se prostački ne zbog neobrazovanosti već zbog toga što njihov jezik predstavlja dodatnu potvrdu njihove moći. No pošto ta moć ne sledi iz bilo kakve lične potvrde kroz sposobnost, rad, snagu karaktera, već samo činovničku snalažljivost, njima način izražavanja i bahatost postaju bedem iza kojeg se kriju.

Ovim putem stižemo i do feudalaca. Što se jezika tiče, pogledajte samo Velimira Ilića i Milutina Mrkonjića. Psovka je često dobar vid komunikacije, ali u ovom slučaju ona je prosto odlika lažne neposrednosti nekoga ko je bezbrižan, zbrinut i moćan. Kad se tako osećaju, lako im je da pevaju, žiriraju u Grandu ili citiraju Caneta Partibrejkersa kao što to radi Dinkić. Čak i kada deluju iskreno zabrinuto, oni nas suštinski gledaju sa visine, pa Vučić izjavljuje da će se vlada „brinuti” o građanima. Taj paternalistički pristup pokazuje svu aroganciju.

Međutim, njihov feudalni mentalitet se najjasnije vidi u odnosima političko-ekonomske moći. Dok je periferija grada tužni postapokaliptični prizor, u centru možete kupiti pašnjak prve klase, a nikome ne morate da objašnjavate otkud novac jednom bivšem ministru. Zato političari mogu da prodaju stan koji im je poklonila država i da kupe veći iako nemaju ni dan konkretnog radnog iskustva. Ne postoji nikakva korelacija između rada i imovine. Sumnjivo dobijanje diplome je samo još jedan primer prisvajanja nečega što vam ne pripada. O funkcijama da ne govorimo – jedan čovek može da drži funkciju bez obzira na rezultate u prošlosti. Da Dinkića ne pominjemo, meni je nejasno kako je Žarko Obradović zaslužio još jedan mandat. Nikakva debata o reformi školstva nije postojala, već samo jedna velika zabuna oko prijemnog u srednje škole i štrajkovi studenata.

Dok se sada dele feudi nove vlasti, u Demokratskoj stranci se bore kvaziopozicioni feudalci, a narod plaća globe – to je struktura društva srednjovekovne Srbije.

Diplomirao filozofiju i filmsku režiju na Kolumbija univerzitetu, Njujork

Komеntari0
9a835
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja