Utorak, 17.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Ima mesta za povratak tužilaca

Уставни суд у Београду (Фо­то Д. Јевремовић)

Ustavni sud Srbije usvojio je i 122 žalbe neizabranih javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, koje Državno veće tužilaca treba da vrati na posao.

– Kod tužilaca je stvar daleko manje komplikovana nego kod sudija, zato što je već sada očigledno da pravosuđu nedostaje jedan broj tužilaca, tim pre što će tužilačka istraga biti uvedena kad-tad, nezavisno od sudbine novog Zakonika o krivičnom postupku, čija će primena najverovatnije biti odložena a možda će biti i stavljen van snage – kaže prof. dr Milan Škulić, član Državnog veća tužilaca i predsednik Udruženja pravnika Srbije.

On veruje da će biti znatno proširena nova mreža sudova, koju prate i tužilaštva, što će takođe zahtevati povećani broj javnih tužilaca i njihovih zamenika.

Za razliku od sudija, tužioci pre izmena Ustava i zakona, nisu birani za stalno, već im je mandat bio oročen i bili su podložni reizboru. Sada je i izabranim tužiocima garantovana stalnost funkcije, sa izuzetkom onih koji su birani prvi put.

– To ne znači da neće biti velikih praktičnih problema, a naročito kada se postavi pitanje za koje konkretno tužilaštvo birati zamenike koji su konkurisali za više tužilaštava, počev od osnovnih, viših, apelacionih, pa do republičkog, ali i za više tužilaštava u istom rangu, ali u različitim gradovima – kaže dr Škulić.

Vrlo je važno, napominje, da ne dođe do novih nepravdi prilikom nove raspodele tužilačkih mesta.

– Ako ne bude bilo dovoljno opreza, to može čak i „zacementirati” neke već prethodno učinjene nepravde. Na primer, neko je ispunjavao uslove da bude u Republičkom tužilaštvu, a u opštem izboru „smešten” je u apelaciono tužilaštvo. Kao član DVT-a, u mnogim situacijama sam se zalagao da se konkretni kandidati biraju za neke više pozicije od onih za koje su izabrani jer sam smatrao da po rezultatima to zaslužuju. Ako se sada, povratkom ranije neizabranih, popune ta „viša” mesta, onda se za već izabrane tužioce smanjuju šanse da vremenom napreduju u hijerarhiji javnotužilačke organizacije – objašnjava profesor.

Neki tužioci birani su na funkcije u gradovima u kojima ne žive i sada putuju na posao.

– To se dogodilo zato što nije bilo dovoljno raspoloživih mesta. Do takvih problema može doći i sada, baš zato što je većina neizabranih, koje sada treba vratiti, konkurisala za više različitih mesta – naglašava dr Škulić.

Državno veće tužilaca ima obavezu da vrati sve kandidate čije je žalbe usvojio Ustavni sud.

– Tek kada kandidati budu izabrani na konkretna tužilačka mesta, stvar je njihove slobodne volje da li će oni to da prihvate ili će neko radije da ostane advokat ako je to u međuvremenu postao – kaže naš sagovornik.

Međutim, nije potpuno jasno kako treba postupiti sa ljudima koji su u međuvremenu postali penzioneri. Jer, odluka Ustavnog suda se mora poštovati, ali s druge strane penzioner po zakonu ne može biti nosilac pravosudne funkcije. Isto važi i za neizabrane a sada vraćene sudije, koje su u međuvremenu ispunile uslov za penziju, napominje dr Škulić.

– Čim sam saznao za odluku Ustavnog suda, pitao sam kancelariju Državnog veća tužilaca da li imaju informacije o zakazivanju sednice na kojoj bi bile donete odluke o izboru ranije neizabranih kandidata, ali mi je rečeno da takva sednica još nije zakazana. Možda ne treba ni preterano žuriti, ali bi izbor svakako trebalo obaviti u dogledno vreme. Ovakav ishod konačno potvrđuje ono što sam i ranije javno govorio i zbog čega sam više desetina puta izdvojio mišljenje na sednicama Državnog veća tužilaca, a to je da je u postupku preispitivanja opšteg izbora trebalo vratiti daleko veći broj zamenika javnih tužilaca jer kod većine nije oborena pretpostavka stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti – kaže na kraju profesor Milan Škulić.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.