Dočekasmo stotu!

Džaba je Pjer de Kuberten lansirao olimpijsku devizu „Važno je učestvovati”. Danas su Olimpijske igre poprište borbe velikih sila, s tim što jasno odražavaju promene u odnosu snaga, pomeranje istočnog pola još istočnije. U tom ratu za prevlast, prenošenom uživo, čovečanstvo mahom uživa jer – ko god da pobedi, niko ne gubi glave, teritorije, slobodu. A ipak, i te kako ima vatrenog navijanja. Lišeno je možda ideoloških pobuda i predrasuda, ali je izazvano željom da bude iznenađenja i neočekivanih obrta, da se izrazito dominantni ne uobraze i uzohole, da se zadrži ravnoteža u konstruktivnom strahu od protivnika, najzad, da David iskoristi svoju šansu protiv Golijata.

I tako se čeka rasplet u londonskom okršaju između Amerike i Kine, potvrda standardno visokih pozicija nekih evropskih i stalnog prodora nekih azijskih i afričkih zemalja. Pa da se sve završi miroljubivim rastankom do sledećeg susreta Brazilu.

Džaba je Vera Nikolić, bivša svetska atletska šampionka, u izjavi za RTS upozoravala koliko za sportiste može biti opterećujući, pa i poguban, veliki medijski pritisak u očekivanju vrhunskih rezultata, rekorda i medalja. Naša reprezentacija ispraćena je u London sa mnogo optimističkih kalkulacija u pogledu plasmana i u ekipnim i u pojedinačnim sportovima. Sad je već jasno da su te prognoze donekle podbacile, ali mediji imaju realnu mogućnost da stvore pozitivnu sliku o učešću Srbije na tridesetoj olimpijadi.

Recimo, da reporteri sa lica mesta tretiraju svaki ulazak u finale kao veliki uspeh u jakoj konkurenciji, da tako gledaju i na osvojena četvrta mesta a ne da insistiraju na žalu, suzama, razočaranju takmičara kojima je izmakla bronzana medalja – kako je to činio Aleksandar Stojanović u susretu sa Zoranom Arunović, koja je potom pokazala svoj sjajan sportski duh i kao komentator takmičenja na kojem je Ivana Maksimović „upucala srebro”, tu stotu medalju za Srbiju. Zatim, da voditelji specijalne emisije „Šesti krug” Svetlana Danilović i Dejan Pantelić češće podsećaju preko koliko visoko postavljenih normi i kroz koliko napornih kvalifikacija je naše sportiste vodio put do ulaska u olimpijsku elitu, da se ističu uzorno sportsko ponašanje, solidarnost u timovima i reprezentaciji, odsustvo bilo kakvih skandala na terenu i van njega...

I da se s takvim pristupom i u takvom raspoloženju čeka sto prva i sledeće medalje za Srbiju, koje će po svoj prilici stići. Pa da se proslave u veselju i punog srca.

Nije na sportskim novinarima i ekipi RTS-a zaduženoj za praćenje Olimpijskih igara da to ističe – ali se iz tekućeg programa Javnog servisa, sa prenosima zasedanja Narodne skupštine i pregledom dnevnih aktuelnosti, to jasno da zaključiti: samopregorni i časni delatnici, sportisti su bolji deo nacije. Zaslužni za mnogo radosti i ponosa koje su joj dosad priuštili, zaslužuju poštovanje i podršku i kada im, kao trenutno, nešto slabije krene. Upravo televizija može da kreira takav odnos i treba u tom smislu da utiče na javno mnjenje.