Mesto na kojem se rodilo „nije važno pobediti, važno je učestvovati”

London – Na mestu gde je 1965. godine sahranjen Vinston Čerčil i gde su se 1981. venčali princ Čarls i ledi Dajana dogodilo se i nešto što je uobličilo ideju olimpizma i postalo njegov osnovni princip. Međutim, Katedrala svetog Pavla je mnogo više od toga, ona je svedok značajnih događaja ne samo u istoriji Engleske već i čovečanstva. Koliko je bitna možda najbolje svedoče Čerčilove reči izgovorene za vreme nemačkog bombardovanja 1940. kada je rekao da „Sveti Pavle mora da bude sačuvan po svaku cenu”.

Najpoznatija krilatica u sportu – nije važno pobediti, važno je učestvovati – koja se po navici pripisuje osnivaču modernih olimpijskih igara baronu Pjeru de Kubertenu (1863-1937), nije se rodila u njegovoj glavi. Već ju je čuo u Katedrali svetog Pavla, za vreme Četvrtih olimpijskih igara 1908. godine.

Na tim igrama britanski i američki sportisti su bili usredsređeni na borbu jedni protiv drugih, stalno je varničilo među njima, o čemu svedoči i trka na 400 metara. Iako je na startu izgledalo da domaći poručnik Vindhem Holsvel ima najveće izglede za pobedu, cilju se prvi približio Amerikanac Džon Karpenter, ali uz veliku pomoć zemljaka Vilijama Robinsa i Džona Tejlora koji su gradili Holsvela. Sudije su to primetile, sklonile vrpcu na cilju i diskvalifikovale Karpentera. Pošto su se s njim solidarisali Robins i Tejlor, britanski trkač je sam trčao u finalu i, normalno – pobedio.

Ova trka je bila jedan od povoda da američki zvaničnici kažu da sudije favorizuju domaće takmičare i da su anti-američki nastrojene. Da bi smirio strasti, pensilvanijski biskup Itelbert Talbot je održao govor u Katedrali svetog Pavla, u nedelju, 19. jula 1908. Pozvani su bili takmičari i funkcioneri sa olimpijskih igara, pa tako i predsednik Međunarodnog olimpijskog komiteta baron Pjer de Kuberten.

„Jedina sigurnost posle svega leži u stvarnoj Olimpiji – da su Igre same po sebi bolje nego takmičenje i nagrada. Sveti Pavle nam govori da je nagrada beznačajna. Naša nagrada je nepodmitljiva i mada semo jedan može da nosi lovorov venac, svi mogu jednako da dele radost takmičenja”, naglasio je biskup Itelbert Talbot.

Pet dana kasnije, na banketu u Galeriji Grafton, De Kuberten je održao govor u kojem je pomenuo ceremoniju u Katedrali i u nešto izmenjenom obliku ponovio Talbotovu poruku:

„Značaj ove olimpijade nije toliko u pobedama koliko u učestvovanju”.

Zatim je dodao:

„Važna stvar u životu nije trijumf već borba, suština nije pobediti već se dobro boriti”.

Za vreme Olimpijskih igara u Los Anđelesu 1932. godine ova De Kubertenova poruka je bila ispisana na „semaforu” za vreme ceremonije otvaranja. Kada ju je ponovio četiri godine kasnije, na otvaranju u Berlinu 1936 (puštena je njegova poruka preko razglasa) olimpijsko geslo je bilo sasvim utemeljeno i glasilo je onako kako ga danas znamo: nije važno pobediti, važno je učestvovati.

Moderni sport nam govori da ono danas ne živi u srcima sportista, ali ni publike koja uglavnom ima iste zahteve od svojih „ljubimaca” kakve su nekda imali rimski robovlasnici od gladijatora: pobeda po svaku cenu! Da je tradicija čak i u Engleskoj izgubila cenu, svedoči i to što na šalteru za informacije u Katedrali svetog Pavla nemaju pojma o njenoj olimpijskoj prošlosti. Kažu: „Da, svakako da imamo veze sa Olimpijskim igrama, možete to da vidite po maskotama ispred glavnog ulaza”...