Živanović nestao u borbi

London - Darko Živanović je četvrti srpski atletičar koji nije završio takmičenje. Odustao je  tri kilometra pre kraja maratonske trke.Prava mala pometnja nastala je pred kraj u srpskom taboru. Posle 2 sata 55 minuta i 54 sekunde prošao je kroz cilj poslednji (burno bodren publikom koja nije napustila pozicije), Cepo Ramonene iz Lesota i stavio tačku na Olimpijske igre.

Niko u tom trenutku nije znao šta se dogodilo sa Darkom Živanovićem.

– Videla sam ga na okrepnoj stanici na 35. kilometru – rekla je Ana Subotić.

Nije ga bilo u medicinskom centru, niti u vozilu hitne pomoći koje je pokupilo iscrpljene (20 momaka od 105 na startu, nije prošlo kroz cilj), kao ni na na spisku onih koji su odustali. Dovoženi su na kolicima stalno novi iscrpljeni trkači, ali našeg predstavnika nigde.

Doktor Jovan Đurović, selektor Dragiša Kuzmanović i sportski direktor Slobodan Popović rastrčali su se na sve strane, sve dok se jednog trenutka nije oglasio Kuzmanović da se sreo sa Živanovićem.

Pa jesi li živ, otelo se doktoru Đuroviću.

– Hvala Bogu, jesam – na silu se nasmejao Darko.

Pre starta ništa nije ukazivalo na problem. Živanović je bio opušten, nasmejan. Krenuo je u grupi koja je na kraju završila na rezultatima od 2:17 (10 sekundi je sporiji Darkov lični rekord) do 2:19, što bi po neumoljivom suncu i 29 stepeni (najtopliji dan od početka Olimpijskih igara) bilo sasvim kako treba. Prolazi od 16:15 na 5. Kilometru i 32:31 na 10, to su pokazivali.

- Dotle sam se i osećao odlično, pa može se reći i do polumaratona, ali posle...

Nije mogao Darko da završi misao pa smo ga pitali zar nije mogao da prehoda poslednja tri kilometra?

- Borio sam se 10 kilometara pokušavajući da dođem do cilja. Krenulo je od želuca. Hvatala me je posle vrtoglavica... Kada je postalo bitnije pitanje zdravlja od trke, morao sam da stanem – rekao je Darko pa čučnuo, jer su ga savladale emocije zbog toga što nije mogao da završi trku.