Utorak, 05.07.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Korak napred u odnosu na Peking

Јуриш на медаљу у Рију: Асмир Колашинац (Фото Н. Неговановић)

London – Spuštena je zavesa na 30. Olimpijske igre i vreme je da se podvlače crte. Od svih pojedinačnih sportova u Srbiji, atletika je imala najviše predstavnika – 14, po sedam devojaka i mladića. Za razliku od Pekinga pre četiri godine, kada se niko nije plasirao u finale, sada smo imali dvoje predstavnika među najboljima, jednog u polufinalu i jedan nacionalni rekord.

Nameću se tri grupe takmičara: oni koji su ostvarili plan, koji nisu i koji su odustali. O razlozima smo razgovarali sa selektorom DragišomKuzmanovićem.

– Atletika u Srbiji je, vidi se iz činjenica, u konstantnom napretku. Znam da ima onih koji već pričaju drugačije, ali činjenice ih pobijaju, među njima i ova sa Olimpijskih igara – kaže selektor Kuzmanović.

Prvi je startovao i do kraja najuspešniji bio Asmir Kolašinac, bacač kugle. Osvojio je sedmo mesto daljinom 20,71 metar, što je nabolji hitac ikada ostvaren na OI da bi se osvojila spomenuta pozicija, i drugi Kolašinčev u karijeri (posle 20,85 m).

Treba imati u vidu da se sve odvijalo pred 80.000 gledalaca, bilo da su takmičenja ujutru ili uveče. Ambijent na koji takmičari različito reaguju, neko se motiviše, neko odseče od straha.

– Asmir Kolašinac je uživao u svakom trenutku. Osokoljen medaljom sa Prvenstva Evrope iz Helsinkija već ujutru je bacio 20,44 m i prvim hicem ušao u završnicu. Do kraja je pokušavao da dođe do bronze koja je bila na 21,23 m. Žalio je za njom. Želeo da prebaci 21 metar. Mislim da će medalju osvojiti u Riju, to je najavio. Ima ogroman motiv. Sposoban je za najviše domete, pored evropskih i za svetske i olimpijske medalje.

Ivana Španović je bila 11. u finalu skoka udalj, naša najuspešnija predstavnica u Londonu.

– Došla je pod velikim pritiskom javnosti u Srbiji i ovo je odličan plasman. Suština je bila da ojača i prođe kvalifikacije koje nije u Helsinkiju. Ona je veliki sportista kome je atletika na prvom mestu u životu. Nažalost u finalu nije pokazala koliko vredi, ali posle višemesečne pauze zbog bola u stopalu odrazne noge, ponovo kažem, prolaz u 12 najboljih na svetu je sjajno za njenu dalju karijeru.

Vicešampion Evrope na 400 m prepone, Emir Bekrić, šampionski je delovao u kvalifikacijama. U 11,29 časova ujutru po ovdašnjem vremenu srušio je sopstveni i nacionalni rekord sa 49,37 sekundi na 49,21 i bio drugi u grupi. Po plasmanu je prošao u polufinale. Znao je po treningu da može brže od 49,00.

– Kada sportista bude na nivou ličnog rezultata postigao je mnogo, ali za onoga ko na dva najveća takmičenja ruši nacionalne rekorde mogu da se kažu samo reči hvale.

U maratonskoj trci Ana Subotić je od 107 devojaka na cilju bila 71.

– Rezultat 2:38,22 časova je blizu njenog ličnog 2:36,14 pa njenim debijem možemo da budemo zadovoljni. Prvo pa muško! Nije učestvovala ni na jednom velikom takmičenju.

Tatjana Jelača je posle dosta lutanja – promena trenera, klubova, odlazaka u SAD, Mađarsku, konačno krenula pravim putem. Devojka koja je po talentu sposobna za olimpijske i svetske medalje, ušla je u finale EP u Helsinkiju. Ovde sa sličnom daljinom, 57,09 m, nije ušla u završnicu zbog čega je bila nezadovoljna, a posebno činjenicom da nije mogla da spava zbog buke iz košarkaške hale pored koje su naši atletičari bili smešteni.

– U Riju od nje očekujemo odličje i sve ćemo usmeriti ka tome.

Srpska rekorderka u troskoku (14,56), Biljana Topić prolazi kroz težak period od 2009. godine.

– Posle velikih muka sa povredama pokušala je da pruži maksimum, ali je ispala u kvalifikacijama sa 13,66. Ovo joj je prvo takmičenje u 2012. Lično joj ništa ne zameram jer znam da je pružila trenutni maksimum.

Stara–nova rekorderka Marina Munćan (4:06,48), trčala je 1.500 m u kvalifikacijama za 4:11,25 i nije prošla dalje.

– Da je ponovila taj rezultat ostvaren nedavno, bila bi u drugom krugu. Šteta.

Dragana Tomašević nije pružila maksimum.

– Na zagrevanju je bacila dalje od 63 metra, kvalifikacione norme, a na stadionu 60,53.

Mihail Dudaš je do trenutka kada je morao da odustane zbog jake migrene (kako se ispostavilo u bolnici gde je prespavao), ostvario rezultate (100 – 10,90, kugla – 7,53, kugla – 13,76), koji su ga vodili ka skoru boljem od 8.256 bodova (verovatno bliže 8.400) što je bilo negde između 5. i 6. mesta u Londonu. (prošle godine na SP je bio šesti).

U prethodnoj deceniji i po najviše radosti donosila nam je Olivera Jevtić. Ne iznenađuje onda što je posle duge povrede pripoja na desnoj nozi, stradala i prednja loža.

– Konfiguracija staze, sa dosta oštrih krivina, bila je nepovoljna za nju, kao i jaka kiša koja je prouzrokovala klizanje stopala u patici. Toliko je pružila srpskoj atletici da je sramota bilo šta joj zameriti, već podržati odluke i nje i trenera.

Darko Živanović je zatvorio takmičenje naših odustajanjem zbog velike krize koja ga je držala više od 10 kilometara.

U skoku uvis oborili smo jedan olimpijski rekord. Nikada neki takmičar iz disciplina skokova (vis, dalj, motka), nije šest puta startovao na Olimpijskim igrama kao Dragutin Topić (42 godine) u Londonu.

– Nije preskočio početnih 216 cm. Sigurno bi uspeo da nije došao neposredno posle sahrane svog kuma i trenera Mihajla Švrake. Dragutin Topić je najveća figura naše atletike. Opstao je u vrhu kroz vreme sankcija, takmičeći se u zalepljenim sprintericama i osvajao evropske i svetske medalje.

Predrag Filipović je na 20 km hodanje sa 1:27:22 časova bio daleko od sopstvenog rezultata i najboljeg 1:21,50 i ovogodišnjeg 1:24,19. Poslednji je (48) od onih koji su prošli kroz cilj.

Njegov brat blizanac Nenad odustao je na 32. km trke hodača duge 50 km.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.