Četvrtak, 02.02.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Nemačka uvodi kontrolu transplantacije organa

Данијел Бар, министар здравља Немачке

Berlin bi danas, na sastanku koji je sazvao s nemački ministar zdravlja Danijel Bar, trebalo da donese političku odluku o budućnosti transplantacije ljudskih organa, saznaje „Politika”. Skupu će prisustvovati, pored visokih predstavnika vlade, i lekari i predstavnici socijalnih osiguranja.

Zvanično, reč je o zavođenju dodatnih kontrola pri određivanju pacijenata koji bi, zbog akutne ugroženosti, imali prioritetno pravo na transplantacije. Nemačka, poput drugih razvijenih zemalja zapada u kojim je rasprostranjena praksa presađivanja ljudskih organa, ne raspolaže dovoljnim brojem organa, a nedavno izglasane olakšice zakonskih odredbi o legalnim transplantacijama ne daju željene rezultate.

Zbog poznatih i pretpostavljenih manipulacija, kako u pogledu davanja povlastica imućnim pacijentima, tako i zbog sumnji da je došlo do preplitanja interesa s takozvanom organskom mafijom, spremnost Nemaca da posle kliničke smrti daruju svoje organe naglo opada.

Očekivane, stroge odredbe o nadzoru fer raspodele organa onima kojima su najneophodniji podstakle bi, po mišljenju vlade, potencijalne donatore u Nemačkoj da zaveštaju svoje organe posle smrti – medicini.

Jasni zakonski regulativi doprineli bi, takođe, suzbijanju ilegalne trgovine organima. Hiljade „davalaca” u nerazvijenim delovima sveta neretko su žrtve takozvane organske mafije. S druge strane, nastojanja vlade u Berlinu da, kaže se, kanališe eksploataciju i raspodelu organa za transplantaciju, neminovno bi za sobom povuklo pritisak na države na takozvanoj periferiji EU ili izvan nje, da se priključe sistemu „Evrotransplant”. Ova holandska organizacija, na nivou fondacije, usmerava raspodelu organa za transplantaciju u sedam evropskih država, uključujući, naravno, Nemačku.

Kako „Politika” saznaje, od izvora u odeljenju profesora Gintera Laufera za hirurgiju srca i torakalnu hirurgiju u bečkoj bolnici Algemajnes krankenhaus, najpoželjniji kandidati za pristup „Evrotransplantu” su Litvanija, Mađarska i – Srbija.

Bliski saradnik profesora Johana Pračkea s Medicinskog univerziteta Inzbruk, u austrijskoj pokrajini Tirol (ime je poznato autoru ovih redova) izjavio je za „Politiku” da su „razmišljanja” čelnika „Evrotranspanta” usmerena na saradnju s bolnicama u Beogradu i Nišu, a da bi već u samom startu saradnja bila podstaknuta odgovarajućom, skupocenom opremom bolnica...

Profesori Laufer i Pračke svrstavaju se, uz direktora „Evrotransplanta” Aksela Ramela, u vodeće stručnjake fondacije.

S obzirom na složenu problematiku, za koju većina priznatih stručnjaka tvrdi da nema univerzalnog rešenja, na odluku današnjeg sastanka u Berlinu moglo bi da se gleda, kako se u Nemačkoj kaže, sa smeškom u jednom oku i sa suzom u drugom. U toku višedecenijske prakse raspodele raspoloživih ljudskih organa namenjenih transplantaciji, Nemačka je, po pravilu, lakše dolazila do neophodnih organa. U prilog rečenom ide podatak da je svaki četvrti operisani pacijent u Nemačkoj bio Italijan. Kako, dakle, objasniti, da su (imućni) pacijenti iz Italije dolazili u Nemačku, da bi im bio presađen organ posredstvom „Evrotransplanta” – iste organizacije koja je italijanskim bolnicama dala obaveštenje da potrebnog organa nema?

Statistički podaci, koji su se minulih dana pojavili u vodećim nemačkim listovima, ukazuju da nemački stručnjaci za transplantacije imaju malo razumevanja za lekarsku etiku kada je o nabavci potrebnih organa reč. Dok vlada, naime, govori o pojedinačnim slučajevima, registrovanim u dve ugledne klinike, u Regenzburgu i u Getingenu, vodeći dnevnici „Zidojče cajtung” i „Frankfurter algemajne” ukazuju da devet od deset transplantacija budi sumnju u regularnost postupka.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.