Subota, 22.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Lepa lica anarhizma

Franc Kafka u „Dnevniku” piše: „Ne zaboraviti Kropotkina”. Ne zaboraviti „princa anarhizma”, njegovo delo, život, i misao da su solidarnost i uzajamna pomoć a ne konkurencija prirodne osnove života vidljive čak i kod najprostijih životinjskih vrsta.

Anarhistički snovi o autentičnoj društvenoj pravdi, moralnoj slobodi kojoj nije svrha da bilo kome pribavi lagodnost već da ljudskim odnosima povrati iskrenost i ukine stege licemerja i privida pravde, u 21. veku su živi i aktuelni. „Ne zaboraviti” ni Veru Zasulič, ni Veru Finger, ni Sofiju Perovsku, tri „lepe duše terora” sa izraženim instinktom za socijalnu pravdu koje su obeležile anarhističku borbu protiv brutalnosti ruskog carizma u 19. veku. One pripadaju galeriji likova pametnih obrazovanih plemića i plemkinja, ruskoj inteligenciji koja je „ratovala” ne za svoju klasnu dobit nego za preobražaj ruskog društva u duhu solidarnosti i ljubavi.

Njihov daleki odblesak prepoznajem gledajući tri mlade zatočenice današnje Rusije, članice moskovske pank-grupe „Pusi rajot”, koje su u Hramu Hrista Spasitelja otpevale pank molitvu „Bogorodice Putina progoni” i dobile dve godine robije i rada za sveopšte dobro. Priča o „Pusi rajot” tipično je ruska, duboko uronjena u bogatu tradiciju ruskog anarhizma, pravoslavnog anarhizma, akcija i manifesta sovjetske umetničke avangarde. I nemoguće ju je suštinski razumeti, gledajući je „demokratskim pogledom zapada”, sa sve protestima poznatim iz sfere muzičke industrije i boraca za ljudska prava. Priča o „Pusi” je baš ruska anarhističko avangardna priča!

Tri anarhistkinje-teroristkinje pištoljima i dinamitom su se borile protiv carizma pogrešno verujući da je političko ubistvo put do suštinskih promena društva. A Pusi, muzičkim performansom, medijskim prepadom ispaljuju „simboličke hice” u najveće političke simbole sadašnje vlasti. Sa simbolima obračunavaju se simboličko-umetnički i postižu na društvenom planu i lokalnom i međunarodnom, mnogo više od svojih naoružanih prethodnica.

Vera Zasulič pucala je u carskog generala Trepova i ranila ga. Pustila je da je uhvate i objasnila da je htela da osveti čoveka koga je Trepov naredio da išibaju. General je izvršio odmazdu nad nemoćnim osuđenikom. Taj hitac imao je odjeka u javnosti koja je stala na Verinu stranu. Proglašena je nevinom i oslobođena kao nacionalna junakinja, mada je potom morala da beži i skriva se. Stvorio se mit o novoj Šarloti Korde, koja je prezrela udobnost i mir u svojoj imućnoj porodici da bi osvetila potlačenog osuđenika. Pravosuđe je stalo na stranu one koja osporava vlast.

Sofija Perovska je učestvovala u ubistvu cara Aleksandra Drugog i strastveno se isticala pred sudom obrazlažući da je ubistvo cara bila nužnost, da bi Rusiju otrgnuli od vlasti tuđe narodu. Njegovom nasledniku Aleksandru Trećem nudila je izbor, ukoliko nastavi očevim putem nastaviće se i terorističke akcije a ako vlast preda narodu terorističke akcije će prestati. Lav Tolstoj i Vladimir Solovjev tražili su od novog cara da postupi kao hrišćanin i da oprosti. Solovjev je naglasio da „u času mraka ruski car ima jedinstvenu priliku da pokaže moć onoga na čemu se i hrišćanstvo temelji– milosrđe”. Aleksandar Treći je odbio hrišćanski oproštaj izneverivši tako rusku mitsku predstavu o caru koji u ime Hrista vodi državu i narod.

Svi zaverenici, učesnici u atentatu su obešeni 3. aprila 1881. Egzekucija je trajala nekoliko sati. Sofiji Perovskoj, Kropotkinovoj dugogodišnjoj prijateljici, uže se nekoliko puta prekidalo.

Nadežda Tolokonjikova(23), Marija Aljohina (24)i Jektarina Samucevič (29),osuđene su 17. avgusta 2012. za huliganstvo motivisano verskom mržnjom. Optužene kažu da je njihov performans ironičan protest zbog podrške ruskog patrijarha Kirila Putinovoj vladavini, da nisu želele da uvrede vernike, Crkvu ili Boga, a da je Hram Hrista Spasitelja značajan simbol u Putinovoj političkoj strategiji moći.„U našem performansu, koji smo izvele bez patrijarhovog blagoslova, kombinovale smo sliku pravoslavne i protestne kulture, sugerišući pametnim ljudima da pravoslavna kultura ne pripada samo Ruskoj pravoslavnoj crkvi, patrijarhu i Putinu, da je ona takođe na strani građanske pobune i protesta u Rusiji.”

Patrijarh Kiril je osudio vernike koji su pozvali crkvu da oprosti članicama „Pusi rajot”. Polovina Moskovljana protivila se suđenju,a 36 odsto ga podržala. Zvaničnici nekoliko zapadnih ambasada pratili su suđenje. Među njima bio je i britanski predstavnik.Njegovo prisustvo u sudnici poklopilo se sa tekstovima da britanska vlast traži način kako da upadne u ambasadu Ekvadora u Londonu i uhapsi Džulijana Asanža, kojeg love kao životinju, ne bi li ga isporučili Vašingtonu.Asanž je subverzivnom Vikiliks akcijom,ukrštanjem znanja, starih snova o slobodi,sa novim tehnologijama, „pucao”u „demokratsku sliku zapada” pa će ako uspe, utočište za„preživeti slobodu”, naći pod suncem Ekvadora.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.