Sreda, 07.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Srce može samo da se obnavlja

Da li otkriće našeg penzionisanog patologa sa Vojnomedicinske akademije u Beogradu, profesora dr Vujadina Tatića da se posle infarkta u srcu stvaraju nove ćelije, može da otvori novo poglavlje u medicini i promeni uvreženo mišljenje? Među lekarima koji se bave ovom problematikom, mišljenja o značaju otkrića su podeljena.

Direktor Klinike za regenerativnu medicinu „Mejo” u Ročesteru, profesor dr Andre Terzić, beogradski đak i student, tvorac je nove metode, kojom se pomoću sopstvenih matičnih ćelija koje su učinjene „pametnim”, obnavlja tkivo srca oštećenog infarktom.

– Donedavno se smatralo da je broj ćelija u ljudskom srcu predodređen od rođenja. Te iste ćelije bi se održale tokom života stareći zajedno sa celim organizmom. Međutim, novija saznanja – uključujući najnovije radove profesora Tatića i kolega – upućuju na mogućnost da srce ima neočekivanu moć samoobnove. Procenjuje se da čak jedan procenat celog srca godišnje može da se zameni novim, mladim ćelijama, tako da bi osoba sa 50 godina već obnovila polovinu svog srca. Ovo novo otkriće je posebno značajno, jer ukazuje na prirodne snage srčane samoodbrane – kaže u pisanom komentaru „Politici” dr Terzić

Ovaj mladi naučnik, međutim, ukazuje i na to da mehanizmi podmlađivanja potpomažu svakodnevni srčani rad, ali su nedovoljni da ožive srčani mišić posle masivnog srčanog udara.

– Povećanje regenerativne moći je najnovija strategija u lečenju obolelog srca. To je cilj ubrizgavanja matičnih ćelija u srce, a u jednom takvom kliničkom poduhvatu „Si-kjur” učestvovala je i Srbija, to jest Klinički centar Srbije, gde regenerativne terapije stimulišu prirodne mehanizme srčane obnove. Drugim rečima, regenerativna medicina nije naučna fantazija već se zasniva na prirodnim sposobnostima našeg tela – uveren je dr Terzić.

Šta je zapravo novo i intrigantno u radu beogradskog patologa i da li je to otkriće koje bi moglo da menja dosadašnje stavove u kardiologiji, za „Politiku” je juče pokušao da objasni akademik Vladimir Kanjuh.

– Postoji dogma u medicini da se srčanomišićne ćelije ne obnavljaju, odnosno ne umnožavaju. Ove ćelije jedino mogu da hipertrofiraju, znači da uvećaju svoju masu i time radnu sposobnost srca. U ovom radu na 177 obdukcija bolesnika, koji su preležali jedan infarkt i umrli od novog infarkta, u ožiljku od prvog preležanog srčanog udara nađene su zdrave, normalne srčanomišićne ćelije, a ove ćelije nisu nađene u ponovljenom svežem i fatalnom infarktu – kaže akademik Kanjuh, koji je inače kardiovaskularni patolog, a i sam je jedan od koautora ovog rada.

Kanjuh dodaje da se, kritički gledano, postavlja pitanje da li su nađene ćelije u ožiljku ostatak prethodnih srčanomišićnih ćelija, koje su se ipak održale zbog dobre sporedne cirkulacije, jer je glavna cirkulacija zbog infarkta zapušena. Druga mogućnost je da su ove ćelije nastale od matičnih ćelija iz krvi samog srca.

– Današnji trend u nauci favorizuje ovo drugo objašnjenje, što je određena revolucija u kardiologiji. Do sada smo smatrali da ako neke srčane ćelije propadnu, one su definitivno propale i čoveku je radna sposobnost srca smanjena. Ako može da dođe do regeneracije u smislu da matične (stem) ćelije mogu da dođu do oštećenog mesta na srcu, onda je prognoza lečenja takvih bolesnika mnogo bolja, jer možemo očekivati obnavljanje srčanomišićnog tkiva, kao što imamo, na primer, obnavljanje jetre i drugih organa. Ovo otkriće menjaće perspektivu za preživljavanje i za bolji rada srca – objasnio je akademik Kanjuh.

Naš ugledni kardiolog i direktor Klinike za kardiologiju Kliničkog centra Srbije, profesor dr Petar Seferović za „Politiku” kaže kako ovo otkriće ipak treba uzeti sa dozom rezerve.

– Suština priče je da je infarkt odumiranje ćelija srca – proces zamene plemenitih ćelija srčanog mišića fibrozom – ožiljnim tkivom. Normalno je da se i na mestu ožiljka mogu naći očuvane srčane ćelije, jer ne pogađa infarkt sve mišiće, ali da se stvore potpuno nove – mislim da nije moguće, jer je to bio predmet ispitivanja mnogih i najskupljih studija. Svi pokušaji ubrizgavanja matičnih ćelija na različitim nivoima, sa obe strane Atlantika, nisu pokazale nikakav značajan klinički rezultat – mišljenje je dr Seferovića koji dodaje da se ne zna šta će se dogoditi u budućnosti u ovoj oblasti.

– Profesor Tatić je otvorio vrlo kontroverznu stranicu u medicini, koja treba dalje da se ispituje – kaže na kraju profesor Seferović.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.