Subota, 10.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Pozajmljivanje "dosovih" metoda

Акција радикала на Новом Београду (Фото Бета)

Pojedinačno najjača stranka u Srbiji, Srpska radikalna stranka, ozvaničila je svoj "povratak" u opoziciju akcijom lepljenja plakata sa imenom Ratka Mladića u bulevaru namenjenom Zoranu Đinđiću, a "oduzetom" od partizana. Radikale je radikalizmu vratio još jedan neuspeli pokušaj osvajanja vlasti, koji se završio iznuđenom ostavkom Tomislava Nikolića na funkciju predsednika parlamenta posle samo šest dana provedenih na tom mestu. Toliko je, naime, strankama na vlasti trebalo da donesu odluku da iz kohabitacije pređu u koaliciju. 

Umivenost radikalske retorike, koju je nalagala blizina vlasti (a koju je srpskim desničarima svojevremeno preporučio i čovek koji se smatra nekrunisanim kraljem evropskog radikalizma, Žan Mari Le Pen) zamenjena je oštrinom primerenijom opoziciji na krajnjoj desnici.

Izlaskom na ulicu i posezanjem za imenom najtraženijeg haškog begunca optuženog za genocid, sledbenici drugog haškog optuženika koji je dobrovoljno otišao u Hag uspeli su da izazovu burnu reakciju. Jedan deo  javnosti ni po čemu nije zaostajao za radikalima u svom ekstremizmu.

Od zahteva da se hitno donese zakon koji bi sankcionisao propagiranje imena i dela haških optuženika i pre sudske presude o njihovoj krivici, preko predloga da se donese zakon koji bi kažnjavao negiranje zločina genocida (slični predlozi već duže vreme izazivaju uznemirenje i unutar Evropske unije). Do oživljavanja ideje da se zabrani rad Srpskoj radikalnoj stranci, što je mera za kojom nisu posezale ni države u kojima su aktivne proklamovane neonacističke stranke. 

Takva reakcija, međutim, samo je prečicom vratila Šešeljeve sledbenike na ono mesto na političkoj sceni Srbije koje svojim parlamentarnim (ali i vanparlamentarnim) delovanjem prete da im oduzmu liberali Čedomira Jovanovića.

Ovakvi ekstremni zahtevi, međutim, kose se sa suštinom demokratije, jer u svojoj osnovi, kako ističu stručnjaci i analitičari, ograničavaju slobodu mišljenja i izražavanja, a nemaju ni uporišta u našim zakonima.

Bivši predsednik Ustavnog suda Srbije Momčilo Grubač tvrdi da u poslednjem uličnom performansu radikala nije bilo ničeg što bi prevazilazilo nadležnosti sudije za prekršaje.

Neovlašćeno lepljenje plakata, radikalskih sa imenom Ratka Mladića, ali i liberalnih sa imenom Zorana Đinđića, ističe Grubač, jednak je prekršaj pred zakonom.

"Zakon mora da bude isti za sve. U slučaju prekršaja sud može, ali i ne mora, da hapsi prekršioca, što zavisi od procene suda i okolnosti u kojima je došlo do prekršaja. U ovom slučaju nema elemenata krivičnog dela koje bi poslužilo kao opravdanje za zabranu stranke. Da bi se o tome razmišljalo moralo bi da se dokaže da je ta stranka prilikom svoje akcije izazivala rasnu, versku ili nacionalnu mržnju ili da je svojim delovanjem podsticala ili pozivala na nasilje. Ovde toga nije bilo. Pa opet, to ne znači da svojim delovanjem radikali nisu naneli štetu svojoj državi", kaže Grubač.

Vaninstitucionalni oblici političke borbe, dakle i ulična politika, legitimni su i legalni vidovi političkog delovanja u demokratskim društvima koliko i parlamentarna rasprava. Dok god ne izađu iz zakonskih okvira. Propagiranje zabrane stranaka, upozoravaju stručnjaci, veoma je opasno, a iako je ovom merom prećeno, ona nikada nije sprovedena ni u vreme Miloševićevog režima.

Od obnavljanja višestranačja u Srbiji, pa do danas zabrana stranaka tražena je samo u dva slučaja. Prvi put pre šesnaest godina, zahtevom da se zabrani delovanje Srpskog pokreta obnove, Miloševićev režim pokušao je da se obračuna sa vođom devetomartovskih demonstracija. Iako je ovaj zahtev upućen Vrhovnom sudu, nikada nije bio prihvaćen, ali ni odbačen. Zahtev za zabranu SPO-a obnovljen je još jednom 1993. godine, kako se priseća Vuk Drašković, ali se i tada Milošević zadržao samo na pretnjama. Od tada do zahteva za zabranu radikala nije bilo sličnih ideja.

"Vaninstitucionalna borba veliki je deo političkog života, pa iako su institucije danas, kada imamo slobodne izbore, legitimne za razliku od Miloševićevog režima, to ne znači da stranke nemaju pravo na ovakav oblik izražavanja svojih stavova", kaže analitičar Slobodan Antonić.

Iako se ekstremne stranke, LDP koliko i SRS, trude da izlaskom na ulicu i iznošenjem politike na trgove ospore legitimitet institucija, svojim učešćem u parlamentarnom životu one u isto vreme daju legitimitet vlasti koju osporavaju.

"Izlazak na ulicu je samo kampanja i pridobijanje glasača", dodaje Antonić.

Radikalima se, osim prava na vaninstitucionalno političko delovanje, sve češće osporavaju i metodi takve političke borbe, na koje "autorko pravo" polažu stranke sa leve strane centra, koje se bore za DOS-ovo nasleđe. "Pozajmljivanje" "otporaških" metoda u borbi sa vlašću ne samo da se ne smatra dozvoljenim u slučaju radikala, nego se percipira kao poseban i nov dokaz beskrupuloznosti Šešeljevih sledbenika. Različito vrednovanje istih metoda političke borbe navelo je Slobodana Antonića (tekst "Savremeni politički ekstremizam") na pomisao da postoje političari prvog i drugog reda u Srbiji. Ono što prvi mogu da urade, drugi ne smeju ni da pomisle, kaže Antonić.

Metode političke borbe, prema tumačenju onih koji ne odobravaju radikalski "plagijat", razlikuje pre svega politički cilj.

Sličnom argumentacijom dekan Fakulteta političkih nauka Milan Podunavac brani i stav da radikali danas "koriste demokratske procedure da bi razorili demokratske vrednosti".

"Metode koje je koristio DOS nisu iste kao ove radikalske jer su to različite vrste procesa. Ono što se oblikovalo u vreme diktature je vrsta otpora, a ovo danas se kreće u kontra smeru. U vreme Miloševića to je bila građanska neposlušnost, danas to nije", tvrdi Podunavac.

Radikalizacija političkog prostora u Srbiji, kojoj prema mišljenju profesora Podunavca doprinose i LDP i SRS, stvara plodno tle za nasilje i obnovu vajmarskog (nemačkog) modela u Srbiji. Naime, posle izbora 1932. godine u Nemačkoj nije se mogla napraviti vlada bez učešća levih ili desnih ekstremista. Komunisti su osvojili 100 mandata, nacisti 196, a svi ostali 262. Ulazak u vladu ponuđen je nacistima koji su dobili i mesto kancelara. Dva meseca kasnije uvedena je diktatura.

Međutim, uprkos i ovakvim opasnostima, direktor Fonda za razvoj demokratije Milan Nikolić podseća da u demokratiji ne postoje drugi  korektivni mehanizmi osim mišljenja manjine.

"To je dragoceno. Treba razlikovati pravo na mišljenje od legitimno zabranjenih stvari, kao što je pozivanje na nasilje. Svako mišljenje, makar ono bilo i monstruozno, ima pravo da se ispolji. Posezanje za zakonima koji bi sputavali slobodu mišljenja je politički komunistički refleks", kaže Nikolić i dodaje: "Akcija radikala je štetna i politički glupa, ali nije prešla granicu dozvoljenog. Čak ni pozivanjem na ime Ratka Mladića. On još nije osuđen, a i presuda se može preispitivati. S druge strane, granicu dozvoljenog ne prelazi ni front koji se stvara svaki put kada se radikali približe vlasti. Ono što prelazi granicu je traženje zabrane povodom ovakve gluposti".

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.