Sreda, 25.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Kiša

Hoće li uistinu 2012. godina ostati zapamćena po štetovanju, neradu, političarenju i suši koja već ima atribute elementarne nepogode najvećeg stepena – ostaje da se vidi. Šta se sem prepolovljenog roda, polupraznih ambara i definitivno uništenog stočnog fonda može promeniti i lepo desiti na srpskom selu od septembra do Svetog Nikole? Nažalost – rekao bih – malo šta. Kakvo i koliko dobro se može dogoditi većinskoj gradskoj populaciji kojoj ostaje da pritajena uz ulazna vrata viri kroz špijunku i nagađa: zvoni li poštar tri puta da donese penziju ili su možda na taster pritisli momci u plavim kombinezonima sa kleštima u rukama i crvenim nalogom – kada sigurno ostajete bez struje, ako ne pustite kuče ili ne daj bože ne uzmete prelomaču kao Manda u „Selo gori...”? Hoće li se udarom na golu egzistenciju stanovništva groteskno i apsurdno ostvariti izborni slogan političke grupacije koja je osvojila vlast – tako što će se pokrenuti Srbija ali ka gladi, ka još većem sunovratu i propasti, ka neizvesnosti i beznađu – uz ravnodušnost Svevišnjega kome se izgleda ne molimo dovoljno? Kako drugačije shvatiti apel njegovog preosveštenstva vladike valjevskog da se baci anatema na grešnike a da verujući sklope ruke i ponizno mole Boga sve dok nam ne padne kiša? Posle ovako sušnog leta, kakvu jesen možemo očekivati? Da li više treba da strepimo od školskog zvona ili od zavijanja praznih stomaka i sirena policijskih marica koje u zatvor odvoze debeloguzane koji su stvarno pokrali državu – kao i one koji su se zamerili novim vladarima naših života, pa ih kao pokaznu vežbu treba za primer strpati u bajbok?

Ovoga leta ne trule jabuke i kruške po Srbiji. Prolećni mrazevi su uništili u cvetu više od polovine mogućeg roda. Lično sam se uverio koliko vrzina i međa moraš da preskočiš da ubereš šaku šljiva.

O kupinama može se samo sanjati – a ispod stabla kruške koju obilazim svake godine ne može se naći nijedna karamanka. Vojvodina liči na kompjuterski dizajniranu Saharu za novi film o Indijani Džonsu, Mačva se pomalo drži ali stari čvornovati seljaci i agronomi koji su samo zakratko poverovali da su potrebni svojoj državi – slažu se da je za kukuruz već kasno. Ovakav kakav je, iznuđeno bi mogao da posluži da se prehrani malo stoke, ali avaj – zbog nezapamćene suše prisustvujemo pokolju bez ikakve računice, isplativosti ili plana. I to što ćemo imati od hrane neće imati razloga da se baci u tor. Svinja i ovaca više neće biti – čujem da je kilo žive vage ovaca palo na sedamdeset dinara.

Zamišljam vojvodu Mišića kako ljušti pečene jabuke i razmišlja sa čime da prehrani umornu i izranavljenu vojsku i slutim da političarima koji su se tako grozničavo borili za vlast – sada kada je imaju u rukama nije baš tako lako. Prizivam u pameti lik čuvenog ministra finansija kod starog čika Pere, doktora Lazara Pačua, u čije vreme je Srbija imala najbolji kreditni rejting u Evropi, sa državnim budžetom koji je i za vreme balkanskih ratova bio u suficitu. Zamišljam ga kako sa ovlašćenjima i po odluci Vlade Srbije, posle carinskog rata sa Austrougarskom odlazi u Beč gde biva prinuđen da usled nezapamćene suše pregovara o skupom, zelenaškom kreditu koji baca nejaku srpsku državu u dužničko ropstvo. Kao u filmu sa hepiendom čije reprize uvek odgledamo – pre nego što je trebalo da stavi svoj potpis na teškom mukom iznuđeni kredit od nadmenih Habzburga, sa kojima ćemo za koju godinu pucnjevima Gavrila Principa započeti veliki rat – iz Srbije mu u poslednjem trenutku stiže sudbinska vest: ne treba kredit – u Srbiji je pala đurđevska kiša…

I kad padne između dve gospođe, Male i Velike – od te kiše je mala vajda. Sada bi samo ugasila požare po Srbiji koji nepovratno gutaju stotine hiljada i milione onih evra koji nam tako nedostaju. Uzdamo se u spretnost i čudotvornost isteranog ministra iz prethodne vlade koji je poput Feniksa ponovo uzleteo i latio se najteže dužnosti da u srpskoj državi vodi računa o zajedničkoj kasi.

Neću mu pomenuti ime jer svi znaju na koga mislim – tim pre što me je pre izvesnog vremena prozvao i optužio da trpam nos u tuđe poslove. Sučeljen sa zabrinutim pogledima koje viđam na svakom koraku – moram priznati da sada navijam za njega. Pri tom strepim: da li on i ostale naše vođe koje su se razletele po svetu od Moskve do Vašingtona – tragaju za onima koji s nama hoće nešto da rade i privređuju ili po svetu trče samo za onima koji pod bilo kakvim i najgorim uslovima žele da nam pozajme novac? Da nas dodatno zaduže i da za svoje interese rezervišu sudbinu srpskih pokoljenja. Za već pomenutog čuvenog doktora medicine koji je svoje mesto u srpskoj istoriji obezbedio kao ministar finansija, za doktora Lazu Pačua, ima priča da je uspravno i spavao, da nikad nije legao. Ako bi legao – novci bi mogli da mi ispadnu iz džepa – govorio je prepametni stari škrtac.

I da ne bude sve tako crno i zlokobno. Pre neki dan sam u nekoj kafanici podno Rudnika popio rakiju sa srećnim dedom koji je tog jutra dobio o jednom trošku dva člana domaćinstva. Rodila mu snaha blizance, dva unuka. Te radosti i te lepote! Ko god da je ušao u kafanu morao je da popije makar jednu rakiju… Nije mi baš bilo do pesme – al on me natera i ja zapevah na sav glas – onu iz serije… „Bog nam dao al sve nam je džaba – gori selo a češlja se baba…”. Samo što je on tražio da umesto babe bude deda – i to sam mu učinio. Priznajem, makar na tren… Bi mi malo i lepše… I lakše…

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.