Subota, 10.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Srpski i antisrpski ekstremi

Томислав Николић

Rešavanje budućeg statusa Kosova i Metohije u Srbiji biće praćeno političkim tenzijama koje će, kao posledica dva sasvim suprotstavljena politička stava, pratiti vladajuću koaliciju. Status Kosova i Metohije je odlična tema za političku manipulaciju, a dva pola radikalizma oličena u politikama Srpske radikalne stranke i Liberalno-demokratske partije, svaki na svoj način "duvaju za vrat" teško formiranoj vladi.

Zadušne babe

S jedne strane, Liberalno-demokratska partija zastupa stav da je Kosovo već sedam godina nezavisno, da je najvažnije ubrzavanje određivanja konačnog statusa i "da fokus srpske politike treba izmestiti sa politike ’krvi i tla’ na obezbeđivanje normalnog života Srba na Kosovu".

Pojednostavljujući istorijske činjenice, Čedomir Jovanović kaže: "Godine 1912. smo kroz rat došli na Kosovo, 1999. smo kroz rat istupili sa Kosova". Izlaz vidi u modernizaciji Srbije, tako što će se i Srbija i Kosovo naći ubrzo u EU.

Nedavno je prvi put javno i lider najveće opozicione partije Tomislav Nikolić, u intervjuu nedeljniku "Standard", rekao da ne želi vlast i preuzimanje odgovornosti zbog proglašenja nezavisnosti Kosova, koju, kako kaže, i sam očekuje. "Znam da će doći do proglašenja nezavisnosti Kosova i da će možda 100 država to podržati. Jednog dana će je priznati i naši najveći prijatelji", zaključio je Nikolić.

Dok Nikolić unapred optužuje predsednika Borisa Tadića za izdaju, Čedomir Jovanović je fokusiran na Vojislava Koštunicu kao glavnog krivca za nastavljanje "politike prošlosti".

Državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju Dušan Proroković je mnogo optimističniji, upoređujući situaciju iz maja prošle godine sa sadašnjom. "Ne bih govorio kako je sve završeno. Postoji nekoliko mogućih scenarija, a naglašavati jedan od njih – da će Albanci sami proglasiti nezavisnost pa će ih onda ostali priznavati – nije politički smisleno. Nikolas Berns je rekao da će se SAD kloniti jednostranih poteza, a EU kao multilaterala je donela odluku da neće ništa preduzimati bez SB. Zato ne bih kukao kao zadušna baba i govorio šta crno može da se desi, nego razmišljao kako mi konstruktivno možemo da nastupimo u narednim mesecima."

On smatra da bi bilo dobro da se oko nekog teksta u parlamentu saglasi svih 250 poslanika, ali i sam priznaje da bi to teško išlo. "Od LDP-a se mogu čuti parole, ali ta stranka ih nije razradila niti definisala svoj politički nastup prema Kosovu i Metohiji", smatra Proroković i zaključuje da su oni ipak najmanja poslanička grupa u parlamentu, da od njih ne očekuje konstruktivniji stav, ali da ga to apsolutno ni ne brine.

Direktor Centra za proučavanje alternativa Milan Nikolić kaže za "Politiku" da LDP, kao i radikali na drugi način, ide na jednu vrstu demagogije da nam sa Zapada dolazi sve dobro. "Kao što su nekada komunisti gledali na Moskvu kao mesto gde sunce izlazi i zalazi, tako oni gledaju na Zapad, naročito na SAD. Sve što stiže odande za nas je dobro, čak i ako nam odatle predlažu da nam amputiraju levo stopalo, tj. 15 odsto teritorije Kosova."

Korist od gubitka

S druge strane, Milan Nikolić naglašava da radikali zastupaju navodno patriotsku tezu – branimo što je naše, zanemarujući činjenicu da su i oni učestvovali u gubljenju toga što je naše. "Pre nego što tvrde da znaju ko će biti krivac za gubitak Kosova, moraju se pozvati na istorijske fakte da je Milošević potpisao Kumanovski sporazum, da je pre toga na veoma neuspešan način branio srpski nacionalni interes od Slovenije, Hrvatske, BiH, do KiM. I radikali su u tome učestvovali kada su bili u koaliciji sa Miloševićem, kada su slali dobrovoljce koji su vršili ratne zločine i pljačkali ljude, kada su na glup i represivan način branili srpski nacionalni interes na Kosovu i kada su dopustili da se sve to iskoristi kao argument protiv Srbije i da se ona bombarduje."

Iako se radikali potajno raduju što krivica za eventualni gubitak Kosova i Metohije neće pasti njima na dušu, Proroković ne očekuje optužbe radikala podsećajući da su se sa njima stavovi mogli usaglasiti i prilikom utvrđivanja Platforme za pregovore, usaglašavanja Ustava i pisanja amandmana na Ahtisarijev plan.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.