Novi život posle transplantacije bubrega

Saši Mickovskom (31) iz Sente život se potpuno promenio u poslednjih mesec dana, jer je, posle dve godine mučnog odlaska na dijalizu zbog problema sa bubrezima, dobio novi organ. Treći avgust mu je na neki način novi datim rođenja, jer su mu tada medicinari sa Vojnomedicinske ustanove javili da dođe na analize zbog toga što se pojavio donor organa. Potencijalni donor je bila majka troje dece koja se našla u stanju moždane smrti, a porodica je odlučila da se njeni organi mogu iskoristiti za transplantacije, jer je ona njima pričala o tome da bi to volela da uradi ako, nažalost, dođe u takvu situaciju.

– Sedam osoba je pozvano kada i ja i počele su pretrage kome postojeći bubreg odgovara po svim parametrima. Utvrđeno je da sam ja taj koji će dobiti organ. Operacija je trajala nekoliko sati i dobro sam podneo zahvat. Oporavak je trajao 13 dana. Već posle četvrtog dana mogao sam da hodam i počeo sam da jedem. Sada dolazim na kontrole i pijem dva leka protiv odbacivanja organa – objasnio je Mickovski, koga smo zatekli na redovnoj lekarskoj kontroli na VMA.

Život našeg sagovornika sada je dobio nov smisao, jer više ne mora da putuje do Kikinde, 50 kilometara, tri puta nedeljno, na dijalizu. Zbog bolesti je bio prinuđen da ode u invalidsku penziju, a niko iz porodice nije mogao da bude donor organa, jer im se nisu poklapali rezultati.

– U septembru 2009. godine, saznao sam da imam probleme sa bubregom i to tako što mi je na moru pozlilo. Lekari su tada videli veoma visok nivo kreatinina i vratio sam se odmah u Srbiju. Tri nedelje sam bio na pretragama u Novom Sadu, pokušali su zatim oko pet meseci da me leče lekovima, a onda je dijaliza bila jedino rešenje, sve do spasonosne transplantacije. Svi moji prijatelji i poznanici su potpisali donorske kartice i zaveštali organe, jer su na mom primeru videli koliko tako nešto znači – dodao je Mickovski.

Pukovnik dr Neven Vavić, načelnik Centra za transplantaciju VMA, smatra da građani treba da podrže program kadaveričnih transplantacija (kada su donori osobe u stanju moždane smrti).

– Pojedinci sumnjaju da postoji trgovina organima i moram da kažem da verujem da nema zloupotreba u ovoj oblasti, jer ovaj program zahteva visok nivo organizacije zdravstvenih službi. Sigurno je i da nijedan tim lekara ne može da proglasi nekog da je moždano mrtav, ako to zaista nije – istakao je dr Vavić.

U mnogim zemljama, objašnjava pukovnik profesor dr Đoko Maksić, koordinator za transplantacije VMA, transplantacija bubrega je prva šansa za lečenje bolesnika, jer je ovaj postupak jeftiniji od dugogodišnjih odlaska na dijalizu. To se radi, kaže naš sagovornik, da bi mladi ljudi mogli da imaju potomstvo i da vode normalan život, a tek posle 20-ak godina, ako bubreg izgubi funkciju, pacijent ide na dijalizu.

– U Evropi se čeka na presađivanje organa do tri godine. Kod nas se čeka pet i više godina, što je puno. Dugogodišnjim boravkom na dijalizi menjaju se krvni sudovi i može doći do komplikacija zbog čega se nekad i ne savetuje obavljanje intervencije. U našoj zemlji više od 800 osoba nalazi se na listi čekanja na novi organ, a godišnje se operacija uradi kod 120-150 bolesnika. Naša je želja da se boljom organizacijom, formiranjem većeg broja regionalnih centara i školovanjem kadrova obavlja 300 transplantacija u Srbiji godišnje i da se one rade u prve tri godine od dijagnostifikovanja bolesti – naglasio je dr Maksić.

Svake godine od 600 do 700 novih bolesnika oboli od bubrežnih bolesti za koje je transplantacija spasonosno rešenje.

D. Davidov-Kesar