Odakle potiče ta lekcija

Kako je tekst „Autonomija ili izolacija”, objavljen u „Politici” 27. septembra 2012. ništa drugo do nekritičko zalaganje za povratak penzionisanog profesora Fakulteta političkih nauka Nenada Kecmanovića u stalni radni odnos, mi ćemo se u ovom tekstu pozabaviti upravo tom temom, tim pre što se potpisnik Čedomir Antić služi u tu svrhu velikim brojem neistinitih podataka i zamenom teza. Zanimljivo je da Antić barata tako preciznim podacima koji se tiču rada FPN u Banjaluci, da čak zna i to kad će se završiti zgrada tog fakulteta što verovatno ni mnogi profesori tog fakulteta ne znaju, te bi se moglo pomisliti da je tekst pisao neko iz Banjaluke a ne iz Beograda.

Zabrinjavajuće je da se u tekstu ne samo sa visine čita lekcija Beogradskom univerzitetu već se i preti zbog nesprovođenja nekakve politike. Odakle potiče ta lekcija vidi se iz sintagme o „kulturnom jedinstvu jedne i nedeljive nacije” koja odvaja i suprotstavlja nacije, izražava ekstremni nacionalizam i otkriva pozadinu teksta. Primena te sintagme je i dovela do tragedije u Bosni. Beogradski univerzitet je proevropska, demokratski orijentisana institucija koja se drži puta svoje države Srbije i tako treba da ostane.

Netačna je tvrdnja da je Kecmanoviću prekinut radni odnos i da je posredi „kažnjavanje” jer se radi o potpuno normalnom odlasku u penziju u 65. godini. Još je netačnija tvrdnja o prekidu karijere jer to može da se odnosi na neku mlađu osobu, a ne na nekoga ko po svojim godinama mora u penziju. Antić je potpuno po strani od poznavanja pravila i prakse univerziteta. Nije se Senat Univerziteta u Beogradu „suprotstavio odluci FPN” već je odlučio kako je našao za shodno. Nije tačno da je na univerzitetu izuzetak da se ne produži radni odnos nastavniku nakon navršenih 65 godina, već je izuzetno to da se produži jer je to praksa koja se na većini fakulteta samo izuzetno primenjuje. Senat nije obavezan da donese pozitivnu odluku iako nastavnik ispunjava uslove za produžetak radnog odnosa. Ne radi se o tome da li profesor može da radi na dva fakulteta već o tome može li u više država istovremeno imati više punih stalnih radnih odnosa, biti uz to i dekan na FPN u Banjaluci i rukovodilac na FPN u Beogradu.

Kao jedan od osnivača Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu i njegov prvi dekan smatram da je neophodno izneti i nekoliko činjenica koje se tiču Nenada Kecmanovića.

Nenad Kecmanović nikada nije izabran za profesora na FPN onako kako je zakon nalagao, na osnovu referata o izboru nastavnika. Jedan od prethodnih dekana je doveo na fakultet Kecmanovića, uključio ga u radni proces i onda zahtevao da mu tri predmetna nastavnika, među njima i ja, potpišu nekakvu improvizovanu saglasnost sročenu na pola strane u kojoj je između ostalog stajalo da je Karadžićev senator. Odbio sam da to potpišem zato što sam smatrao da je način njegovog dovođenja neosnovan, ali i zbog toga što Kecmanović nema uslove da bude nastavnik na predmetu koji sam zasnovao.

I druge kolege su odbile i tada i kasnije da potpišu za dolazak Nenada Kecmanovića na FPN.

Prvi dekan FPN Univerziteta u Beogradu, predsednik Ustavnog suda Republike Srbije u penziji