Petak, 30.07.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Odškrinuta vrata za nuklearke u Srbiji

Нуклеарна електрана у Кршком Фото Танјуг

Da li je avet Fokušime počela da bledi i da li Srbija ipak razmatra mogućnost da se upusti u avanturu nuklearnog energetskog biznisa na svojoj teritoriji ili u susedstvu?

Vrata ovoj dilemi, otvorio je predsednik SANU Nikola Hajdin, izjavom da će se u Srbiji, od 2015. godine, preispitivati odluka o moratorijumu na izgradnju nuklearnih elektrana u našoj zemlji.

Dok grupa profesora Naučnog instituta „Vinča”, već dvadesetak godina pokušava da utiče na ukidanje moratorijuma, kojim je još stara Jugoslavija rekla istorijsko „ne” izgradnji nuklearki posle apokaliptičke nesreće u Černobilu aprila 1986. godine, dotle ekologisti uveravaju kako bi nuklearka na našem tlu dovela Srbiju na rub katastrofe zbog najmanje dve stvari: radijacije poput one u Japanu ili Ukrajini i problema sa skladištenjem opasnog radioaktivnog otpada.

U Ministarstvu energetike nisu želeli da komentarišu izjavu akademika Hajdina, ukazujući da je trenutno prednost data izradi plana prioriteta investicija u energetici, pre svega obnovljivih izvora energija i daljeg proširenja kapaciteta postojećih termoelektrana. U ovom ministarstvu, upućeni sagovornik kaže za „Politiku” da bi odluku o saradnji u izgradnji zajedničkih nuklearnih kapaciteta u okruženju morala da donese vlada.

Naučni rukovodilac Laboratorije za fiziku Instituta „Vinča”dr Nebojša Nešković zalaže se za sprovođenje odluke Vlade Srbije o dekomisioniranju reaktora RA u institutu, odnosno o njegovom trajnom stavljanju van pogona.

Taj posao bi koštao sigurno više od 100 miliona evra. Takođe, prema postojećem zakonu, neophodno je do 2019. godine izgraditi trajno odlagalište radioaktivnog otpada u Srbiji. Za to je, takođe, sigurno potrebno više od 100 miliona evra. Nešković zato ne veruje da će naša država u dogledno vreme moći sama da izdvoji ta sredstva.

– Mi smo zato predložili da se dekomisioniranje reaktora RA i izgradnja trajnog odlagališta radioaktivnog otpada daju nekoj zapadnoj kompaniji koja bi ih prihvatila kao preliminarne poslove u okviru izgradnje prve nuklearke u Srbiji. Mi smo o tome već razgovarali sa predstavnicima francuske kompanije „Gaz de Franse suez” – ukazuje Nešković.

On kaže da je kod nas pitanje izgradnje nuklearke, koja bi trajala najmanje 15 godina, pitanje tehnološkog razvoja, ali i političke stabilnosti i geostrateške ravnoteže. Nešković, naime, smatra da je Srbija postigla odličan aranžman ulaskom u gasovodni projekat „Južni tok”, ali da bi, upravo zbog geostrateškog balansa, trebalo razmotriti ulazak u nuklearni biznis sa nekom zapadnom zemljom.

– Srbija sa Rusima radi i na završavanju izgradnje Akceleratorske instalacije Tesla u Institutu „Vinča”, što je od strateškog značaja za zemlju – kaže Nešković.

Da podsetimo, ministar Milutin Mrkonjić je razgovarao sa predstavnicima ruskog državnog giganta „Rosatom”, o mogućoj srpsko-ruskoj saradnji u oblasti nuklearne energije i učešću u rusko-bugarskom projektu, izgradnji nuklearne elektrane „Belane” u Bugarskoj.

Geopolitički analitičar Dragomir Anđelković, slaže se sa ocenom da bi, u slučaju da Srbija u saradnji sa Rusijom izgradi nuklearnu centralu, mogla biti narušena strateška stabilnost.

– To pitanje treba ostaviti za drugu ili treću deceniju ovog veka – kaže ovaj geopolitički analitičar.

Naučni savetnik dr Ilija Plećaš iz Instituta „Vinča” ističe da siromašna Srbija mora ostati u kontaktu sa visokim tehnologijama.

– Imali mi nuklearke ili ne, moramo imati znanje. Srbija u svom bliskom okruženju ima 15 nuklearnih elektrana. Svaka havarija koja bi se dogodila na elektranama u okruženju, vrlo brzo bi se, najviše za sat, osetila u Srbiji, noseći sa sobom i sve posledice koje jedan nuklearni incident može da proizvede – kaže Plećaš.

Računica nuklearaca je jasna: izgradnja nuklearne eklektrane, poput one u Krškom, košta oko dve milijarde dolara igodišnje proizvede 500 kubnih metara nisko i srednje radioaktivnog otpadnog materijala. Sa druge strane, termoelektrana slične snage, proizvedi milione tona ugljen-dioksida, sumpor-dioksida, prašine i letećeg pepela.

Dakle, možemo da biramo: ako nas ne otruje radijacija, otrovaće nas ugljen-dioksid. Ako se odlučimo za radijaciju, ni tu posao nije završen, jer sledi još teža dilema: sa kim sklopiti posao – sa zapadom ili istokom?

Aleksandar Apostolovski

-----------------------------------------------------------

Zeleni za produženje moratorijuma

Narodni poslanik i predsednik partije Zelenih Srbije Ivan Karić ističe da se ta partija zalaže za produžavanje moratorijuma.

– Japanska tehnologija je možda najsavršenija, ali nije izdržala zemljotres i cunami. Nuklearne elektrane u Evropi prolaze kroz rigorozne mere ispitivanja i većina njih ne bi izdržala ozbiljan zemljotres. Nadam se da izjava Hajdina neće uticati na zvaničnu politiku vlade koja podržava moratorijum – kaže Karić.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.