Ponedeljak, 18.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Mnogo problema sa nuklearkama

Брига о нуклеаркама је даноноћна: нуклеарна електрана Кршко Фото Танјуг

Stres-testovi sprovedeni nad evropskim nuklearnim elektranama, otkrili su na hiljade problema za čije rešavanje je potrebno nekoliko milijardi dolara novih investicija, pokazuje objavljeniizveštaj Evropske unije. Evropska komisija u svom izveštaju procenjuje da bi se troškovi za unapređenje bezbednosti u 134 reaktora mogli kretati „u rasponu od 10 do 25 milijardi evra” i želi da ta poboljšanja budu sprovedena i završena do 2015. godine, ne zahtevajući njihovo zatvaranje.

Preporuke iz izveštaja, koji predstavlja evropski komesar za energetiku Ginter Etinger, biće predmet razmatranja evropskih lidera na samitu 18. i 19. oktobra. Preporuke su zasnovane na rezultatima stres-testova koji su pokrenuti posle prošlogodišnje nuklearne katastrofe u Fukušimi.

Uz 111 evropskih reaktora podignutih u naseljenim mestima, gde živi više od 100.000 ljudi u radijusu manjem od 30 kilometara, EU mora naučiti lekcije iz Fukušime, kako bi smanjila rizik od nuklearnih incidenata u Evropi, kaže se u izveštaju. Decenijama posle nesreće u Černobilju nisu još svuda primenjena i sprovedena tada dogovorena poboljšanja za više sigurnosti u nuklearkama.

Na izradi izveštaja od 25 stranica učestvovalo je 14 zemalja EU, koje imaju nuklearne elektrane, ali i Litvanija, Švajcarska, Ukrajina i Hrvatska. Testovima je simulirana bezbednost u slučaju rizika od poplava, zemljotresa i pada aviona, kada su „uobičajene bezbednosne funkcije” isključene.

Naučni savetnik dr Ilija Plećaš iz Instituta „Vinča” smatra da izveštaj nije uznemirujući, jer sve što se nauči iz tuđih akcidenata, predstavlja niz mera koje se preduzimaju kako se incidenti ne bi javljali na drugim mestima.

– Izveštaj može izgledati bombastično i poboljšanje bezbednosti evropskih nuklearki jeste veliki zalogaj za vlade i operatore tih centrala. Optimistično za stanovništvo jeste to, što su vlade EU svesne problema i stavljaju ih na visok nivo. Sada se i događajima za koje je mala verovatnoća da će se dogoditi, pristupa veoma ozbiljno, sa najvišeg nivoa izvršne vlasti – naglašava Plećaš.

Komentarišući predlog „Grinpisa”, da je izveštaj EU povod za zatvaranje nuklearki, on ukazuje da čak ni zatvaranje svih elektrana u Evropi, ne bi predstavljao rešenje problema.

– Mislim da će u EU procenjivati stanje nuklearki od slučaja do slučaja. Vek trajanja nuklearki se menjao kako se razvijala tehnologija. U početku je rok trajanja bio 20 godina, potom je produžen na 40 – kaže naučnik koji se zalaže za izgradnju nuklearki u Srbiji.

Narodni poslanik i predsednik partije Zelenih Ivan Karić očekuje da će izveštaj EU biti još jedan razlog da Vlada Srbije ne razmatra predlog koji je nedavno izneo predsednik SANU Nikola Hajdin – da će se 2015. godine preispitivati odluka o moratorijumu na izgradnju nuklearnih elektrana u našoj zemlji.

– Na moje poslaničko pitanje da je je novi Zakon o ministarstvima put za izgradnju nuklearki u Srbiji, ministarka energetike Zorana Mihajlović mi je izričito odgovorila da nije – kaže Karić.

A. Apostolovski

-----------------------------------------------------------

Da li smo bezbedni i bez nuklearke?

Da li to što Srbija nema nuklearku znači i da smo bezbedni od eventualnih atomskih nevolja u okruženju?

Doktor Plećaš podseća da bugarska nuklearka Kozloduj, kao elektrana čija je sigurnost bila najproblematičnija, poslednjih 10 godina radi na podizanju svojih sigurnosnih sistema. Ali, stalni vetrovi koji duvaju sa Karpata ka nama, čine Kozloduj većim bezbednosnim izazovom za Srbiju, od mađarske elektrane na Dunavu „Pakš”, koja je uzgred najbliža Srbiji – na svega 118 kilometara od Bezdana.

Od bugarskog Kozloduja do Zaječara, na kilometraži je ispisano – 140 kilometara. Dakle, nuklearku nemamo, ali opasnost je praktično tu, iza ćoška…

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.