Nedelja, 02.10.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Grejs period – dodatni trošak ili pogodnost

Osim kada na ovaj način pokušavamo da popravimo finansijsko stanje kako ne bismo ostali bez krova nad glavom, uvek treba dobro promisliti pre korišćenja ove usluge banaka

Jedna od usluga koju banke nude kod korišćenja kredita već nekoliko godina jeste grejs period. Dobro zvuči ponuda da se jedno vreme ne vraća pozajmica, ali postavlja se pitanje – da li je grejs period uvek pogodnost koja ide samo nama u prilog? Ili banci?

Grejs period je, zapravo, vremensko odlaganje izvršenja neke finansijske obaveze, odnosno vreme koje protekne od momenta isplate kredita do obračuna i zaduženja prve rate kredita. Ovaj termin se uglavnom koristio kod dugoročnih kredita namenjenih preduzećima i preduzetnicima za finansiranje investicija. Međutim, poslednjih godina grejs period je čest i kod kredita stanovništvu i poljoprivrednicima.

Svrha grejs perioda je da korisniku kredita dozvoli da u određenom periodu bude oslobođen otplate, kako bi mogao da redovno servisira svoje obaveze. Tokom grejs perioda, naime, korisnik kredita nije u obavezi da otplaćuje glavnicu svoga duga već samo kamatu koja se obračunava svakog meseca.

Kamata koja se obračunava u toku grejs perioda naziva se interkalarna kamata i ona bi po pravilu trebalo da bude niža od regularne kamate koja se obračunava tokom perioda otplate, ali je najčešće u visini kamatne stope po kojoj će se obračunavati kredit. Kod kategorije stanovništva i poljoprivrednika ne postoje beskamatni grejs periodi koji se, istina jako retko, mogu naći kod kredita za privredne subjekte.

Pauza u otplati do 12 meseci

Mogućnost korišćenja grejs perioda postoji kako kod stambenih i poljoprivrednih kredita, tako i kod gotovinskih kredita. Kod stambenih i gotovinskih kredita maksimalna dužina grejs perioda je kod većine banka 12 meseci, odnosno kod poljoprivrednih kredita 36 meseci u zavisnosti od namene kredita.Kod stambenih kredita korišćenje grejs perioda ima opravdanost – činjenica je da samom kupovinom stana ili izgradnjom stambenog objekta nismo završili sve što je potrebno da bismo se i uselili, na primer, krečenje, nameštanje stana, selidba. Upravo iz ovih razloga postoji i opravdanost korišćenja grejs perioda, koji će nam dozvoliti da uz plaćanje samo kamate u narednih 12 meseci, možemo lakše pozavršavati sve ostale stvari kako bismo se uselili u svoj životni prostor.Sa sve većim zaduživanjem stanovništva i otežanom otplatom kredita, banke su i u kategoriji gotovinskih kredita i kredita za refinansiranje ponudile korišćenje grejs perioda.

I koliko god da je ova opcija primamljiva, samo odlaganje početka otplate kredita uz mesečno plaćanje kamate nema nikakvu opravdanost. Korišćenje grejs perioda kod gotovinskog kredita koji smo uzeli da bismo svakako kupili nešto novo što nam treba, pozatvarali stavke koje dugujemo samo će nas dovesti u zabludu da raspolažemo onim novcem koji u stvari nemamo, i vrlo lako nam se može desiti da opet uđemo u začarani krug dugovanja i neplaćanja svojih obaveza.

Jer kada se u prvih 12 meseci naviknemo da plaćamo samo interkalarnu kamatu koja je sigurno duplo manja od iznosa rate kredita, plaćanje same rate kredita će biti drastično veći trošak kako za naš novčanik tako i za našu svest. To je odličan marketinški potez i dodatni izvor zarade za banke, ali ne i pogodnost za nas.

Grejs period je proteklih godina postao popularan i u još jednoj kategoriji.Mnogi od nas su upali u zamku zvani stambeni krediti u švajcarskim francima. Iako je tadašnji guverner NBS Radovan Jelašić pokušavao da upozori građane da zaduživanje u švajcarcima i nije toliko dobra ideja, bez obzira na niske kamatne stope, veliki broj građana je uprkos upozorenjima stanove kupio upravo iz kredita indeksiranih u švajcarske franke.

Već posle godinu dana, došlo je do rasta glavnice kredita usred pomeranja kursa švajcarca i evra, kao i visine rata kredita, što je korisnike ovih kredita bukvalno stavilo u situaciju iz kojeg ne postoji izlaz.I iako smo postali majstori presipanja iz šupljeg u prazno kako bismo postigli sve što moramo platiti, neke banke su svojim klijentima pokušale da koliko-toliko olakšaju bezizlaznu situaciju zamrzavanjem otplate kredita i uvođenjem grejs perioda.

Umesto iznosa rate, klijenti imaju obavezu plaćanja samo iznosa interkalarne kamate u periodu maksimalnom do 24 meseca, što ostavlja prostor i nadu kako za stabilizaciju tržišta, tako i rast plata i smirivanje kursa.Iako je sve ovo u Srbiji uvek neizvesna kategorija, opravdanost ovakvih poteza je nemerljiva, jer u bezizlaznoj situaciji bolje je platiti i više kamate nego što je bilo planirano umesto izgubiti krov nad glavom.

Individualna odluka

Ako pođemo od činjenice da je grejs period prevashodno u prošlosti bio dostupan privrednim subjektima kako bi na osnovu investicija kojima su konkurisali i dobili kredit mogli da završe investiranje i počnu da ostvaruju profit, onda je negde logičan zaključak da je u većini kategorija kod stanovništva grejs period nepotrebna stavka koju banke uz dobar marketing promovišu kako bi što više zaradile. 

Naime, kod privrede, baš kao i kod poljoprivrednika, dužina trajanja grejs perioda se određuje u zavisnosti od namene kredita i same investicije koja se finansira, odnosno momenta kada se očekuje pozitivan finansijski tok od investicije. Ovo je kod stanovništva kategorija koja ne postoji. Uzimanje kredita neće uvećati naše mesečne prihode po osnovu zarade, pa tako ni sam grejs period.

Doneti odluku da li uzeti kredit sa grejs periodom ili ne nešto je što svako od nas mora sam uraditi, ali uvek treba tražiti realnu opravdanost korišćenja grejs perioda pre donošenja same odluke.

Sem u slučajevima kada grejs periodom pokušavamo da popravimo naše finansijsko stanje kako ne bismo eventualno ostali bez krova nad glavom zbog dugovanja prema banci i pri kupovini ili izgradnji stambenog prostora, kod ostalih kategorija treba dobro promisliti i staviti na papir svaku stavku pre donošenja ishitrene odluke.

Jer, ne zaboravite – grejs period nas košta, a mi često zaboravimo da izračunamo da li je ta cena ipak previsoka za naše novčanike.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.