Sreda, 19.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Nola

Типична кућа у Њу Орлеансу (фото ауторка текста)

Kada dođete, zalutate ili vas nešto odvede u ”Nju Orleans", ili popularnu „Nolu“ gde sam i ja došla, ”doći ćete putem kojim ste morali doći”. Krenućete prostranom Kanal ulicom, zatim ćete skrenuti u ulicu Svetog Petra, koja vodi naniže niz reku Misisipi, pored francuske pijace ka Džekson trgu.

On se savija oko katedrale ”St. Luis", a na krajnjem delu trga - još 1862 otvorena je, danas najposećenija kafeterija u gradu - ”Cafe Du Monde". Ako odolite mirisu sveže kafe i nastavite koračati severo-istočno od toka reke, zaći ćete u najstariji deo Nju Orleansa, u francusku četvrt. Isprepletan sokacima i oivičen dvospratnim zgradama - sa čijih gvozdenih balkonskih ograda visi raznovrsno cveće - ovaj kraj odiše istorijom grada. Omah će vam biti jasno da ste na pravom putu ka ”Royal" ulici koja se smatra umetničkim centrom.

Sa njene obe strane smeštene su galerije i prodavnice suvenira. Paralelno sa njom provlači se ”Bourbon" gradski korzo, koji se stapa u "Esplanade avenue " - nezvaničnu granicu između lokalnog i turističkog sveta. Ova, trinaest blokova dugačka štrafta, dobila je naziv po francuskoj kraljevskoj kući Burbon. Danas je poznata po mnogobrojnim barovima i ”strip” klubovima.

(foto autorka teksta)

Duž čitavog ovog puta okružena sam stotinama ljudi obučenih u crveno. To nije tradicioalna nošnja kriola. To samo znači da smo u Nju Orleansu na dan ”Trčanja u crvenim haljinama”.

"Red Dress Run" je jedan od najznačajnijih festivala posle "Mardi Gras". Ideja manifestacije posvećena je prikupljanju novčanih sredstava za borbu protiv raka dojke - kroz zabavu i dobro raspoloženje.

Početak proslave je u 9 časova ujutru, a program započinje krosom humanitarnog karaktera. Muškarci i žene, stariji od 21-u godinu - učesnici u veselom trku - dobijaju crvenu odeću namjenjenu za tekući događaj. Ruta kojom se trči dugačka je oko 4 kilometra, a proteže se kroz krivudave staze francuske četvrti i prostranim avenijama centra grada. Zabava se kasnije nastavlja u lokalnim barovima. Crvena masa zadužena je da napravi što veći učinak u prikupljanju pomoći, a jedan od načina je da se konzumiraju alkoholna pića u što većoj količini. Tog dana popije se na stotine litara piva. Poslednji zabeleženi podatak iznosi oko 250 burenceta ovog alkoholnog napitka.

(foto autorka teksta)

”RDR” privuče veliki broj turista. Neki od njih su povratnici, dobro pripremljeni za provod, dok novajlijama- poput mojih prijatelja i mene - nedostane crvene garderobe u koferu. U želji da i mi budemo jedni od njih ”ludi i crveni” , odlučili smo da se otisnemo u potragu za garderobom. Pitali smo jednog od prolaznika gde se on opremio?

- Ovo odelo na meni dobio sam kao učesnik na jutrošnjem trčanju. Organizatori su delili crvene haljine i nakit na startu. Sada ih je teško naći, možda neke radnje u Burbonu prodaju - kazao je Džordž.

Čudan je osjećaj biti svakidašnje obučen dok se provlačiš kroz masu crvenih . Oni se nalaze u sokacima, prolazima, barovima i restoranima. Najpopularnije mesto za uživanje su prostrane terase okolnih objekata. Svaka u nizu bila je zauzeta, a posmatrači sa visine bacali su biserne ogrlice na prolaznike.

Nije reč o huliganstvu ili namernom provociranju pešaka, već se radi o jednom nesvakidašnjem običaju. Vlasnik ogrlice ima pravo da je baci na osobu po svom izboru, ako se zakači za ciljanu metu, žrtva je uhvaćena. Pogođeni prolaznik - ma bilo kojeg pola i seksualnog opredeljenja - dužan je da zavrne majicu i pokaže grudi onome od koga je dobio ogrlicu. Smeh i šala - izazvani tom igrom - mešali su se sa muzičkim hitovima današnjice - elektro muzike, tek ponegde latino-stilova, dok se džez i bluz inače tipični za ovaj deo grada, tog dana nisu čuli. Najatraktivniju muziku, proizvodili su umetnici svirajući na kantama i šerpama. Dečaci koji su lupali po improvizovanim bubnjevima okupljali su brojnu publiku, neafirmisani slikari su crtali karikature prolaznika, dok su mladi kreatori od starog escajga pravili nakit.

Posle par sati cirkulisanja i nekoliko stotina litara ispijenog žestokog pića, žurka je počela da se gasi. Iscrpljeni posetioci, mogli su se videti kako krase stepenike i pragove kuća.

Odvlačili su jedan drugog u nepoznatom pravcu. Što se noć sve više bližila grad je bivao prazniji. Nešto kasnije kada smo izašli iz hotelske sobe i uputili se ka obližnjem restoranu, ”crvendaći” su skoro bili iščezli. Lagani vetar sa reke olakšavao je disanje, a džez i bluz osvajali su najveći grad države Luiziana.

Želite li upoznati tradiciju i način života meštana potrebno je zaći u njihovu sferu, proći ”Esplanade” aveniju i uputiti se ka ”Frenchman ” ulici. U ovom delu možete uživati u ljutoj kreolskoj hrani po prilično niskim cenama, slušati džez i bluz umetnike u jednostavnom ambijentu. Tu apsolutno niko ne postavlja standarde oblačenja, ne mare za visoke potpetice ili odelo sa kravatom. Stanovnici žive ležerno, bave se umetnošću a slobodno vreme provode izležavajući se na suncu pokraj Misisipija.

Zbog tolike posvećenosti umestnosti, starosedeoci se uvek hvale posetom - od pre tri veka - francuskog slikara Edgara Dege. Naime,veliki dio porodice, čuvenog impresioniste su krioli. Iz tih razloga on je jednom prilikom posetio grad. Tu su nastale neke od njegovih prvih skica, a istoričari umetnosti smatraju da je ova poseta bila prekretnica u njegovom radu.

Dega je prešao okean u potrazi za inspiracijom, a mi smo se odvezli taksijem par blokova naviše do Esplande broj 2306. Tu se nalazio dom Degaovih, danas pretvorena u gostinsku kuću i porodični muzej.

Usput smo razgovarali sa vozačem koji nas je pričom proveo kroz grad, preporučujući nam šta da obiđemo. Predložio nam je da uživamo u noćnoj plovidbi Misisipijem, gde smo se te večeri i otisnuli. Kroz neobaveznu priču - znajući odakle dolazim- taksista je pomenuo da ima kolegu sa naših prostora...

Trodnevno krstarenje ”Nolom” završili smo degustirajući kafu u ”Cafe Du Monde” čija bašta ima pogled na najpoznatije sastajalište u gradu. Kažu da Nju Orleanci vole da zakazuju susrete u parku ispred katedrale ”St. Luis”. Na tom mestu sam se ja pozdravila sa prijateljima, sa dogovorom da se opet sretnemo u ovom gradu.

A. I. sa proputovanja
..............................

NAPOMENA: Molimo vas da imate u vidu da nije dozvoljeno prenositi tekstove sa rubrike bez prethodnog pisanog odobrenja autora i Politike Online jer se time dvostruko krše autorska prava. Nepoštovanje ove zabrane proizvešće zakonske posledice. Redakcija

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.