Subota, 04.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Sve manje dece, sve više fakulteta

U 2011. godini rođeno je 65.598 mališana, a akreditovanih mesta za upis u prvu godinu studija je nešto više od 66.000. Dakle, mi već sada imamo za svako rođeno dete obezbeđeno mesto na fakultetu. Na fakultetima je i veliki broj studijskih grupa koje ne postoje u životu, na primer, imamo 20 naziva za menadžere koje tržište rada ne traži. Srbiji nije potreban ovoliki broj univerziteta i fakulteta, niti ovoliko studijskih programa. Ako same obrazovne institucije ne urade reviziju, život će ih sigurno naterati na to.

Ovim rečima profesor dr Ivan Ivić, jedan od kreatora Strategije razvoja obrazovanja Srbije, opisuje trenutno stanje u našem obrazovanju, kako se moglo čuti na skupu koji je nedavno održan u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti o temi „Obrazovanje kao razvojni potencijal Srbije”.

Prema proračunima dr Ivan Ivića, u ovoj školskoj godini je upisano 53.000 brucoša, a 2020. očekuje se nešto manje od 38.000. U 2010. diplomiralo je 46.000 akademaca, a zaposleno je oko 482.000 osoba sa visokom stručnom spremom. Posle 2020. godine očekuje se da diplomu godišnje dobija samo 25.000 mladih, što znači da će za zamenu tih kadrova biti potrebno oko 20 godina.

– U čiste gubitke treba ubrojati decu koja ne polaze u školu, decu koja ne završavaju osnovnu školu (što je od osam do 14 odsto generacije), osobe koje završe samo osnovnu školu, kao i veliki broj osoba sa srednjim stručnim obrazovanjem koji nemaju posao – objašnjava dr Ivan Ivić.

Ključni problem, po njegovoj oceni, jeste politika upisa koja zavisi od potreba obrazovnih institucija i zaposlenih u njima, a ne od potreba društva.

– Obično se samo govori o odlivu mozgova, a zaboravlja se na diplomirane u visokom obrazovanju za kojima nema potrebe, poput pravnika, ekonomista, diplomiranih u društveno-humanističkim naukama. To su najveći gubici u obrazovanju, a ne treba zanemariti ni ogroman broj mladih čije diplome praktično ništa ne vrede jer se upisuju na fakultete koji se lako završavaju, ne koštaju mnogo, a čija zanimanja nisu potrebna Srbiji – ističe ovaj stručnjak.

Primera radi, 2010. godine je diplomiralo 5.500 menadžera, a samo 600 stručnjaka za poljoprivredu.Osim demografskog pada, haotične nezaposlenosti i deficita kadrova, dr Ivan Ivić u razgovoru ukazuje nam na još jedan problem koji utiče na kvalitet obrazovnog procesa:

– Trenutno u Srbiji radi nešto manje od 9.000 univerzitetskih profesora, a pošto nemamo elektronsko evidentiranje svakog nastavnika, verovatno ih nema ni toliko, jer mnogi rade na po devet mesta. A kada bi se pooštrila akreditacija,verovatno bi mnogi ostali bez posla. Evropski standardi su 15 studenata na jednog profesora i kada bi se to primenilo bilo bi nam potrebno najmanje 30.000 nastavnika. Manjak profesora i manjak kvalitetnih nastavnika takođe je veoma negativan faktor kvaliteta obrazovanja.

Sagovornik kaže da je uz pooštravanje akreditacije neophodno i pooštravanje kriterijuma za dobijanje doktorskih titula, jer se, ističe, danas doktorati veoma lako dobijaju.

Da bi se sve ovo promenilo, stručnjaci u SANU su predložili da se poveća ulaganje u obrazovanje na šest odsto bruto društvenog proizvoda. Neophodan nam je i dobar informacioni sistem u obrazovanju i sistemi za ispitivanje ishoda i kvaliteta postignuća, kako bi se u svakom trenutku znalo stvarno stanje u sistemu i da se uradi celoviti nacionalni sistem kvalifikacija (trenutno se radi okvir i samo za visoko obrazovanje).

– Potrebno je usavršiti sistem za akreditaciju obrazovnih institucija, usmeriti pare ka onim oblicima i nivoima obrazovanja koji su značajni za razvoj društva i privrede i izgraditi nacionalni sistem profesionalizacije poziva nastavnika, profesionalnog razvoja i napredovanja. Kako bi se proverio kvalitet visokog obrazovanja, bilo bi dobro da učestvujemo u OECD programu ocene postignuća studenata – kaže dr Ivan Ivić, dodajući da se uz sve to podrazumeva koncept celoživotnog obrazovanja i obrazovanja odraslih.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.