Četvrtak, 06.10.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Jevanđelje otimaju zbog Pamćenja sveta

Страница Мирослављевог јеванђеља

Čuveno srpsko jevanđelje iz 12. veka,nazvano po svom naručiocu,humskom knezu i Nemanjinom bratu Miroslavu, predloženo je 2002. godineza upis u listu svetskog dokumentacionog nasleđa, zajedno sa Arhivom Nikole Tesle koji se čuva u beogradskom Muzeju Nikole Tesle. Sledeće godine Teslin arhiv je uvršten u Uneskov registar,ali je odbijena nominacija Miroslavljevog jevanđelja.

Međutim, Narodni muzej u Beogradu, institucija u kojoj se jevanđelje čuva, podneo je žalbu centrali Uneska u Parizu, a u junu 2004. godine na isto mesto prosleđena je druga, dopunjena nominacija. Konačno, u junu sledeće godine, Miroslavljevo jevanđelje je uvršteno u registar Pamćenja sveta.

Baš u tom međuvremenu, dok se razmatrala druga dopunjena nominacija, moćni hrvatski lobi u Unesku pokušao je da ospori „nacionalni” identitet jevanđelja. Glasnogovornik je bio istoričar Milko Brković iz zadarskog Zavoda za povijesne znanosti Hrvatske akademije znanosti i umjetnosti (HAZU).

Svoju tvrdnju da je Miroslavljevo jevanđelje „djelo stare hrvatske,a ne srpske književnosti” Brković je plasirao u dvobroju tromesečnika „Hrvatska misao” (april-septembar 2004), časopisa kojiizdaje sarajevski ogranak Matice hrvatske. Brković, nekadašnji pitomac jednog franjevačkog semeništa i bivši student istorijskog odeljenja beogradskog Filozofskog fakulteta, poricao je srpski identitet jevanđelja iz ugla lingvistike i ornamentike,tvrdeći, takođe, da jevanđelje „nije sastavljeno prema istočnom obredu”.

Na kraju, ovaj znanstveni as uhvatio se istoriografije, klonirajući kneza Miroslava: po njemu je izradu jevanđelja naručio je dotad nepoznati „hrvatski humski knez Miroslav”, a ne Nemanjin brat Miroslav kojem Brković, takođe, priznaje titulu humskog kneza.

Krajem novembra ove godine HAZU je organizovala dvodnevni, međunarodni naučni skup pod naslovom „Hrvatska ćirilična baština“na kojem je Kristijan Kuhar, „znanstveni novak” (naučni pripravnik),obznanio svoje otkriće da je Miroslavljevo jevanđelje „djelo pisano hrvatskom ćirilicom i staroslavenskim jezikom hrvatske redakcije” o čemu je „Politika” pisala u broju od 9. decembra ove godine.

Reagujući na naš tekst, zagrebački „Jutarnji list” skrupuloznim tonom deli lekcije potpisniku ovog teksta, naročito mu zamerajući što je za sagovornika izabrao profesora Đorđa Jankovića. Zanimljivo je da je „Jutarnji” po ovom pitanju ima istomišljenike na beogradskom Filozofskom fakultetu odakle je profesor prognan, pre nekoliko godina.

Pomenuti K. Kuhar odbio je molbu zagrebačkog dnevnika da komentariše tekst u „Politici”, ali se zato odazvao Brković ponavljajući svoju skasku o „dva Miroslava”. Evo kako ovaj znanstvenik zadarske ispostave HAZU razvija svoju nebulozu: „Postoje dva Miroslava, srpski i hrvatski. Knez Miroslav Humski poistovjećen je s Nemanjinim bratom Miroslavom koji je jedno vrijeme također bio humski knez. Otac srpskog Miroslava nije se zvao Zavida, nego je Zavida bio otac Miroslava Humskog”.

Negujući svoj galimatijas Brković se, naravno, pravi nevešt,zaboravljajući na ktitorski natpis uklesan na luneti crkve Svetog Petra u Bijelom Polju, gde piše: „U ime Oca i Sina i Svetog Duha ja sin Zavidin a imenom rab Božji Stepan Miroslav knez Humski sazidah crkvu svetog apostola Petra”.

Bizarno je da hrvatski autori hoće da prekrste baš velikog kneza Huma, borbenog antipapistu Miroslava koji je početkom 1181. godine, kako bi omogućio nesmetano širenje pravoslavlja, prognao iz Huma stonskog biskupa Donata, zbog čega ga je iste godine anatemisao papa Aleksandar III (po istoričaru D. Dragojloviću). A premaK. Jirečeku papa je anatemisaoMiroslava jer ovajnije hteo da pusti u svoju oblast papskog legata podđakona Tebalda.

Milan Četnik

-----------------------------------------------------------

Pretenzije Ministarstva prosvete Crne Gore

Crnogorski gimnazijski udžbenici nude svoja, originalna „identitetska” rešenja Miroslavljevog jevanđelja.

Tako u „Čitanci za prvi razred gimnazije”iz 2011. godine, koju je potpisalotroje autora, piše: „Pisala su ga (Miroslavljevo jevanđelje)dva pisara, na dva pravopisa, zetskome i raškome. Glavni pisar pisao je zetskim pravopisom i zvao se Varsameleon, a njegov pomoćnik pisar Grigorije je pisao raškim pravopisom… Dio koji je radio Varsameleon pripada crnogorskoj književnosti, dok dio koji je pisao Grigorije pripada srpskoj književnosti”.

Pošto se u Istorijskom leksikonu Crne Gore tvrdi da je Grigorije napisao samo četiri stupca, znači da crnogorski tumači velikodušno prepuštaju Srbima dve stranice jevanđelja.

Manje darežljiv je Adnan Čirgić, autor udžbenika „Crnogorski jezik za prvi razred gimnazije” koji izričito tvrdi da je jevanđelje pisano „crnogorskom/zetskom redakcijom staroslovenskog jezika”. Čirgić ne pominje dva pravopisa ni podelu svete knjige na crnogorski i srpski deo.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.