ponedeljak, 10.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
subota, 29.12.2012. u 15:00 Igor Simić

Dobroćudni bogataš

Na kraju smo još jedne godine u kojoj slabe moć i javna podrška bogatima zbog ekonomske krize. U Srbiji se često u medijima i na javnim diskusijama govorilo da tajkunima treba oprostiti greške i za uzvrat će oni ulagati u Srbiju, pospešiti razvoj i biti dobrotvori. Sada je pravi trenutak da se preispita ideja da su bogati pojedinci motor napretka i da treba da se zažmuri na njihovu poslovnu praksu.

Debata o fiskalnoj politici u SAD i odnos republikanaca prema povećanju poreza bogatima odlučiće tok američke ekonomije u dolazećoj godini. Istraživanja u vezi sa Dojče bankom koja je protivpravno prisvajala novac preko muljanja sa PDV-om jedan je od desetina slučajeva (na primer skorije slučaj HSBC banke). U Kini, bogatstvo porodice Ven Điabaoa, druga, komuniste ikineskog premijera iznosi 2,7 milijarde dolara. Narodni sluga, a sada bogataš, Ven Điabao je sin čuvara svinja. Da li je to američki san postao kineski? U Srbiji je uhapšen Miroslav Mišković, a najskorije su privedeni učesnici afere ,,Azotara” i iščekujemo nastavak u 2013. Da ne zaboravimo i Žerara Depardjea koji se seli u Belgiju da ne bi plaćao Olandove poreze za bogate.

Da li je preduzetnik Amerikanac, Kinez ili Rus suštinski ne pravi razliku jer svi rade u okvirima kapitalizma i njegovih lokalnih varijeteta. Ruski tajkuni posluju u Engleskoj, a imperija porodice Ven obuhvata nekretnine i finansije. Često se argument da tajkune treba da prihvati javnost iznosi kao hladnokrvno prihvatanje stvarnosti bez čistunskog moralisanja. Da li se radi o moralisanju?

Sticanje bogatstva se može posmatrati u više okvira. U zakonskom okviru, moguće je da se poštuju zakoni, ali da su napisani tako da favorizuju ponašanje protivno opštem društvenom dobru. Takvi zakoni su pisani u Srbiji pod uticajem tajkuna. Globalno, kopirajt, u formi koju sada ima, u velikoj meri šteti svetskoj ekonomiji iako je pravno validan. Dakle, veoma je važno imati u vidu da pitanje bogaćenja daleko nadilazi čisto zakonski okvir. Reći da neko nije prekršio zakon je nedovoljno da bi se ocenila realna šteta koju je pojedinac učinio društvu.

U ekonomskom okviru, težnja svakog krupnijeg kapitaliste je širenje, a samim tim i monopolski položaj koji šteti potrošaču. Najbolji način da dovedem u sumnju da su tajkuni dobri za opšti razvoj jeste da citiram britanskog ekonomistu Adama Smita, oca kapitalizma u osamnaestom veku: „Njihova (trgovaca i proizvođača) superiornost u odnosu na ostale građane nije u njihovom razumevanju javnog interesa, već u tome što imaju bolje znanje sopstvenog, ličnog interesa nego što građanin ima razumevanje svog interesa. (...) (Interes bogatih) nikada nije tačno isti sa interesom društva, oni imaju interes da varaju i čak ugnjetavaju društvo”. Zbog toga je, prema Smitu, neophodno vrlo pažljivo pisati regulative.

Postoje naravno etički i religijski okviri koje ovde ne možemo detaljnije da analiziramo, ali su nam implikacije već jasne. Razumljivo je da barone pljačkaše (robber barons) u SAD, poput Rokfelera, Morgana, Karnegija, Vanderbilta i Frika, mnogi smatraju za motor američkog razvoja i veličaju njihov dobrotvorni rad. Međutim, bliži pogled u njihov način poslovanja otkriva prevare, političke uticaje, manipulacije na tržištu, fizičko suzbijanje sindikata, čak i usporavanje tehnološkog progresa. Pri tom, njihovo bogaćenje je bazirano i na neiskorišćenim resursima koje je pružala Amerika, dok su resurs za bogaćenje ovdašnjih tajkuna javna dobra koje je nekada kontrolisala država Jugoslavija. Našim baronima se prebacuje da se nedovoljno bave mecenstvom; Boris Tadić je izjavljivao da tajkuni treba da se peru pred narodom tako što će Srbiji da poklone most, a Ivica Dačić je predlagao da pomognu našim olimpijskim sportistima. Takvim stavovima oni javno iskazuju da država nije iznad individualnih bogataša, već da od njih zavisi.

Nije problem tajkuna nedostatak mecenstva. Ovde se radi o ljudima, a ne o kruškama – ne može sitni poklon da nadoknadi štetu koja se nanosi celom društvu. Javnost nikada nije prihvatala bogate jer gledajući svaki od okvira koje sam naveo, pitanje je da li je moguće biti bogat na bilo koji iole pošten (društveno koristan) način. Prigovor koji već čujem je da javnost ne ceni sposobne. Ne bih se složio. Biti sposoban za opšte dobro, to je već ideja koju vredi bar probati u narednoj godini.

Diplomirao filozofiju i filmsku režiju na Kolumbija Univerzitetu u Njujorku

Komеntari11
be0bd
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja