Mesec euforije i depresije

Počelo je sa euforičnim poljupcima u ponoć, sa verovanjem da će nam Deda Mraz ispuniti bar polovinu želja koje smo zamislili u novogodišnjoj noći i sa čvrstim obećanjima da ćemo ostaviti cigarete, početi dijetu, krenuti na sport, upisati strani jezik ili uštedeti za prvomajsko putovanje.

Završiće se sa depresivnim saznanjem da su stigli na naplatu svi čekovi koje smo ispisivali krajem decembra kao da je poslednji dan života a ne stare godine, da se skazaljka na vagi nije pomerila u željenom pravcu, da i dalje držimo zapaljenu cigaretu u ruci i da zbog minusa na tekućem računu ne smemo da razmišljamo ni o vikendu na Zlatiboru, a kamoli o poseti evropskim prestonicama.

Ako je verovati dr Klifu Arnalu sa Kardif univerziteta, 24. januar je dan koji ćemo najradije želeti da prespavamo, jer upravo tog dana na „naplatu” dolaze svi nagomilani dugovi i neispunjena obećanja koje smo nepromišljeno davali sebi i drugima, a bilans je – melanholija koja svom težinom pada na pretposlednji četvrtak u mesecu. Objašnjavajući zbog čega je 24. januar proglašen za najdepresivniji dan godine, dr Arnal ističe da je to vreme kada stižu računi za bahato trošenje tokom novogodišnjih i božićnih praznika. To je dan kada većina dolazi do deprimirajućeg zaključka da je u „debelom” minusu u banci i „plusu” na kućnoj vagi, što rezultira raspoloženjem na – nuli.

Osim toga, kraj januara je period kada većina osoba shvata da nije u stanju da sprovede u delo novogodišnja obećanja tipa – ostaviću cigarete, oslabiću, naći ću dodatni posao... Dodajte tome i podatak da je zimska depresija, uzrokovana deficitom sunčeve svetlosti, i dobićete kombinaciju koja garantuje melanholično raspoloženje.

Dr Zoran Milivojević, psihijatar i psihoterapeut, kaže da je kraj januara doba kada smo iza sebe ostavili praznike, kada su slike na veselo novogodišnje veče počele da blede, jelka je bačena, ukrasi spakovani, napolju je ljuta zima, a proleće i vedri dani nisu ni u najavi...

On kaže da se može napraviti analogija između istraživanja koja govore o tome da je najteži dan u nedelji – ponedeljak, a najlepši četvrtak „jer je sutra petak” i istraživanja koja svedoče da je januar najteži i najdepresivniji mesec u godini, jer označava novi početak, a svaki početak je – težak. I dok decembar protiče u novogodišnjoj euforiji i puni naše psihičke akumulatore osećanjima sreće,

januar je doba kada se baterije „prazne”. Kako ističe dr Zoran Milivojević, početak januara obično je vezan za odlazak na bezbrojne slave i reprize Nove godine, posete prijateljima i obilazak rodbine, a ovi socijalni „maratoni” mogu biti prilično iscrpljujući.   

Naš sagovornik, međutim, dodaje da zbog tegobnog načina života koje je za većinu osoba sinonim za preživljavanje, januar neće posebno teško pasti našim sugrađanima jer teško žive tokom cele godine.

„Istraživanja govore da su Srbi među najpesimističnijim nacijama na svetu, a zbog teških uslova života melanholija boji raspoloženje naših sugrađana većinu meseca u godini, pa im se januarsko (ne)raspoloženje neće bitno razlikovati. Treba, međutim, imati na umu da zbog kratkog dana i deficita sunčeve svetlosti jedan broj osoba pati od takozvane zimske depresije – vremenski ograničene boljke koja prolazi sa prvim danima proleća”, kaže dr Milivojević.

Osim idealnog odgovora na pitanje kako se boriti protiv januarske depresije i koji glasi – uplatite Mauricijus na tri nedelje, postoji i „realniji” savet stručnjaka – kako izaći na kraj sa depresijom prvog meseca u godini:

„Ako ne možemo da promenimo situaciju oko sebe, možemo da utičemo na zbivanja u privatnoj sferi našeg života i da razloge za sreću i zadovoljstvo potražimo u druženju sa prijateljima, igri sa mališanima i uživanju u porodičnom okruženju”, zaključuje naš sagovornik.