Nedelja, 05.02.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Mesec euforije i depresije

(Фото Д. Јевремовић)

Počelo je sa euforičnim poljupcima u ponoć, sa verovanjem da će nam Deda Mraz ispuniti bar polovinu želja koje smo zamislili u novogodišnjoj noći i sa čvrstim obećanjima da ćemo ostaviti cigarete, početi dijetu, krenuti na sport, upisati strani jezik ili uštedeti za prvomajsko putovanje.

Završiće se sa depresivnim saznanjem da su stigli na naplatu svi čekovi koje smo ispisivali krajem decembra kao da je poslednji dan života a ne stare godine, da se skazaljka na vagi nije pomerila u željenom pravcu, da i dalje držimo zapaljenu cigaretu u ruci i da zbog minusa na tekućem računu ne smemo da razmišljamo ni o vikendu na Zlatiboru, a kamoli o poseti evropskim prestonicama.

Ako je verovati dr Klifu Arnalu sa Kardif univerziteta, 24. januar je dan koji ćemo najradije želeti da prespavamo, jer upravo tog dana na „naplatu” dolaze svi nagomilani dugovi i neispunjena obećanja koje smo nepromišljeno davali sebi i drugima, a bilans je – melanholija koja svom težinom pada na pretposlednji četvrtak u mesecu. Objašnjavajući zbog čega je 24. januar proglašen za najdepresivniji dan godine, dr Arnal ističe da je to vreme kada stižu računi za bahato trošenje tokom novogodišnjih i božićnih praznika. To je dan kada većina dolazi do deprimirajućeg zaključka da je u „debelom” minusu u banci i „plusu” na kućnoj vagi, što rezultira raspoloženjem na – nuli.

Osim toga, kraj januara je period kada većina osoba shvata da nije u stanju da sprovede u delo novogodišnja obećanja tipa – ostaviću cigarete, oslabiću, naći ću dodatni posao... Dodajte tome i podatak da je zimska depresija, uzrokovana deficitom sunčeve svetlosti, i dobićete kombinaciju koja garantuje melanholično raspoloženje.

Dr Zoran Milivojević, psihijatar i psihoterapeut, kaže da je kraj januara doba kada smo iza sebe ostavili praznike, kada su slike na veselo novogodišnje veče počele da blede, jelka je bačena, ukrasi spakovani, napolju je ljuta zima, a proleće i vedri dani nisu ni u najavi...

On kaže da se može napraviti analogija između istraživanja koja govore o tome da je najteži dan u nedelji – ponedeljak, a najlepši četvrtak „jer je sutra petak” i istraživanja koja svedoče da je januar najteži i najdepresivniji mesec u godini, jer označava novi početak, a svaki početak je – težak. I dok decembar protiče u novogodišnjoj euforiji i puni naše psihičke akumulatore osećanjima sreće,

januar je doba kada se baterije „prazne”. Kako ističe dr Zoran Milivojević, početak januara obično je vezan za odlazak na bezbrojne slave i reprize Nove godine, posete prijateljima i obilazak rodbine, a ovi socijalni „maratoni” mogu biti prilično iscrpljujući.   

Naš sagovornik, međutim, dodaje da zbog tegobnog načina života koje je za većinu osoba sinonim za preživljavanje, januar neće posebno teško pasti našim sugrađanima jer teško žive tokom cele godine.

„Istraživanja govore da su Srbi među najpesimističnijim nacijama na svetu, a zbog teških uslova života melanholija boji raspoloženje naših sugrađana većinu meseca u godini, pa im se januarsko (ne)raspoloženje neće bitno razlikovati. Treba, međutim, imati na umu da zbog kratkog dana i deficita sunčeve svetlosti jedan broj osoba pati od takozvane zimske depresije – vremenski ograničene boljke koja prolazi sa prvim danima proleća”, kaže dr Milivojević.

Osim idealnog odgovora na pitanje kako se boriti protiv januarske depresije i koji glasi – uplatite Mauricijus na tri nedelje, postoji i „realniji” savet stručnjaka – kako izaći na kraj sa depresijom prvog meseca u godini:

„Ako ne možemo da promenimo situaciju oko sebe, možemo da utičemo na zbivanja u privatnoj sferi našeg života i da razloge za sreću i zadovoljstvo potražimo u druženju sa prijateljima, igri sa mališanima i uživanju u porodičnom okruženju”, zaključuje naš sagovornik. 

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.